„Руски дневник“ Ранка Гојковића – трећи део („посрбљени“ текст са „Руске Народне Линије)
25. јул
Дан „Тројеручице“. Већ у 9 часова у Саргатское пристиже свештенство и монашство Тарске епархије и поклоници. Долазе многи свештеници већ помињани у тексту посвећеном сусретима претходних дана. На позив владике Саватија на ову свечаност стиже и епископ Исиљкуљски и Руско – Пољански Теодосије, глава суседне епархије.
Празнична Литургија у Никољском манастиру варошице Саргатское
– Човек ако зна пут, улаже напоре, приближава се ка циљу, но, некад мисли да иде правилно, а у ствари иде погрешним путем, а Божија Мајка, путеводитељица штити од разних заблуда – истакао је Епископ Тарски и Тјукалински Саватије у беседи после Литургије. Од игумана Никољског манастира, оца Серафима, добијам на поклон икону „Материнско услишаније“ која је осликана по благослову Епископа Саватија и колико сам схватио, очекује се њено прослављење у Омској митрополији. Још једном хвала драги оче Серафиме…
После Литургије на дан иконе Мајке Божије „Тројеручице“ организована је празнична трпеза у лепом ресторану.
Празнична трпеза
Нама у част чуле су се и песме светог владике Николаја – Маријо славна и Наша вера Православна…
А потом је у Дому културе уследила свечана церемонија предаје Тарској епархији иконе Божије Мајке „Тројеручица“ из српског манастира Рукумија.
Одговарам на питања новинарке Омске телевизије.
Како се догодило то да из далеке Србије стиже у Омску земљу таква светиња? У Србији постоји оваква пословица: „На Небу Бог, на земљи Русија“. И та пословица, мислим, све објашњава без сувишних речи.
Програм у Дому културе је предиван, хор Омске митрополије је изузетан, водитељка током читавог програма указује на све важне догађаје повезане са иконом „Тројеручица“ и њеним доласком у Саргатское.
На сцени владика уручује још један предиван поклон – књигу „Сила Сибира“ са посветом коју је сам написао. Књиге су добили Константин Крилов, мој брат Славко и ја. Владика ме је такође замолио да примерке те књиге предам Патријарху Српском Иринеју и игуману манастира Рукумија Оцу Симеону.
Епископ Саватије уручује поклоне.
Када су ме на свечаној церемонији позвали на сцену рекао сам отприлике следеће: „Николај II је био спасилац Србије у Првом светском рату. То што је Цар Николај учинио за Србију векови и поколења не могу заборавити. Ми смо до данашњег дана благодарни руском народу за подршку коју нам је пружио у тешким, за нас, временима. Ове године се обележава стогодишњица мученичке кончине Николаја II, спаситеља Србије и наш крсни ход је прилагођен том догађају. Игуман манастира Рукумија у Србији, јеромонах Симеон, благословио је пре две године да се спроведе Крсни ход са иконом „Тројеручица“ и то је оставило велики утисак на Сибирце. Када је отац Симеон чуо да ће у Саргатском рејону бити отворен женски манастир, одлучио је да поклони светињу Омској области. Надам се да ће тај поклон ојачати духовне везе Руса и Срба и да ће „Тројеручица“ сјединити руске и српске земље као што је и сјединила одсечену руку Јована Дамаскина. Живела Русија, живела Србија!“
Током програма приказан је и кратак исечак филма о Рукумији
Сада ће се икона налазити постојано у дубини Сибира. Дуго сам размишљао зашто икона Божије Мајке „Тројеручица“ остаје управо у тој варошици у Сибиру?
Међутим, када сам сазнао да у тој варошици постоји капела посвећена Царевићу Алексеју, схватио сам да је „Тројеручица“ пред којом се Господар молио уочи страшног злочина, заувек повезана са Светом Царском Породицом. А да је Света Царска Породица везама љубави заувек повезана са српским народом.
26. јул
После доручка одлазак у Љубино – место последњег заустављања царског воза при покушају да се проведе затворени Император мимо Јекатеринбурга. Дочекује нас отац Владимир, старешина храма Светог Серафима Саровског у варошици Љубино. Екскурзија почиње са железничке станице, места последњег заустављања царског воза. Одмах покрај станице изграђена је лепа капела унутар које се на зиду налази спомен плоча…
Капела у вароши Љубино
У самој згради станице која је сачувала првобитни изглед као и у царска времена такође је постављена спомен плоча са ликом Светих Царских Мученика.
Са оцем Владимиром на железничкој станици Љубино
У гостољубивој администрацији Љубина шеф рејона нас није само напојио чајем него нам је поклонио и веома укусне производе локалне производње, а посебно треба истаћи да нам је ставио на располагање на цео дан аутомобил и возача. Благодарни Срби, још једном и још једном благодаре глави Љубинског рејона. После тога посећујемо интересантну изложбу у музеју посвећеним Светим Царским Мученицима. Тамо пред окупљеном децом, отац Владимир, козак Константин и ваш покорни слуга причају о Царској Породици.
Са децом Љубина, на изложби посвећеној Светим Царским Мученицима
Икона Светих Царских Мученика у храму преподобног Серафима Саровског у Љубину још једном нам напомиње да су све време нашег поклоништва Свети Царски Мученици невидљиво боравили и наставили да бораве поред нас…
У храму варошице Љубино
Ручак са оцем Владимиром и путовање у Андрејевку, поново сусрет са владиком у омладинском логору у шуми. У капели, како се већ читалац досећа, посвећеној Светим Царским Мученицима, сусрећемо се и са губернатором Омске области.
Сусрет са губернатором Омске области.
Пред капелом Светим Царским Мученицима у Андрејевки фтографисаање за успомену уочи праштања са владиком Саватијем и игуманом Серафимом
Девојка Татјана, која нас је спроводила по омладинском логору пита о клими у Србији и пожелела је да се фотографише са Србима за успомену. Хвала Татјана, дођи у Србију, тамо је топлија клима…
У омладинском логору у Андејевци
У Омск стижемо већ предвече. Соба у хотелу је веома луксузна. Захваљујући Људмили Викторовној успевамо видети нешто од знаменитости Омска.
Иако сам већ говорио о њој, желим рећи још неколико речи о тој дивној руској жени. Све време нашег боравка на светој земљи Сибирској Људмила Викторовна је на некакав анђелски, мислим, само руским верујућим женама својствени манир, бринула о нама ништа не препуштајући случају. Са запрепашћењем смо у хотелској соби у Омску видели да се у фрижидеру налази богат доручак за нас, пошто је лет за Москву био раним јутром и у хотелу не би успели доручковати. Драга Људмила Викторовна од ваше српске браће огромна благодарност за изузетне дане поклоништва по Сибиру, које је немогуће заборавити.
Свето – Успењски катедрални сабор у Омску
Како се не фотографисати са најпознатијом и најлепшом женом у историји Омска.
Покрај споменика Љубочки, супрузи првог генерал – губернатора Омска
Наравно, браћа Гојковић, као велики поштоваоци Ф.М. Достојевског нису могли проћи мимо његовог споменика.
Покрај споменика Достојевског у Омску
Људмила Викторовна нам је испричала интересантну историју везану са променом погледа на свет Достојевског, која се по Божијој милоти одиграла управо у Омску. Под утицајем протојереја, праведног Стефана Знаменског, Фјодор Михајлович је почео да се из револуционара преобраћа у великог хришћанског мислиоца. На жалост, до храма Стефана Знаменског, ми овај пут нисмо успели доћи.
На дан 27. јула се завршило наше путовање по Сибиру, тога дана ујутро смо одлетели за Москву, а 28. јула увече после двонедељног боравка у Русији летимо кући, у Београд.
А у Москви, сусрет са нашим драгим пријатељима. Гостимо се код драгих људи, наше руске браће – Владимира Крупина, Бориса Земцова и Анатолија Степанова. Хвала свима од свег срца.
На путу до Крупина, грех је заобићи предивни Сретењски манастир
Мислим да није случајно што ми је Анатолиј Дмитријевич поклонио приликом праштања три иконе Светог Цара Николаја и календар са Светом Царском Породицоом. То још једном потврђује да су Свети Царски Мученици све време нашег поклоничког путовања бринули о нама. Слава Богу за све!
Свети Царски Мученици, молите Бога за нас, молите Бога за Русију и Србију.
Мати Божија Тројеручице, моли Бога за нас, моли Бога за Србију и Русију.
КРАЈ
