Ранко Гојковић
Поштовани читаоци, Слободна Херцеговина је већ у два наврата објавила текстове о овогодишњој прослави Видовдана у Придворици, па се надам да нећете замерити уредништву братског сајта на још једном тексту.
Као човек који је иницирао преко Клуба Гачана у Београду прикупљање средстава за куповину звона у Придворици, и као човек који је у име тог клуба примио дивну захвалницу и поклоне у виду књиге «Шематизам епархије Захумско-херцеговачке и приморске», књиге о Придворици и иконе Придворичких мученика (види фото), осећам обавезу да напишем још неко слово.
Пре свега, примајући у име Клуба Гачана поменуту захвалницу са поклонима, кратко сам се обратио сабрању речима да је поред «Саборника», портала који ја уређујем, портал «Слободна Херцеговина» брата Трифка Ћоровића одиграо велику улогу у том нашем подухвату и да се одазвао не само велики број чланова нашег клуба, него и многих других Херцеговаца. И не само Херцеговаца, прилози су стизали и из Смедерева, из Канаде од Србина са Кордуна итд. У име нашег клуба захвалио сам свим приложницима, то још једном чиним овом приликом, захвалио сам и игуману Василију на поклонима.
Као што је у извештајима већ истакнуто, ни велика врућина није спријечила ријеку вјерника који су се на Видовдан окупили око светиње која има велики значај како за потомке придворичких мученика, тако и за све људе који се боре за очување сећања на србска страдања која се данас минимизирају чак и од стране институција и појединаца који би по свом позиву последњи смели то да раде. Обележавању славе светиње никле из крви мученика присуствовао је и велики број клирика наше Цркве, монаха и монахиња, свештеника и ђакона...
Били су присутни и председници или представници општина Гацко, Калиновик, Билећа и Источна Илиџа, као и народни посланици Скупштине Републике Српске, представници културно-уметничких друштава и друге јавне личности из Херцеговине.
Тешко је описати радосни трепет срца док су одзвањала нова три звона на новосаграђеном звонику манастира у Придворици. Звона су донирали српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, наш поменути Клуб Гачана из Београда и Општина Гацко. Захвалнице су додијељене и другим великим донаторима, присутним начелницима, Управи РиТЕ Гацко и Мирославу Вуковићу Хргу, човеку који заслужује посебно признање за невероватну енергију и лични труд који је уложио у васкрсење ове светиње.
Игуман Василије је најавио долазак владике Димитрија у Придворицу 31.јула, када ће бити обављено свештање звоника, конака и капије.
На крају овог извештаја осврнуо бих се и на један чудан и мени несхватљив покушај бацања мрље на овакав светли и свети дан, како за мене лично, тако и за сваког православног Србина. Приликом повратка из Придворице у Гацко, кренуо сам са неколицином пријатеља у башту хотела у Гацку и том приликом ми је човек кога сам познавао и апсолутно ми је нејасан разлог таквог поступка, прилично примитивно добацио (не знам како бих то другачије назвао) да је срамота шта смо писали у тој књизи. Претпостављам да је мислио на књигу о Придворици где сам и ја један од коаутора, да је мислио на неку другу моју књигу, ваљда не би говорио у множини... Можда књига има и неких недостатака, али назвати срамотном књигу од чије је продаје финансиран будући споменик Придворичким мученицима, књигу коју је игуман Василије делио донаторима тога дана, за мене је било шокантно. Позвао сам дотичну персону да дође за мој сто и да разјаснимо шта сам то ја срамотно написао.
Није желео да дође него је он мене позвао за свој сто, на шта свакако нисам могао пристати јер је неки мени непознат младић, вероватно под утицајем велике количине малигана у својој крви, за његовим столом изговорио неке небулозе о мом «шлихтању» некоме, на што сам му одбрусио да њега нисам ништа питао. Наравно да би био узалудан сваки покушај разговора са људима обузетим малиганима. Ово пишем да, уколико дотична персона, историчар по образовању и присталица и дугогодишњи партијски активиста странке Вука Драшковића, жели културну полемику а не добацивање иза кафанског стола, стојим му на располагању па да јавно продискутујемо шта сам то ја «срамотно» написао.
Извињавам се читаоцима СХ, али овакав мени несхватљив испад на тако свети за мене дан, у мом родном Гацку, не могу схватити као лични напад на мене (за то човек није имао апсолутно никаквог разлога) него и на коауторе књиге о Придворици и на неки начин и на скрнављење светог и светлог сећања на Придворичке мученике. Никада нисам био нити ћу бити члан било које политичке партије, странчарење сматрам највећим каменом раздора у србском роду, ако су партијски разлози и одбрана «лика и (не)дела» рукољупца крвавих руку Медлин Олбрајт криви за овај примитивни напад на мене, нека то служи на част дотичној персони. Због тога и овај јавни позив, ако је нешто друго у питању, нека човек образложи шта је то «срамотно што смо написали у књизи» (од културне полемике никада нисам бјежао) уместо добацивања у кафани недостојног за православног хришћанина...
Извор: Слободна Херцеговина
Фото: Архив аутора
