Ранко Гојковић
Поштовани читаоци, симболично и верујем нимало случајно управо на дан Победе Православља, уснула је у Господу једна велика жена, сестра у Христу, истински православни витез, Татјана Васиљевна Грачова.
Доктор педагошких наука, доцент, руководилац катедре Војне Академије Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације, научни сарадник „Центра за војно-стратешка истраживања Генералштаба ОС РФ“. Завршила је високе курсеве Војне Академије Генералштаба из области „Национална безбедност“. Аутор многобројних књига и чланака на тему националне безбедности Русије. Наравно да многима, поготово у том „јељциновском“ периоду руске државности, није одговарао аутор који тако бритко раскринкава сатански план светске закулисе, па је на Татјану покушан и атентат – док је улазила у сопствени стан, кроз прозор је у њен стан улетела граната. Слава Богу, Татјана је кренула у другу просторију и тако сачувала живот и подарила нам још неколико изузетних књига после тога…
Благодаран сам пре свега Господу на томе што се после сусрета са њеним делом, њеним књигама, мој живот из корена променио. Благодаран сам свакако и њој, не само због духовног задовољства које сам осетио после сваке њене прочитане књиге (превео сам само две) него и због одбијања било каквог хонорара за србско издање њених књига. Једина „корист“ коју је имала од изласка њене две књиге на србском језику, била је једна лепа икона Белог анђела коју сам јој послао по својим руским пријатељима.
Дакле, убрзо по изласку у Русији њене књиге „Света Русија против Хазарије“ иста се нашла у мојим рукама (2009. г.). Прочитао сам је у једном даху и рекао – ова књига што пре мора бити преведена на србски језик. После благослова духовника превео сам, а потом и издао ту књигу и то је био почетак мог пута у предивни неисцрпни океан духовности онога што духовници називају „Света Русија“. Усудио бих се рећи да је та књига отворила врата за десетине мојих путовања у Русију, поклоњење великим светињама Свете Русије, учешће у многобројним конференцијама, округлим столовима, монархистичким сабрањима…
Друга књига Татјанина коју сам превео и издао на србском језику била је књига „Када власт није од Бога“. Захваљујући тој књизи, многи Срби су лако препознали сатанску замку везану за ковид п(л)андемију. У тој књизи Татјана хируршки прецизно предвиђа покушај дестабилизације Африке и тзв. „Афричко пролеће“. Оно што је поготово важно, у тој књизи Татјана пророчки указује на сатанску улогу Светске Здравствене Организације и практично „црта“ лудницу са п(л)андемијом и масовном вакцинацијом становништва. Одмах после ујдурме са „свињским грипом“ Татјана у тој својој књизи пише главу чији наслов и поднаслов све говоре – „Вакцине – оружје за масовно уништење“ (наслов) и „Није толико страшан грип – колико је страшна његова вакцина“ (поднаслов). А код нас, главни промотер вакцинације за свињски грип уместо да труне у затвору због милионских штета нанетих држави због куповине неколико милиона вакцина (које су после масовне појаве контраиндикација после вакцинације морале бити уништене и то је представљало посебан додатни велики трошак) – постаје шеф Кризног штаба у новој п(л)андемији. Толико о „независности“ нашег државног руководства.
Најважнија црта у списатељском раду Татјане Грачове лежи у њеној дубокој свести да је Православље представљало како најважнији разлог настанка, тако и најважнији услов опстанка руске државности. Усудио бих се рећи да НИКО од световних лица није урадио тако бриљантну духовну анализу савремене светске политике и кључних геополитичких проблема као што је то урадила Татјана Грачова у својим књигама. Многи су тек читајући њене књиге открили какво се сатанско зло испод наводно добрих намера скрива у свету. Част и дивљење и Воробјевском и Платонову и Осипову и многим другим бриљантним аналитичарима чијим сам се анализама дивио, али такву духовну осмишљеност и дубину свих аспеката глобализма као покрета којим директно руководи сам сатана, како јавних тако и тајних, ту религиозну идеју светског господарења, нико није тако једноставно и убедљиво осликао као Татјана Грачова. Само у православној вери Татјана види будућност и опстанак руске државе и позива на тражење душом Небеског - како би се добило земаљско.
Две њене књиге које сам превео и издао – „Света Русија против Хазарије“ и „Када власт није од Бога“ – изашле су по благослову Митрополита Далекоисточног Венијамина који после изласка књиге „Света Русија против Хазарије“ написа да је Татјана постала достојна националне славе.
За крај, цитираћу пасус на самом крају књиге „Света Русија против Хазарије“, пасус који је примењив не само за православне Русе, него и за нас Србе:
„Благоразумност наша треба да живи дисањем непрекидне молитве за спас и очување земље руске и нашег народа који је много згрешио пред Богом, али и у искреном покајању припао Њему“.
Упокој, Господе, душу рабе Твоје Татјане, прости јој сагрешења вољна и невољна и насели је у Насеља Праведних, где нема болести и туге и уздисања.
Фото: Лична архива
