Ранко Гојковић
Поштовани читаоци, у женском манастиру свете великомученице Јекатерине у Грузији налази се задивљујућа икона на којој је приказан свети Гаврило Грузијски како убија Лењина у облику змије. И док се у православној Русији још увек налази на хиљаде улица, библиотека, институција и споменика са именом овог претече антихристовог, христоборца Лењина, у православној Грузији се у манастирима одсликавају овакве иконе.
Ова икона одсликана је у част догађаја датираног на 1. мај 1965. године, када је отац Гаврило јавно спалио огромни Лењинов портрет, рекавши да се не може клањати идолима, већ Једином Богу. Молим све верујуће православне људе да трезвено размисле колики је подвиг био урадити то у Совјетском Савезу 1965. године. Ништа мања спремност да се пострада Христа ради од оне коју је показао Свети Ђорђе супростављајући се у своје време тадашњем христоборцу Лењину који је само носио друго име - Диколецијан. Али ништа мању мржњу према Христу и хришћанима није имао Лењин у односу на Диоклецијана. Лично нисам присталица историјског реваншизма, а поготово ревизионизма, али не могу да не изнесем лични став. Русија је држава са мисијом и то је постала Промислитељским Крштењем и захваљујући вери Православној због које је добила и назив „Свјатаја Рус“ и постала „Трећи Рим“, четвртог неће бити. Темељи "Трећег Рима" налазе се у Владимировој крстионици и док је један Владимир због Крштења Русије постао равноапостолни, други Владимир скоро хиљаду година после тога покушао је да у Русији уништи Цркву Христову. Заиста претеча антихриста, заиста Владимир антикрститељ, заиста сушта супротност „златном сунашцу“, Владимиру Крститељу Русије.
Дакле, Владимир Иљич Лењин као један од претеча антихриста и један од најстрашнијих прогонитеља Цркве Христове у њеној историји, био је уједно и један од највећих непријатеља Свете Русије у њеној историји. Због тога мислим да је Русији много потребнија делењинизација од дестаљинизације. Немојмо се заваравати и мислити да је аждаја коју убија Свети Георгије (на икони која се налази и на грбу Русије), много опаснија по Свету Веру Православну од аждаје коју убија свети грузијски старац Гаврило. Неретко своје јавне наступе и предавања завршавам речима, да уз дужно поштовање према Владимиру Владимировићу, сматрам да ово помахнитало сатанистичко-глобалистичко зло може зауставити само Руски Цар – Божији Помазаник. А очекивати обнову Руског Царства са хиљадама споменика претече антихриста који је то царство срушио – тешко је очекивати. Знам да ће многа руска браћа због оваквог става износити супротна мишљења, да то може довести до дестабилизације Русије, уз сво поштовање према њиховом мишљењу, сматрам да ништа тако не дестабилизује Русију као лењинизам. Због тога се искрено радујем појави овакве иконе.
Грузијска Православна Црква је 20. децембра 2020. године канонизовала старца Гаврила у лику преподобног, а две године касније и Руска Православна Црква је укључила грузијског светитеља у свој месецослов. Свети Гаврило Грузијски прославља се 2. новембра и поштован је у свим православним црквама.
