Раде М. Савић
Поштовани читаоци, љубазношћу аутора Вашој пажњи нудимо потресну песму песника Радета М. Савића о србском херојству на Ади 1914. године. Слика горе је фотографија књиге-епопеје о подвигу и страдању косовских јунака "1389 - Подвиг и страдање косовских јунака". Поздрављамо овакве подухвате, не смеју остати заборављени витешки подвизи и чојство србског христољубивог војинства...
†††
01
На хиљаду девете стотине
четрн’естог љета и године;
шта натјера силну Аустрију
да нападне малену Србију?
02
Ултиматум или је освета;
част војничка, ил’ невоља клета,
или понос, ил’ нарав витешка,
или мука, ил’ увреда тешка.
03
Биће ништа, да од тога није,
да се мржња иза свега крије;
бечког врага ћуд тирјанска зове
да похара села и градове,
04
па са злобом и у охолости
отпочеше напад без милости.
Аустријска велика армада
обруч стеже око Београда.
05
Михаило Живковић Гвоздени,
генерал је ратни прослављени,
што не преза од муке и јада,
престоницу брани од напада.
06
Док бој љути води се у зору
хаубице срБску земљу ору;
преко Саве на Србе кидишу
да Србију заувек избришу.
07
Гранатама град Београд бију;
форсирају Аду Циганлију;
срБска војска јуначки се бори,
неда Шваби да земљу покори
08
Из штаба су послали курира
до мајора Ђукић Светомира,
који чуда од јунаштва ради,
командује одбраном на Ади.
09
Јављају му са дорћолске стране
о значају његове одбране;
на њег’ иде сила поносита
под командом Августина Шмита,
10
великога хероја и вука,
команданта триестдругог пука.
Мајор Ђукић курира отправи
главном штабу одбране да јави,
11
да упркос бројчане надмоћи
Шваба неће преко Аде проћи;
Циганлија постаће гробница
елитнијех фрајкор јединица.
12
За четири септембарска дана
водила се борба непрестана;
од трупина брјегови се праве
на попришту пољане крваве.
13
Швабске трупе на Аду притичу,
ал’ пред њима Срби не узмичу;
крв не жале, нити жртве броје,
не дају им да Аду освоје.
14
Док у смирај четвртога дана
повлачи се асустријска страна;
не одступа што се уплашила,
но је тешке губитке трпила.
15
Царска војска снажна и велика
на хиљаде изгуби војника,
у биткама око Београда
остадоше без девет хиљада.
16
Кад се сврши кланица крвава,
преживели из мора жртава;
после тешке битке и помора,
по наредби Ђукића мајора
17
сакупљају по бојишту жртве
и спремају гробнице за мртве.
По витешком ратном обичају
погинуле часно укопају.
18
У том вијест стиже до мајора,
команданта нашли су фрајкора;
аустријским војницима дика,
љутог лава и храброг ратника.
19
Циганлија равна, шумовита,
гроб постаде пуковника Шмита,
што је швабски напад предводио
и у борби главу изгубио.
20
Војницима мајор Ђукић каже:
Част витешка и срБска налаже,
пуковников гроб да се означи,
да му име пише на крстачи,
21
иако се против нас борио
херојством је почаст заслужио.
Један војник мајору предаде
царских круна четири хиљаде,
22
и уз то му бјеше донесено
једно писмо још не отворено,
што је ћерка из Беча послала,
мада томе није се надала,
23
да га срБски официр прочита
изнад гроба пуковника Шмита.
Па одлучи Ђукић Светомире
уз остале срБске официре,
24
да се ћерки Шмитовој узврати
писмо једно о њеноме тати,
који данас храбро у бој паде,
служећ цара часно живот даде;
25
и да новац од њенога тате
упутницом ћерки у Беч врате.
А кад писмо до Беча допаде
на адресу госпођице младе,
26
са лица јој нестаде весеља;
стигло писмо од непријатеља,
у коме ће с поносом да чита
о јунаштву пуковника Шмита
27
и његовој храброј погибији
у битци на Ади Циганлији.
Након боја срБски су војници
сахранили т’јело у гробници,
28
па у писму пишу госпођици,
и Шмитовој младој насљедници:
Када разум и људскост превлада,
кад рат стане и кад мир завлада,
29
нека дође у земљу Србију
на чувену Аду Циганлију,
да обиђе очеву гробницу
и утјеши своју породицу.
30
Мајор Ђукић потом је сазнао;
из Беча је одговор стигао;
ћерка славног пуковника Шмита,
у свом болу храбра, поносита,
31
иако је злу вијест сазнала,
одговор је часно написала.
Жалећ свога неумрлог оца,
чувенога ратника и борца,
32
захваљује срБским ратницима
за пошиљку с очевим новцима
и за људско достојно старање
и војничко часно поступање
33
с тијелима мртвих противника,
аустријских страдалих ратника.
Иако ме младу мучи туга,
ја и мојих неколико друга,
34
ваше писмо свима смо читале
и над њиме заједно плакале;
мог оца смо достојно жалиле
и људскости вашој се дивиле.
35
Такву почаст, страноме војнику
и љутоме ратном противнику,
када оде на истину Богу
само Срби приредити могу.
36
Памтиће се ова ратна слика,
часни примјер срБскијех војника,
а врлине срБскога народа
на част служе ц’јелог људског рода.
37
Вијест ова са почетка рата,
како Давид бије Голијата,
савезнике на ноге је дигла
и ратнички морал им подигла.
38
Па упркос силног разарања,
Голготе и великог страдања,
на крилима из славне прошлости,
а уз помоћ Божије милости;
39
након четир године немиле
и пропасти аустријске силе,
слободу су Срби дочекали;
у једну се државу сабрали.
40
А одбрану срБске престонице,
неумрле, славне браниоце,
гуслари ће из срБског племена
спомињати до краја времена.
//--//--//--
Св. великомуч. Пантејлемон
Св. Климент Охридски
09. авг. / 27. јули2020. лета Господњег
раб Божији
Раде
