Поштовани читаоци,
случај са покушајем избацивања Десанке Максимовић из школског програма, само је врх леденог брега. У току је већ вишедеценијски истински геноцид над србском културом. У светлу чињеница у ниже наведеном тексту који смо скинули са једне групе на социјалним мрежама, видимо да се полако али сигурно остварује паклени план који је изрекао злогласни ратни злочинац из неонацистичког НАТО пакта Весли Кларк, запрепашћено гледајући грандиозну колону са потпуно очуваном војном техником коју је србска војска повлачила са Космета после бомбардовања 1999. године. Овај син пакла је тада рекао – “Ми Србе више не смемо бомбардовати, ми морамо почети васпитавати њихову децу”. Видимо да пета колона у Србији предано ради на остварењу ових речи ратног злочинца Весли Кларка. За овакав културни геноцид који се врши над нашом просветом, друге речи нема него „пета колона“ и мислећи људи морају повести истинску борбу против те пете колоне. Морају се знати имена оних који су починили овај културни геноцид над Србима. Вашој пажњи нудимо размишљање непознатог аутора са једне од социјалних мрежа…
♦ ♦ ♦
Прича о Десанки је бацање прашине у очи и сви смо изманипулисани по принципу – повика на вука, док лисице месо једу. Међутим, када се погледа списак избачених дела из наставног програма, види се сва трагичност ситуације.
По добром познатом принципу „три трећине“ коју су разрадила црнобраћа у клеронацистичкој НДХ (трећину побити, трећину протерати, трећину покатоличити), овде је трећина дела већ избачена, трећина се не раде, трећина може али није обавезно.
На делу је развијање колонијалне свести, гушење критичког мишљења и смањивање простора српске књижевности (без Срба у Хрватској и југа Србије).
Наводимо списак и кратко образложење најзначајнијих дела која су избачена из школског програма од доласка најамника на власт на крилима НАТО авиона:
♦ Избачени су „Вођа“ или Јутутунска народна химна, што отвара пут да млади величају властодршце;
♦ Без „Османа“ Ивана Гундулића сече се једна веза са Србима у Дубровнику, а без Матавуља се брише постојање других Срба у Хрватској, који су данас сведени на испод 5% становника;
♦ Избачен је једини роман на нашем дијалекту, Зона Замфирова, па се отвара простор за бугарску пропаганду, а недавно је њихова академија у Софији издала језичку карту где је њихов језик означен до Копаоника;
♦ Без „Боја на Мишару“ брише се свест о најзначајнијој бици Карађорђа и дивовској борби Срба као јединог слободног народа на Балкану у раном 19 веку;
♦ Без „Екс Понта“ млади неће знати да је Андрић био у затворима Аустро-Угарске и да је био друг са Гаврилом Принципом. Лако је Принципу приписати да је терориста, али тешко је то урадити нобеловцу Андрићу;
♦ Без Кочићевог „Јазавца пред судом“ брише се свест да је Балкан већ био европска колонија;
♦ Избацивањем „Јаме“ Ивана Горана Ковачића, још више се брише ионако бледо знање наших школараца о страхотама Јасеновца и србоцида у клеронацистичкој НДХ;
♦ Избацивањем великих класика руске књижевности, кида се веза са истокрвном и истоверном браћом Русима, јединим истинским пријатељем србског народа током векова;
Резиме: Дугорочни је циљ да останемо колонија јефтине радне снаге од које највише корити има Немачка и без икакве наде да ће млади имати визију бољег живота у Србији.
Данашњи директор Завода за унапређење образовања (видимо на примеру покушаја избацивања Десанке Максимовић из програма, о каквом се унапређењу ради), члан је Управног одбора Horizontal Facility програма за Србију, Европске уније и Савета Европе, његов уџбеник издао је Клет, немачки издавач који има монопол над уџбеницима у Србији…
Паметном доста.
Списак избачених дела из школских програма - сведочанство о геноциду над србском просветом и културом
