Већ месецима првославно-патриотска јавност у Русији војује битку за забрану приказивања богохулног и лажљивог филма "Матилда" у коме се вређају верска осећања православних верника и блате се канонизовани светитељи Цркве Христове. Братски сајт "Саборника србско-руског" - Руска Народна Линија из Петрограда - већ је објавила велики број текстова у којима се аргументовано разобличава овај сатанистички и дубоко антируски и антипрвославни пројект (погледати овде). http://ruskline.ru/tema/
Други братски сајт али са наших простора, "Слободна Херцеовина", објавио је текст и позив Србима да се придруже и искажу свој протест против блаћења Цара Николаја, спаситеља србског рода. Наш "Саборник" од срца се придружује овој идеји и позива читаоце да се 12. августа придруже протесту и искажу своје поштовање и дубоку захвалност великом србском добротвору и спаситељу, Цару мученику Никoлају II и његовој мученички страдалој породици.
Већ три године у Русији се припрема „пројекат“ којим ће се обиљежити стогодишњица Фебруарске и Октобарске револуције – цијелог једног вијека од када је безаконо и богоборно оборен Царски Православни Престо у Петрограду, а мученички и у страсти убијен Цар Николај Други Романов и цијела царска породица.
Пише: Горан Лучић
Нужно је подсјетити да су богоборни 17. јула 1918. године Царску Породицу стријељали, изболи бајонетима, полили киселином, па спалили.
Руски филмски режисер Алексеј Учитељ, доказан на пољу умјетности (али не и истинољубља), преузео је дужност да сними филм о посљедњем руском Цару. Новац није био проблем, велики дио је уручен из руског државног „Фонда за филм“, а остатак је стигао из сумњивих закулисних каса. Показало се да је по новчаном издвајању ово један од најскупљих руских филмских захвата (ако не и најскупљи).
Буџет филма је 25 милиона долара.
Видео-најава филма је објављена почетком године, а за 25. октобар је планирана премијера и приказивање у биоскопима широм Руске Федерације и свијета.
Наиме, тиме ће у Русији започети обиљежавање 25. октобра 1917. године, дана када је Владимир Лењин повео бољшевичке снаге у окупацију Зимског дворца (званичне царске резиденције), што је означило коначни пад Руске Империје.
Филм под називом „Матилда“, холивудски сензационално доноси опасну причу засновану на невино-романтичној заљубљености царевића Николаја у балерину Императорског Маријинског позоришта у Петрограду, Матилду Феликсовну Кшесинску.
Наиме, 1890. године, на отварању балетске школе у Петрограду, уприличен је пријем на Двору и прстом судбине, а руком самог Цара Александра Трећег, осамнаестогодишња балерина Матилда Кшесинска добила је гостинско мјесто поред самог царевића Николаја. Њему су тада биле 22 године.
У првом погледу обрадовали су се једно другом. То је заиста била младалачка заљубљеност, искрена, чиста и обострано исповједана у дневничким записима.
Млади насљедник Престола се у препискама односи њежно, са поштовањем и достојанствено према лијепој балерини која је његову наклоност доживјела као дар љепоте.
Ова веза је трајала најдуже до 1894. године када је царевић запросио своју прву љубав, дармштатску принцезу Алису.
Искрено јој саопштивши одлуку о браку растао се од Матилде, а једно другом су се завјетовали на пријатељство.
Цар је ову романсу исповједио прије брака својој будућој супрузи и Царици Александри.
То је истинита прича која је позната руској историографији, хроничарима руског Двора, црквеним великодостојницима. Цијели царски Петроград је знао за ту Цареву предбрачну загледаност.
Матилда Феликсовна Кшесинска, рођена је у породици балетских умјетника.
Њен отац, Феликс Јанович Кшесински, био је истакнути умјетник Императорског балета у Петрограду. Поријеклом је био Пољак.
Матилда је рођена 19. августа 1872. у предграђу Петрограда. Касније је постала прима балерина петроградског позоришта и истакнута умјетница на највишем нивоу.
Из Римо-католичанства је прешла у Православље и на крштењу је добила име Марија. Удала се за Великог кнеза Андреја В. Романова и са њим имала сина Владимира. Послије револуције избјегла је у Француску и умрла у Паризу 1971. године, у 99-ој години.
Али, за филм то није било довољно. Режисер Учитељ, посегнуо је превари као мајсторству магије и фасцинације. Плаћен је да подучи новим „истинама“, а све правдано слободом тумачења.
Филм је снимљен по изопаченој западној логици – све што је горе нека буде доље, а све што је гријех ставити на олтар.
Што више скарадности, тим више игре.
Прича започиње бестидношћу – младој балерини се указује нагост груди током наступа; она је намјерно не скрива (чиме се кроз жену најављује безакоње), што царевић примјећује и за пробуђеном страшћу креће на пут блуда…пут којим ће бесрамно ходити све до свог свргнућа (тако бар филм прича).
Кадрови нескривеног полног чина са дјевојком из нижег сталежа, приказују Светог Николаја као роба гоњеног страшћу похоте, безобзирног племића који на свили гаси срамне нагоне (онај који је страдао од страсти богоборства и цареиздајства, приказан је као безбожник због чијих страсти пати цијела Царевина).
Гријех похоте утиснуће му и као супружнику и Цару. Осликан је као прељубник који облагује жену, а она сулуда од љубоморе посеже за окултизмом, ножем и демонским ритуалима.
Режисер изврће цијели поредак љубави, тако што закониту жену и Царицу, приказује као нужност која се трпи и зло које се окреће против „чисте“ љубави (гријех је приказан за чедност, чедност за обману).
Истина је да Цар никада није прекршио вјерност према законитој супрузи, а савременици су њихову љубав називали примјером њежности, оданости и поштовања.
Ко једини изврће врлину и ко не подноси њен миомирис?!
За главног глумца (који тумачи Цара) изабран је контроверзни њемачки глумац Ларс Ајдингер, из берлинског позоришта „Шаубине“, познат по „арт-порно“ улогама. Када су питали режисера по ком основу је бирао глумце појаснио је – „тако да њихове људске карактеристике имају духовне квалитете хероја“.
У филму се приказује и измишљена сцена – током православне церемоније крунисања, Цар пада у несвијест, а круна се обара са главе – чиме филм јасно навјештава суд над Императором и проглашава Николаја Другог недостојним власти.
✥✥✥
Широм Руске Федерације већ трају протести и тражи се забрана приказивања овог светогрђа којим се жели извести поновни удар на Свету Русију.
Удружења православних Руса позвала су све руске родољубе, руске пријатеље и православне вјернике да устану против нескривене и осмишљене медијске историјско-психолошке деконструкције, која има за циљ руски Царски двор огласити за ложу неморала, безакоња и бешчашћа!
Самим тим, његово незаконито и злочиначко свргнуће оправдати као хуманистичко-либерални чин који је ослободио вољу демократске Русије.
Јасно је да је филм чедо глобалистичког-антихришћанског духа који користи суптилна средства покоравања „новој свијести“ зарад новог покорног свијета.
Хиљаде пријава су пристигле у Министарство културе Руске Федерације са захтјевом да се ова нескривена лаж заустави, а поновним убијањем Свете Царске Породице не баца гријех и срамота на руски народ.
Из Министарства су узвратили да ништа спорно није пронађено у филму!
Руска православна црква је изразила незадовољство филмом али је саопштила да неће тражити његову забрану!
Митрополит Иларион Алфејев, послије одгледаног филма, изјавио је да о филму не може рећи ништа добро. Посвједочио је да се прича заснива на извртању историјских чињеница и закључио да је филм апотеоза вулгарности.
Владика јегорјевски Тихон (Шевкунов) изјавио је да је филм клевета на стварне људе, а не срцепарајућа холивудска мелодрама.
„Кремљ је стао на страну режисера Учитеља. Секретар за медије руског предсједника Путина, Дмитриј Песков је приметио да се непримјерена реакција на филм преобраћа у вандализам и саопштио да ће држава жестоко реаговати на пријетње анонимних екстремиста Алексеју Учитељу.“
Православни старци Свете Горе Атонске су бацили анатему (духовну осуду) на овај богоборни и цареборни филм и позвали су на његову забрану!
Ми православни Срби дужни смо да се први успротивимо овом злочину над злочином!
Ко, ако не ми?!
Данас постојимо и земљу своју српском зовемо, само захваљујући љубави и жртви Светог Цара Николаја Другог.
Свети Цар је једини устао у заштиту Краљевине Србије када су удружене германске армије и њихове удворице кренуле да спроведу велику казну над непокорним народом српским!
Свети Цар је српске живе костуре од војника, спуштене на обалу са ледених беспућа Проклетија, очинском бригом самодржца и обећаном ријечју брата, превезао на острво Крф и даровао им живот и опоравак, а Србији занављање народа и државности!
Свети Цар је изрекао завјетне ријечи братољубља и истинољубља –
…Сви моји напори биће усмјерени на очување достојанства Србије… Ни у ком случају Русија неће бити равнодушна према судбини Србије. –
које ми Срби докле трајемо желимо спомињати као наш дуг љубави, захвалности и оданости Светој православној Русији и њеном Светом Престолу!
На дан рођења јединородног Царевог сина, светог царевића Алексеја, 12. августа 2017. године, придружићемо се васцјелој православној Родини у осуди оскврнућа светог православног владара и његове мученичке жртве на којој почива сва наша вјера у милост Господњу!
Позивамо све Вас православне, родољубиве, истинохвалне, царезавјетне и достојне светих предака да се придружите гласу осуде лажи и принесете кап своје вјере и достојанства у море правде Бога Живога кога нико побједити неће!
ЗА ВЈЕРУ!
ЗА ОТАЏБИНУ!
ЗА НАРОД И ЦАРА!
