Америка је у претходних пет година потрошила више од милијарду долара у борби против руског утицаја у Европи, од којих 454 милиона на балканске земље. Србија их је коштала 116,6 милиона, а да никакав ефекат нису постигли јер антируско расположење нису успели да подстакну, оценио је политиколог Александар Павић.
Инспекторат америчког Стејт департмента објавио је обих дана извештај Фонда за борбу против руског утицаја (ЦРИФ), у коме се наводи да су САД од 2017. године потрошиле више од милијарду долара за финансирање невладиних организација, медија, као и других организација и програма који се супротстављају руском утицају.
Прецизирано је да највећи део тих средстава – 621,5 милиона долара издвојено за финансирање организација и програма у источној Европи, за земље Вишеградске групе у којој су Мађарска, Словачка, Чешка и Пољска, а у балканске земље је отишло 454 милиона долара.
Америчке паре за борбу против руског утицаја
На борбу против ширења руског утицаја у Србији укупуно је потрошено 116,6 милиона долара, од којих је 61,1 милион дато на подручју Косова и Метохије – више него на простору централне Србије.
Програми ЦРИФ-а су, објашњено је, дизајнирани како би били постигнути циљеви „Закона о сузбијању утицаја америчких противника кроз санкције“ и пружила инострана помоћ земљама подложним „утицају и агресији Руске Федерације које немају економске могућности да јој се ефикасно одупру.“
Павић, који је завршио студије на калифорнијском универзитету Беркли и добар је познавалац америчких прилика, за Спутњик објашњава како тај Фонд функционише.
„То су улагања у медије који су прозападни и треба да шире одређене врсте дезинфромација, полуинфромација, неоснованих оптужби против Русије. Једноставно да се ствара антируска атмосфера и покуша да се утиче на свест народа у Србији који је већински руски опредељен“.
Реч је, како каже, о покушају контроле наратива у информативном простору, која им до сада баш и није ишла тако добро. На тај начин, уједно, у животу и некој врсти релевантности одржавају своје локалне сараднике, извођаче радова, додаје наш саговорник.
Део хибридног рата против Русије
„Средства, такође, иде у подршку невладиним организацијама чији представници објављују разне анкете, студије, које треба да утичу на јавно мњење, да га окрену против Русије. Неки од њих наступају сами у медијима покушавајући да шире антируску проипаганду или једноставно да у садашњем случају, представљају другу, површну слику рата у Украјини. Тако је то и део хибридног рата. Ту нису у питању само информације, него и улагање у људе, у маркетинг, пласирање информација на право место“, истиче овај политикилог.
Све то се, по његовој оцени, ради због опседнутости Вашингтона не само да сузбију руски утицај, него да промене власт у Русији о чему, како каже, и даље сањају и од чега нису одустали.
Павић то види као део једног свеобухватног рата против Русије, а поготово у срединама које имају макар симпатије према Русији, или су у овој ситуацији неутралне према сукобу у Украјини.
Контрола наратива
На питање где то све САД виде опасност од руског утицаја, он каже да они врло добро знају да морају да имају контролу наратива.
„Свуда постоје тачке отпора које угрожавају тај наратив. То су независни медији, интернет, подкасти, видео платформе које нису само у Србији. Интернет простор је пун алтернативних виђења Русије и рата у Украјини и то од стране западних људи. Значи улаже се на разне начине – у сејање дезинфромација, блаћење људи, у кампање на друштвеним мрежама против људи који покушавају да буду објективни, чак не ни проруски. То је део хибридсног рата, или тоталног рата с циљем да се на све начине неутралише Русија, победи Русија“, истиче наш саговорник.
Свуда где постоји клица отпора њиховој империјалној политици и рату против Русије преко леђа Украјине, или отпор према том лажљивом наративу, то је, како каже, за њих опасност и они ту улажу да би ублажили тај ефекат. По његовој оцени у томе немају баш много успеха.
У Србији бацили паре
Судећи по ефектима, то „ефикасно одупрање руском утицају“ у Србији је, упркос америчким парама, изостало, на шта су указала и најновија истраживања о расположењу јавног мњења.
Према резултатима најсвежије анкете Нове српске политичке мисли, спроведене на репрезентативном узорку, која је објављена средином новембра, људи у Србији су изразито проруски оријентисани. Тако 80,6 одсто не подржава увођење санкција Русији због рата у Украјини, а још више од тог процента, њих 83,5 одсто не подржавате улазак Србије у НАТО. Већина, њих 48,8 одсто не подржава ни улазак Србије у ЕУ, док то заговара тек 34,7 одсто анкетираних.
На питање да ли подржавају улазак Србије у ЕУ уколико би услов било признање независности Косова, чак 79,6 одсто је негативно одговорило. Највећи број анкетираних – њих 30,7 одсто, сматра да би Русија требало да буде главни спољнополитички ослонац и партнер Србије.
„Тај новац који су Американци уложили мислим да скоро никога није убедио да је црно бело, да је дан ноћ, да је слобода ропство, а да је рат заправо мир. Проблем је у томе што је на Западу то на стакленим ногама. Свако иоле поштен према себи, особа са иоле интегритета види у шта се претворила америчка дубока држава која води свет у глобални сукоб“, каже Павић.
Она је, како каже, извориште не само ратних криза, него економских, друштвених. Ем им наратив није убедљив, ем људи који га „гурају“ исто тако нису убедљиви. Они могу да баце још десет пута толико новца, неће бити другачији резултати, јер њихова мека моћ није онако привлачна као што је некада била, оцена је овог политиколога.
Чак се, како каже, не би могло рећи да је уопште привлачна. Привлачи само људе које занима новац, нешто мало моћи, нешто привилегија и ништа више.
Нико за њих више не ради из убеђења, закључио је Павић.
Мира Канкараш Тркља
Извор: Искра
Наслов и опрема текста: Саборник
Фото: РУНЕТ
