Ранко Гојковић
Веран је пријатељ мелем у животу; таквог ће наћи само они који се Бога боје.
(Премудрости Сирахове, 6; 16)
† † †
У уторак, 5. децембра 2023. године, вече уочи празника светог Александра Невског, послао сам на Телеграм канал «Руског сабрања» следећу честитку поводом јубилеја – десет година од оснивања «Руског Сабрања»:
«Драга браћо и сестре, честитам сутрашњи празник и јубилеј, поздрав од србске филијале Руског Сабрања. И у Београду ће сутра бити свечаност монархиста, обележићемо јубилеј Руског сабрања и уручити медаљу Народног Сабора брату Бранку Антићу. Написаћу о томе текст за Руску Народну линију. Срдачан поздрав из Србије, Ваш Ранко Гојковић».
На то је уследио брз одговор председника «Руског Сабрања» Анатолија Дмитриевича Степанова:
«Благодаримо брату Ранку за честитку. Пренесите наш ниски поклон и најбоља осећања Бранку Антићу. Он је истински Христов војник. Бранко је тешко онколошки оболео, а нема још ни 50 година. Много је урадио за Косово. Његова болест је, вероватно, резултат «хуманитарног бомбардовања» НАТО пакта муницијом са осиромашеним уранијумом. Бранко толико воли Русију да је специјално стигао у Русију да би се венчао у нашем храму у Санк Петербуругу».
Та свечаност је одржана 6. децембра у хотелу Орашац у Београду и том приликом брату Бранку Антићу уручио сам у име «Народног Сабора» медаљу «Вместе за одно». Скуп је отворен руском царском химном у извођењу сестре Татјане Јовановић, Рускиње која живи у Београду и која пева за певницом манастира Рукумија. Потом је легенда србског етно појања, Љуба Манасијевић, отпевао своју песму «Русијо моја вољена».
Ваш покорни слуга је поздравио све присутне и рекао неколико речи о светом благоверном кнезу Александру Невском, пре него што је уручио медаљу «Народног Сабора» нашем јунаку, истинском православном витезу Бранку Антићу.
Скупу је поред чланова Бранкове хуманитарне организације «Српска солидарност» и «Руског сабрања у Србији» које ја предводим, присутвовало и неколико истакнутих појединаца из србског православно-патриотског миљеа, као и руководиоци појединих србских локалних заједница са Косова и Метохије. Ту су били и руководиоци свих организација из «Породичног сабора», затим потпредседник «Савеза Срба из Црне Горе» Саво Обрадовић, као и Гојко Раичевић, уредник чувеног портала ИН4С заједно са његовим познатим ратним дописником из Донбаса Игором Дамњановићем и многи други...
Руководиоци "Породичног сабора"
Слева надесно Бранко Антић, Игор Дамњановић, Гојко Раичевић
У свом говору, Бранко се захвалио „Народном сабору“ на указаној части и додељеној медаљи и истакао је вековну помоћ руске браће, улогу светог Цара Николаја, па до данашњих дана и стављања вета на срамни британски предлог резолуције о геноциду Срба у ОУН од стране руског представника Виталија Чуркина.
На крају свог говора, Бранко је уручио предивне поклоне, стилизовано сребрно налив-перо са грбом Србије за мене и Анатолија Дмитријевича Степанова, председника „Руског Сабрања“.
Званични део свечаности завршен је песмама наших дивних појаца, сестре Татјане и брата Љубе. Прво је Татјана отпевала песму о светим Царским мученицима, да би Љуба Манасијевић окончао званични део програма својом већ легендарном песмом «Ој Косово, Косово».
Татјана Јовановић
Љуба Манасијевић
Пријатно дружење настављено је уз коктел и закуску свих присутних и уз фотографисање поред застава Србије, Русије и Царске Русије.
А сада нешто више о главном јунаку ове вечери, истинском србском витезу Бранку Антићу.
Бранко Антић је познати србски друштвени делатник и хуманитарни радник. На србском Косову и Метохији скоро да нема Србина који не зна за Бранка и његову организацију «Српска солидарност». Скупа са шест других православно-патриотских организација» (међу њима и «Руско Сабрање у Србији») Бранкова «Српска Солидарност» је колективни члан асоцијације удружења «Породични сабор» која је позната по својој борби против содомизације Србије и већ много година организује «Недељу породичног јединства» и «Недељу србско-руског јединства».
Због такве делатности брат Бранко се суочава са тешким искушењима од стране западног фактора и прозападне србске «пете колоне». Први проблеми изникли су још 2011. године са женом амбасадора Украјине у Србији и њеног протеста поводом тога што је Бранков телефон звонио под мелодијом руске химне. Дошло је до свађе и том приликом она је рекла да су Руси окупатори због чега је Бранко истерао из бара. Она је претила па се чак реаговало и Миностарство иностраних послова јер се жена позивала на дипломатски имунитет. Нови проблеми су се периодично јављали почевши од 1917-1918. године и појачавани су све до 2022. године када су достигли кулминацију и настављају се до данашњег дана због проруске позиције брата Бранка.
За «Дан Победе» Бранко је израдио и окачио на мосту изнад ауто-пута у Београду велику Георгијевску ленту дужине 50 метара, а потом је на стогодишњицу убиства Светих Царских Мученика са заставом Руске Империје, такође дужине 50 метара, учествовао у Крсном ходу и на митинзима подршке руском народу у Београду.
Сарађивао је и са «Ноћним вуковима» и покојним братом «Швабом», израђивао је значке са словом «Z» у оквирима своје хуманитарне организације «Српска солидарност». Због своје проруске делатности 2020. године је био ухапшен у Црној Гори, као и на Косову и Метохији где су му албанске терористичке власти под патронатом НАТО пакта забраниле улазак. Оптужили су га да је на Газиместану, поводом обележавања Косовске битке, руководио и певао и позивао народ да пева «Све је Русија, Косово је Србија».
На жалост, власти у Београду нису стале у заштиту Бранку иако је он носилац високих државних награда за свој хуманитарни рад. Поред свега тога стигла га је и тешка онколошка болест са којом се Бранко храбро бори, не дозвољавајући да малодушност овлада његовим осећањима. Председник Србије наградио га је сребрним орденом «За заслуге пред народом», добитник је ордена Владе Републике Србије «Доброчинитељ године», добитник је награде града Београда за херојско дело и «Нај подвиг године», а он каже да му је од свих награда дража проруска позиција због које страда али којом се истовремено и поноси.
Бранко се са супругом Верицом венчао у Руској Православној Цркви у Санкт Петербургу 29. октобра 2018. године.
Аутор текста са Бранком Антићем и његовом супругом Верицом
Сматрам да медаља «Народног Сабора» иде у праве руке, у руке достојног човека. Због тога у своје лично име и у име свог верног пријатеља и брата Бранка Антића, благодарим руководству «Народног Сабора» које је препознало велике заслуге тог издашног националног прегаоца.
Данас Бранко због болести не може да се бави својим послом и да зарађује за хлеб насушни, па је човеку који је толико помагао људима, данас потребна помоћ и надам се да ће он ту помоћ и добити од православно-патриотске србске (па и руске) средине. Желим да верујем да ће признање угледне патриотске организације из Русије помоћи брату Бранку у његовој борби са тешком болести и са прозападним антируским (и антисрбским) снагама у Србији.
