Данас се сећамо Лава Александровича Пушкина (1723-1790), деде великог руског песника А.С. Пушкина. Песник је писао о њему у својој аутобиографији, да је деда «служио у артиљерији и 1762. године, у време превирања, остао је веран Петру III.
Тога дана 1794. године, велики руски војсковођа Александар Васиљевич Суворов, сломивши отпор пољских устаника, заузео је Варшаву, чиме је пољски устанак угушен.
Данас се сећамо Петра Васиљевича Кирејевског (1808-1856), руског фолклористе, публицисте-славјанофила. Овај словенофил, као и његов старији брат, један од најзначајнијих идеолога словенофилског покрета, Иван Васиљевич Кирејевски, упокојили су се у истој години.
На данашњи дан 1879. године рођен је руски револуционар јеврејског порекла Лав Давидович Бронштејн, познат као Лав Троцки, један од вођа Октобарске револуције 1917. Учествовао је и у револуцији 1905. током које је предводио Петроградски совјет. У време балканских ратова 1912. и 1913. двапут је боравио у Србији као ратни дописник "Правде". У Октобарској револуцији поново је постао председник утицајног Петроградског совјета. Био је и члан Политбироа бољшевичке партије, а као шеф дипломатије у првој совјетској влади преговарао је с Њемачком о закључењу мира у Првом светском рату и практично еј главни креатор срамног Брест-Литовског споразума са Немачком. Од 1918. до 1924. је као војни комесар и председник совјетског Војно-револуционарног комитета ударио темеље Црвене армије. Од 1923. је предводио опозицију у бољшевичкој партији и већ тада се сукобио с Јосифом Висарионовичем Џугашвилијем /Стаљин/, а сукоб је појачан 1926. кад је постао вођа "уједињене опозиције". Стаљин је 1927. издејствовао његово искључење из партије, 1929. протеривање из СССР, а 1940. је организовао убиство Троцког у Мексику. Овај жестоки русофоб био је један од највећих крвника у историји руског народа, одговоран за убиство милиона људи, одговоран је и за убиство Свете Царске Породице, а израз „троцкизам“ се може поистоветити са изразом русофобија…
На данашњи дан 1883. године умро је Љуба Дидић, политичар, народни посланик, србски устанички вођа (Сокобања, 19. 03. 1849 - Краљевица, 07. 11. 1883).
Данас се навршава 100 година од дана кончине писца Алексеја Алексејевича Тихонова (1853-1914), који је писао под псеудонимом Луговој. Као и многи други руски писци, у младости се заносио социјалистичким идејама, али је у зрелом добу стао на пут истинског монархисте како и доликује сваком руском великану и оставио иза себе низ одличних књига и романа…
На данашњи дан 1917. године, у Петрограду је, под вођством лидера бољшевика Владимира Иљича Уљанова /Лењин/ почела Октобарска револуција и срушена привремена руска влада Александра Фјодоровича Керенског (који је такође дошао на власт после преврата из Фебруара 1917. године). Лењин је у Русију ушао из Финске у блиндираном вагону. У рано јутро "Црвена гарда" и револуционарне јединице запоселе су важне објекте у граду, а затим је Војно-револуционарни комитет објавио проглас о паду привремене владе и власт је преузео Петроградски совјет радничких и војних депутата. Док су устаници јуришали на Зимски дворац, у Смољном је Други конгрес совјета радничких и војничких депутата изабрао прву револуционарну радничко-сељачку владу с Лењином на челу. Многе руске људе је бољшевичка олош усела заглупити паролама „Мир - народима“, „Земља - сељацима“, „Фабрике - радницима“, али уместо мира, одмах по доласку на власт почео је крвави пир бољшевиче олоши и грађански рат који је прогутао милионе људских живота. Катаклизма Русије која је почела са масонском фебруарском револуцијом, настављена је овом страшном богоборачком револуцијом и почетак мартиријског по Русе ХХ века је настављен са до тада невиђеном бруталношћу. Данас, после сто година од тих страшних догађаја, са сигурношћу се може утврдити да су масонска Фебруарска и бољшевичка Октобарска револуција представљале истинску националну катастрофу руског народа…
На данашњи дан 1944. года био је кажњен совјетски обавештајац, Херој СССР-а, Рихард Зорге (1895-1944).
На данашњи дан 1946. године завршена је железничка пруга Брчко - Бановићи.
На данашњи дан 2004. године, Високи представник у БиХ Педи Ешдаун одузео дозволу за рад Привредној банци Српско Сарајево.
На данашњи дан 2005. године умро је Срђан Барић, композитор, музички уредник Радио-телевизије Београд (Београд, 22. 06. 1927 - Београд, 07. 11. 2005)
На данашњи дан 2005. године упокојио се Михаил Гаспаров (р. 1935), руски књижевни критичар и филолог, академик РАН.
На данашњи дан 2014. године умро је др Петар Јовановић, професор Рударско-геолошког факултета у Београду (Београд, 12. 07. 1932 - Београд, 07. 11. 2014)
