Велики Московски кнез Василије Други Тамни, упокојио се на данашњи дан 1462. године. Као и сви Московски кнежеви допетровског периода, сахрањен је у Архангелском храму Московског Кремља. Памтимо га пре свега по одлучном одбацивању уније са јеретицима из Рима. Наиме, Митрополит Московски Исидор, последњи Московски Митрополит грчког порекла, потписао је 1439. године унију са Римом и од архијеретика Римског папе добио титулу кардинала. Овај кардинал је 1441. године свечано ушао у Москву, прогласио акт уније и на Божанственој Литургији почео да помиње архијеретика Римског папу. Благочестиви кнез је одмах ухапсио Исидора и прогласио га јеретиком. Исидор је успео да побегне у Рим, али од тада је Москва почела сама да бира свог Митрополита на саборима руских епископа. Овај Велики кнез много је допринео јединству и јачању јединствене руске државе.
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1940. године, у Београду је одржан Први конгрес студената Југославије на којем је 127 делегата Београдског, Загребачког и Љубљанског универзитета декларацијом одлучно осудило империјалистички рат и изразило спремност студената и омладине да, заједно с народом, настави борбу против увлачења земље у рат.
На данашњи дан 2000. године, председник Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић, дугогодишњи власник познате великосрпске, православне, слободољубиве и антизападно орјентисане телевизије Б-92, која је постала истински светионик слободних србских медија, изабран је за "једног од 50 хероја светске борбе за слободу штампе“ – саопштио Међународни институт за штампу који додељује ово признање. Извињавам се читаоцима, преспавао сам девет дана, данас није први април. Но, слободољубиви Веран је заиста од стране „Међународног института за штампу“, проглашен за хероја светске борбе за слободу штампе. Честитамо од срца Међународном институту за штампу.
На данашњи дан 1999. године, НАТО фашисти погодили су предајник РТС на Голечу, складиште нафте у Смедереву. Број испаљених крстарећих ракета на територију Србије и Црне Горе, на данашњи дан је достигао бројку 450 (за 15 дана). Наци-фашисти из НАТО пакта су тог дана (на православни Велики Петак), кренули у копнени напад на србску караулу Кошаре на граници са Албанијом. Напад је започет артиљеријском припремом са територије Албаније. Поред Албанаца, у нападу су учествовали и специјалци из енглеског САС-а, француске Легије странаца и америчких маринаца, помогнути и са 1 500 припадника терористиичке организације ОВК која је напала на Кошаре са територије Космета, са србске стране границе. Само две стотине припадника србске војске нанело је велике губитке шиптарским терористима и НАТО фашистима.
