Данас се сећамо бојаринке Теодосие Прокофјевне Морозове (1632 - 1675), помоћнице протопопа Авакума
Данас памтимо физиолога Ивана Михаиловича Сеченова (1829 - 1905); физичара и електротехничара Михаила Осиповича Доливо-Добровољског (1862 - 1919).
Света икона Божиије Мајке Одигитрија, коју су назвали Шујска, јавила се у граду Шује Владимирске епархије у време свирепе епидемије куге 1654-1655. године.
На данашњи дан 1846. године рођен је србски писац Јован Грчић - Миленко, следбеник Бранка Радичевића, романтичарски песник познат као "фрушкогорски славуј". Себи је додао име Миленко, по девојци Милени у коју је био заљубљен. Гимназију је учио у Новом Саду, Сегедину и Пожуну /Братислава/, почео студије медицине у Бечу, али се разболео од туберкулозе и у 29. години умро у родном Черевићу у Срему. У лирским песмама, лаких мелодичних стихова, изразио је непосредан доживљај природе. У осећањима је романтичарски чедан и сентименталан, али је написао и више тзв. "простих песама", по којима се сматра претечом реализма у српској поезији. У Бечу је 1896. објавио књигу "Песме". Писао је и приповетке и преводио Фридриха Шилера, Јохана Волфганга Гетеа и Хајнриха Хајнеа.
Тога дана 1860. године био је потписан Пекиншки споразум са Кином, према коме је у састав Руске Империје био укључен Усуријски крај (территорија садашње Приморске и дела Хабаровске области). Договор је дефинисао руско-кинеску границу у Приморју и Централној Азији; установио је привилегије руских трговаца у Кини, Русија је стекла право бесцаринске тргоине уздуж целе источне границе. У години потписивања договора од стране грофа Николаја Игнатјева, на месту кинеског села Порт-Меи, започета је изградња руског града Владивостока.
Данас се сећамо руског писца Дмитрија Наркисовича Мамина, познатијег под псеудонимом Мамин-Сибирјак, који се упокојио 1912. године.
На данашњи дан 1914. године рођен је Титов генерал Петар Драпшин, учесник Шпанског грађанског рата, један од Титових крвника у Другом светском рату у Херцеговини који је побио највиђеније србске устанике јер њихов устанак против усташа није организовала КП.
Тога дана умро је совјетски обавештајац, Херој СССР-а Рудолф Иванович Абељ (Виљем Генрихович Фишер) (1903 - 1971).
На данашњи дан 1976. године умро је србски глумац Миливоје Живановић, првак Југословенског драмског позоришта. Каријеру је почео у путујућем позоришту Удружења глумаца, а залагањем Бранислава Нушића постао је стални члан Српског народног позоришта у Новом Саду. Касније је прешао у Скопље, а 1932. је остварио дугогодишњи сан - примљен је у Народно позориште у Београду. Кад је 1947. основано Југословенско драмско позориште, које је окупило велики део глумачке елите, нашао се у новом ансамблу. За изузетне глумачке креације добио је низ признања, укључујући "Златну медаљу Станиславског", коју му је доделио Московски художествени театар на чијим је даскама често гостовао.
На данашњи дан 2001. године Савет министара БиХ прихватио предлог Владе СРЈ о укидању виза између БиХ и СРЈ.
На данашњи дан 2004. године, хрватски премијер Иво Санадер допутовао у прву званичну посету Београду, током које је потписан Споразум о заштити права националних мањина у Србији и Црној Гори и Хрватској.
На данашњи дан 2004. године Сaвeт EУ на листу хашких оптуженика, којима се замрзава сва финансијска имовина, ставио још 18 Срба. На листи су Љубoмир Бoрoвчaнин, Гoрaн Бoрoвницa, Мирoслaв Брaлo, Влaстимир Ђoрђeвић, Гoрaн Хaџић, Гojкo Jaнкoвић, Влaдимир Лaзaрeвић, Милaн Лукић, Срeдoje Лукић, Срeтeн Лукић, Дрaгoмир Милoшeвић, Дрaгo Никoлић, Винкo Пaндурeвић, Нeбojшa Пaвкoвић, Вуjaдин Пoпoвић, Сaвo Тoдoвић, Дрaгaн Зeлeнoвић и Стojaн Жупљaнин.
На данашњи дан 2004. године, висока делегација из Србије, коју су предводили председник Борис Тадић и Његова светост Патријарх Србски Павле, присуствовала је у Москви концерту, чији је приход намењен за довршење храма Светог Саве у Београду.
На данашњи дан 2004. године, Генерални секретар УН Кофи Анан поздравио је закључке власти Републике Српске у вези са завршним извештајем Комисије за Сребреницу и изразио очекивање да ће они довести до конкретних акција.
На данашњи дан 2009. године, Његова Светост Патријарх Србски Павле преминуо на Војномедицинској академији у Београду у 95. години.