На данашњи дан 1757. године, рођен је Стефан Стратимировић, митрополит карловачки (Кулпин, 27. 12. 1757- Сремски Карловци, 23. 09. 1836). Био је то несумњиво најумнији Србин тога доба, истински пастир и патриота, велики противник погубне језичке реформе Бечког најамника и издајника Православне вере и творца хрватског језика, Вука Стефановића Караџића. Управо се после његовог ЛАТИНИЧНОГ потписа на Бечком споразуму када је чисто србски дијалект проглашен хрватски језиком, први пут чуло за тај језик. Молимо хрватске лингвисте да изнедре ЈЕДАН документ написан на хрватском језику пре те фарсе. Но, многи учени Срби тога доба су више веровали једном најамнику него свом Митрополиту. Ни данас стање није пуно боље, данас САНУ ради на не не знам ком тому речнику Српско-хрватског језика, у школама се изучава латински а не црквенословенски језик, који је скоро потпуно потиснут и из Цркве…
На данашњи дан 1801. године, дахије су освојиле Београд.
На данашњи дан 1806. године, Турци су предали Београдску тврђаву српским устаницима у Првом српском устанку.
На данашњи дан 1825. године, у Петербургу је букнуо метеж декабриста, којим су руководили делатници забрањених од стране Императора Александра I масонских ложа. Декабристи су намеравали да се супротставе доласку на престо Императора Николаја I и да ликвидирају монархију, физички уништивши Царску Породицу. Суд је осудио на смртну казну 36 руководилаца бунта. Господар је помиловао већину њих, кажњени су били само пет главних криваца метежа. За време гушења бунта био је смртно рањен херој Отаџбинског рата 1812 года генерал-губернатор Петербурга гроф Михаил Андрејевич Милорадович, велики руски војсковођа србског порекла, који се сутрадан упокојио. «Само изузетна храброст и одлучност младог Императора Николаја Павловича спасили су Русију од крвавих ужаса револуције, која би, наравно, прешла у пугачовштину и истребљење све "господе", што је и улазило у рачуницу истинских руководилаца масонерије , - тих исконских рушитеља престола и олтара. Документовано је утврђено да су декабристи били заверили да ће не само убити Императора Николаја I-ог, него и побити целу Царску Породицу. То што ови синови пакла нису успели тада да ураде, урадили су 1918. године. Касније је те неокајане злочинце и политичке опсенаре руско јавно мњење које је креирала масонерија, претворило у некакве хероје и пред неупућеним потомством ту олош представило као некакве витезове-патриоте и узорне доброчинитеље. У стварности, истински лик масона-декабриста ништа осим одвратности и негодовања није могао изазвати код пристојних људи», - писао је о тим догађајима један од водећих руских монархиста с почетка ХХ века, председник Главног Савета Савеза Руског Народа Н.Е. Марков.
На данашњи дан 1848. године умро је Стеван Шупљикац, аустријски генерал и српски војвода (Петриња, 1786 - Панчево, 27. 12. 1848)
1882. - У Београду објављен споразум о успостављању дипломатских односа Србије и САД.
На данашњи дан 1895. године упокојио се руски архимандрит Никифор (Бажанов) (р. 1832), аутор Илустроване популарне Библијске Енциклопедије.
Данас се сећамо оснивача и вође Јарославског одељења Савеза Руског Народа (СРН) лекара Ивана Николајевича Кацаурова, који се упокојио 1914. године.
На данашњи дан 1924. године упокојио се живописац, позоришни уметник Лав Самојлович Бакст (1866-1924);
На данашњи дан 1927. године победом фракције Јосифа Стаљина, руски револуционар и бивши руководилац Црвене армије и први шеф совјетске дипломатије, велики русофоб, крвник одговоран за милионе невиних живота православних руских људи, наредбодавац геноцида над Донским козацима. крволок Лав Троцки искључен је из Комунистичке партије, а две године касније протеран је из СССР-а и убијен у Мексику 1940. године.
На данашњи дан 1938. године упокојио се песник Осип Емиљевич Мандељштам (1891-1938);
На данашњи дан 1944. године, Црвена армија је у Другом светском рату завршила опкољавање Будимпеште, коју су држале трупе нацистичке Њемачке.
Данас се сећамо физичара, научног руководиоца нуклеарног центра у граду Снежинск Чељабинске области - Свесавезног НИИ техничке физике, академика, лауреата највећих државних награда Јевгенија Ивановича Забабахина (1917-1984);
Данас се сећамо хероја СССР-а, сержанта Мелитона Варламовича Кантарије (1920-1993), који је у мају 1945. године, заједно са Михаилом Јегоровим поставио у Берлину над рајхстагом Знамења Победе;
совјетски физичар, академик Владимир Александрович Фок (1898-1974).
На данашњи дан 2001. године упокојио се историчар, археолог, академик Борис Александрович Рибаков (1908-2001).
На данашњи дан 2004. године умро је др Владимир Ј. Петронић, уролог, професор Медицинског факултета у Београду (Београд, 19. 06. 1929 - Београд, 27. 12. 2004)
