На данашњи дан 878. године, први пут је у писаним документима поменуто име Београд. Тада је папа Јован Осми упутио писмо бугарском кнезу Борису, у коме га обавештава да се Сергије евнух опозива са дужности београдског епископа. Оригинал овог документа налази се у ватиканском архиву, а тек деведесетих година овог века постао је доступан и нашој јавности. Од тада се Сингидунум зове Београд.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1346. године, србски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу, на Васкрсење Господње, крунисан је за "Цара Срба, Грка и Арбанаса". Истовремено је проглашена Српска Патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем. Био је то период великог економског, војног, политичког и културног успона српске државе. По територији је била већа него икад: сем земаља раније српске краљевине, обухватила је Мачву, Захумље, Албанију, Епир, Тесалију, Акарнанију, Етолију и сву Македонију до Христопоља, изузев Солуна. Држава је почивала на начелу законитости: према Душановом законику, усвојеном 1349. и допуњеном 1354, закон је јачи и од супротне воље владара. Прерана смрт 1355. године спречила га је да створи државу која би заменила Ромејско /Византијско/ царство, ослабљено турском најездом. Одлично осећајући опасност од Турака, био је на жалост добродушно наиван верујући да је са „лажним хришћанима“ са Запада могуће организовати заједничку одбрану. Као и увек када је био у питању однос паписта према Православнима, сваки договор завршавао се лажју паписта. Тако то бива - кад се прода Христ, није могуће служити Истини, могуће је бити само патолошки лажов и паписти су остали верни својој традицији…
Тога дана 1881. године у Санкт-Петербургу су кажњене сулуде убице Цара-Ослободиоца Александра II: Софија Перовска, Андреј Жељабов, Николај Рысаков, Николај Кибаљчич и Тимофеј Михајлов. Сваком умном човеку је после убиства Цара који је ослободио сељаке и укинуо Крепостно право, морало бити јасно да се од масонско-либералне олоши не може очекивати ништа осим рушилаштва, но, очигледно то није било јасно обезбоженој руској интелигенцији која је наставила да подржава оно што је довело до катастрофе зване 1917. година… Данас се сећамо и једног од организатора монархистичког покрета у Нижњем Новгороду, пријатеља Г.Е. Распућина, епископа Исидора (Колоколова). Управо је владици Исидору припало да изврши тужну мисију црквеног опела злочиначки убијеног пријатеља Светих Царских Мученика. По жељи Царице, он је 21. децембра 1916. године одслужио заупокојену Литургију и опело Г.Е. Распућина у Чесменској богадељни у предграђу Петрограда. Наравно, после Фебруарске револуције епископ Исидор се нашао међу оним архијерејима, који су били лишени катедре. Он се 1918. године затекао у Вјатки, где је 6. августа био ухапшен, а 19. августа су га оптужили за "монархизам и контра-револуцију". Ускоро су бољшевички изроди стрељали владику Исидора. Клеветничке оптужбе бољшевичких изрода и пријатељство са Распућином, на жалост до данас висе над његовим именом, што је омело и његово црквено прослављење.
На данашњи дан падао је православни Васкрс и 16. априла 1944. године, када су Београд у Другом светском рату бомбардовали „лажни савезници“. Наиме, зликовачка америчка и британска авијација је без икаквог озбиљног војног разлога засула Београд разорним бомбама (наводно „ради уништења војних привредних објеката и зграда у које су Немци сместили администрацију“. Очигледно да појам „колатерална штета“ није изум савремених НАТО нациста, него целокупне англосаксонске „цивилизације“). У нападу је учестовало 130, а сутрадан скоро 600 бомбардера. Бомбе су бацане по систему "тепиха", амерички и британски зликовци уништили су читаве стамбене четврти србске престонице. Том приликом је погинуло најмање 1.160 цивила, шест пута више него од окупаторских војника приликом бомбардовања 1941. године.
На данашњи дан 1994. године, противавионска одбрана Војске Републике Српске код Горажда је оборила британски авион "Си харијер". Тврдећи да штите снаге УН, авиони НАТО пакта су 10. априла 1994. почели да бомбардују војне и цивилне српске циљеве код Горажда, прискочивши у помоћ муслиманима који су се нашли у невољи после неуспеле офанзиве из "заштићене зоне". Наравно, НАТО зликовци на то нису реаговали, него су реаговали тек кад им је требало прискочити у помоћ. Иако се испоставило да српска артиљерија није тукла град, односно да "плави шлемови" нису били угрожени, НАТО зликовцима није падало на памет да се извињавају Србима. Видимо да су трикови са наводним хемијским оружјем Садама Хусеина или Башара Асада, прво увежбавани над Србима…
На данашњи дан 2006. године, у највећем јасеновачком стратишту - Доњој Градини, код Козарске Дубице, служен је помен за страдале Србе, Јевреје, Роме и антифашисте у усташком логору Јасеновац од 1941. до 1945. године.
