Данашњи дан у србској и руској историји

На данашњи дан 1790. године рођен је Глигорије - Глиша Возаревић, први српски издавач (Лежимир, 12. 08. 1790 - Београд, 22. 01. 1848)

Дaнас се сећамо великог руског самоуког механичара Ивана Петровича Кулибина, који се упокојио на данашњи дан 1818. године.

Данас РПЦ празнује преподобног Анатолија Оптинског. Преподобни Анатолиј је волео Русију, руски народ и предвиђао: "Биће олује. И руски брод ће бити разбијен. Но људи се и на парчићима и комадима спасавају. Неће сви погинути... А потом ће бити пројављено велико чудо Божије, и сви парчићи и комади ће се скупити и сјединити, и поново ће се појавити велики брод у свој својој лепоти! И поћи ће он путем, Богом предназначеним!" Но прво је Оптина и њени последњи старци требала заједно са Русијом да се успне на своју Голготу. После затварања Оптинске пустиње дошли су у отимачину код преподобног Анатолија да покупе то што он није успео још разделити чедима. После пљчке следило је хапшење болесног старца али му се на путу стање погоршало и он се нашао у болници, где су му, као тифусару ошишали косу и браду. Када се разјаснило да не болује од тифуса, лекар га је пустио. У манастир се вратио једва жив али је 29. јула 1922. године у манастир стигла комисија ГПУ. Почела су саслушавања. Спремало се хапшење умирућег старца. Он се није противио само је молио да му дају мало времена да се припреми. Ноћу 30. јула 1922. године старцу је позлило. Позвали су доктора и он није нашао ништа опасно по живот. После сванућа, келијница је видела старца на коленима. Када је после неколико минута ушла у келију, схватила је да је старац Анатолиј тихо отишао ка Господу. Сахранили су га поред гроба преподобног Амвросија, на том истом месту, где је он дуго стајао за две недеље до смрти, понављајући: "А овде је потпуно могућно сахранити још једног. Има места баш за још један гроб. Да, да, баш за један..."

Данас је дан рођења "Пресветлог Момчића" Цесаревића-Мученика, Великог Кнеза Алексеја Николајевича, сина Господара Императора Николаја II. Он се родио усред рата са Јапаном на данашњи дан 1904. године и проживео је свега 14 година. Но чак и за тако кратак одрезак времена судбина му није била к нему благонаклона. Живот наследника био је препун страдања - од рођења је боловао од хемофилије. Болест је васпитала у Цесаревића огромну силу воље и састрадавања према људима. Сад се може само претпостављати, каква би била Русија, ако би Велики Кнез Алексеј постао њена Глава. Од малих година одликовао се веома јаким карактером и жељезном издржљивошћу. Цесаревић је говорио: "Кад ја будем Цар, неће бити сиромашних и несрећних". Но, спремајући се да стане на чело велике Руске Империје, он је постао неради сведок њеног заласка. Последње месеце свог живота, налазећи се затворен у Јекатеринбургу, Велики Кнез Алексеј није могао да хода. Једном је рекао: "Ја сам схватио шта је то лаж. Кад би ја постао Цар, нико ме не би смео лагати. Я би завео поредак у тој ствари". Но, није било суђено да се његове речи остваре. На стрељању, када су бољшевички изроди ритуално убили Свету Царску Породицу, Цесаревића је на рукама носио његов отац - Император Николај II...

На данашњи дан 1914. године почела је Церска битка у Првом светском рату у којој је србска војска до ногу потукла аустроугарску војску и однела прву савезничку победу у рату. Од 200.000 аустроугарских војника који су покушали да окупирају Србију у њој није остао ниједан, изузев 4.500 заробљеника. Током крвавих борби губици аустроугарских трупа су достигли 27.000, а из строја је избачено више од 16.000 српских војника, од којих је 2.107 погинуло. Аустроугарски војник и новинар Егон Ервин Киш је о тим драматичним тренуцима крајем августа 1914. записао у дневнику: "Армија је потучена и налази се у безобзирном, дивљем и паничном бегу. Једна потучена војска - не, једна разбијена руља јурила је у безумном страху према граници..."

Тога дана, пре тачно 100 година, 30. јула/12. августа 1914. године учинио је свој легендарни подвиг херој Првог светског рата Кузма Фирсович Крјучков. Овај дични козак је као извиђач у маленој групи од четири руска козака сачекао у заседи групу Немаца од 27 војника. Убили су одмах четворицу а потом су се Немци дали у бекство. Храбри козаци су кренули за њима и кад су Немци видели да се ради о само 4 козака, окренули се коње и кренули у борбу прса у прса. И десило се истинско чудо – од 23 преживела Немца, само су тројица успела да побегну са попришта, остале су козаци поубијали. Сам Кузма Крјучков је убио 11 немачких војника а битку је завршио са 16 рана на телу. Четворица козака добили су Георгијевски крст и донски козак је постао истински руски херој о коме су почеле да се пишу песме. После рата је добио златну сабљу, исту такву којом је јуначки секао Немце. На данашњи дан 1919. године погинуо је у борби са бољшевичком олоши у околини Саратова.

На данашњи дан 1972. године умрла је Делфа Иванић, хуманиста, оснивач "Кола српских сестара", прва жена у Краљевини Југославији која је добила медаљу "Флоранс Најтингејл" Међународног Црвеног крста (Подгорица, 06. 03. 1881 - Београд, 12. 08. 1972)

На данашњи дан 1981. године, појавио се први PC рачунар - модел 5150, направљен у америчкој компанији IBM

На данашњи дан 1992. године, Народна скупштина Српске Босне и Херцеговине усвојила у Бањалуци Декларацију о државном и политичком уређењу државе и донела одлуку да промени име у Република Српска.

На данашњи дан 2000. године, руска атомска подморница "Курск", у којој је било 118 морнара, потонула на дно океана у Беринговом мореузу.

На данашњи дан 2000. године, британски припадници КФОР-а преузели су контролу над Рудником "Трепча" у Звечану због, "велике загађености ваздуха оловом која је 200 пута већа него што је дозвољена максимална вредност".

На данашњи дан 2000. године, Архијерејски сабор Руске православне цркве донео је одлуку о канонизацији посљедњег руског цара Николаја Другог Романова и његове породице.

На данашњи дан 2013. године умрла је Споменка Недић, историчар уметности, новинар, уредник и сценариста Школског програма ТВ Београд (Београд, 25. 07. 1934 - Београд, 12. 08. 2013)