9. мај / 26. април

На данашњи дан 1911. године, у Београду је, ради остварења народног идеала - уједињења србства - основана тајна организација "Уједињење или смрт", касније названа "Црна рука", чије су вође били Драгутин Димитријевић Апис, Илија Радивојевић и Богдан Раденковић, а та организација је предвиђала употребу насиља у рушењу Отоманске империје и Аустро-Угарске монархије. Многим припадницима ове организације не може се порећи патриотизам и храброст како у Балканским, тако и у Првом светском рату, али се свакако може оспорити уређивачка политика њиховог часописа „Пијемонт“ и више него непримерено (нарвно, самим тим и неистинито) писање о Русији, које апсолутно не доликује истинским србским патриотама. Такође, ритуално убиство краља Александра Обреновића и краљице Драге, у које су по свој прилици били умешани будући чланови „Црне руке“, тешко се може назвати патриотским чином…

morozov1 0 Тога дана сећамо се и ботаничара, стручњака за тло, географа, класика руског шумарства Г.Ф. Морозова (1867-1920).

На данашњи дан ми се сећамо генерал-мајора, командира стрељачке дивизије, Хероја Совјетског Савеза В.С. Антонова (1909-1993).

Ј.А. Романов 1925 1944 Деветог маја сећамо се и гардијског црвеноармејца, Хероја Совјетског Савеза Ј.А. Романова (1925-1944). Наравно, 9. маја, на Дан Победе у Другом светском рату 1941-1945, сећамо се свих војника који су свој живот дали за србску и руску Отаџбину на пољима битке против нациста, фашиста и клеронациста.

На данашњи дан 1945. године, у Берлину је, 16 минута иза поноћи потписана безусловна капитулација немачких оружаних снага. У име Немачке акт је потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел , у име СССР маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер. Треба рећи да је небески покровитељ Георгија Жукова био свети Георгије, светитељ који данас стоји на грбу руске државе, као и да је те године, због Васкрса, празновање Ђурђевдана померено за три дана, тако да се капитулација окултистичког Трећег Рајха десила на Светог Георгија. Више него симболично, свети Георгије је убио још једну страшну аждају! Тиме је формално завршен Други светски рат у Европи, али су остаци немачких трупа још неколико дана давали отпор, најдуже у Југославији - до 15. маја. У рату који је трајао шест година је учествовала 61 држава и око 110 милиона војника. Погинуло је између 55 и 60 милиона људи, укључујући милион и 706.000 Југословена, а око 35 милиона је рањено. Државе антихитлеровске коалиције прослављају 9. мај као Дан победе, на жалост, данашњи Запад то ради само формално, јер је суштински преузео идеологију Трећег Рајха…

Данас се сећамо и виртуоза свирке на балалајци, диригента, педагога Н.П. Осипова (1901-1945).

На данашњи дан 1948. године Централни комитет Комунистичке партије Југославије је у одговору на писмо Централног комитета Свесавезне комунистичке партије (бољшевика) од 4. маја 1948. одбацио оптужбе совјетске партије на политику југословенског руководства. Потом је уследила Резолуција Информбироа и вишегодишњи политички и економски притисак источноевропских земаља на Југославију. О чему се заправо ради? Ради се о томе да је Тито као англосаксонски човек и велики србофоб и русофоб, само чекао погодан тренутак да Југославију гурне у загрљај Запада. Стаљин није био баш наивчина и наравно да је до неког сукоба морало доћи, јер Тито није испоштовао договор о зонама утицаја договореним на конференцији на Јалти. Тек са доласком на власт у СССР-у сотоне сличне Титу, Никите Хрушчова, ова два ниткова су унапредили односе базирајући своју унутрашњу политику на борби против РПЦ и СПЦ и даљем растакању србског и руског националног корпуса. Тито је Космету и Војводини практично даровао државност, а Хрушчов је руски бисер Крим предао Украјини. А наводна Титова неутралност и некакав „Покрет несврстаних“ били су само параван, овај зликовац нас је стављао у све већу зависност о Запада…

На дан победе над нацизмом, 9. маја 1999. године, неонацисти из НАТО пакта наставили су са бесомучним бомбардовањем народа који је дао огроман допринос победи над нацизмом. Неонацистичка НАТО авијација је тог дана напала Ужице и Ваљево, дејствовала по планини Голеш у општини Липљан и ширем подручју Дечана на КиМ, као и на Космају. Бомбардован је хуманитарни конвој из Румуније.

"Амбасада Кине у Београду била је прецизно утврђен циљ“ - саопштили су тог дана стручњаци министарства унутрашњих послова Србије. По местима где је зграда погођена, специјалисти полиције су оценили да су нападачи "тачно знали распоред просторија у амбасади и да су зато упутили ракете у те делове".

Јапански министар иностраних послова Масахико Комура изјавио је на данашњи дан 1999. године да је Јапан затражио од НАТО да обустави бомбардовање квартова Београда у којима се налазе амбасаде. „НАТО је преценио своје могућности у спровођењу хируршки прецизних напада.“ - рекао је Комура у интервјуу јапанској телевизији коментаришући напад на кинеску амбасаду у Београду.

Специјални изасланик руског председника за СР Југославију Виктор Черномирдин изјавио је да се председник Демократског савеза Косова Ибрахим Ругова изјаснио за аутономију покрајине у оквиру СРЈ и разоружање терористичке Ослободилачке војске Косова. Био је то крај политичке каријере Ибрахима Ругове, неонацистима са Запада били су потребни шиптарски неонацисти из терористичке организације ОВК, а не људи који поштују реалност и задовољавају се аутономијом у окриљу србске државе...

После разговора са Руговом, који је допутовао из Рима у Бон, Черномирдин је руским новинарима рекао да се Ругова "недвосмислено изјаснио за аутономију КиМ у оквиру Југославије", и да је подржао идеју о међународним снагама на КиМ које би омогућиле безбедан повратак избеглица у јужну српску покрајину.

Амерички милионер, оснивач ТВ-мреже Си-Ен-Ен, Тед Тарнер упозорио је да би агресија НАТО-а на СР Југославију могла да доведе до нуклеарног рата. У обраћању дипломцима Универзитета у Атланти, он је рекао да је као дете током хладног рата страховао да неће доживети да види крај овог миленијума. У 60. години, додао је, има иста страховања. Алудирајући на бомбардовање кинеске амбасаде у Београду, Тарнер је рекао: „Ако бацимо бомбу на руску амбасаду, могли би сутра да будемо у рату са Русијом и Кином, а оне обе имају много нуклеарног наоружања. Могло би да се деси да не дочекамо да видимо крај миленијума.“

На данашњи дан сећамо се још једног учесника Другог светског рата, Хероја Совјетског Савеза В.А. Богданенко (1925-2002).

На данашњи дан 2004. године, у експлозији на стадиону "Динамо" у Грозном, током прославе Дана победе над фашизмом, погинуо чеченски председник Ахмад Кадиров и још шесторо људи, а на десетине рањено, укључујући и генерала Валерија Баранова, команданта руских снага у Чеченији.