Данашњи дан у србској и руској историји

На данашњи дан 1783. године, Императрица Екатерина II потписала је манифест "О присаједињењу полуострва Крима, острва Тамана и читаве Кубанске стране Руској држави".

Николај Николајевич Новосиљцев капетан лејб-гренадирског пука, рођен је 1761. године. Од 1786. године прибројан је у колегију иностраних послова. Узео је учешће у рату са Шведском 1788-1790. године, посебно се истакавши у бици код острва Мусала 13 августа 1789. године, за шта је добио високо одликовање..

На данашњи дан 1867. године упокојио се србски Епископ Платон Атанацковић, који је иза себе оставио и неколико добрих књига.

На данашњи дан 1882. године, у Народном позоришту у Београду изведена је прва српска оперета - "Врачара" Даворина Јенка, аутора српске химне "Боже, правде".

На данашњи дан 1903. године, умро је србски војвода Пеко Павловић, један од првих официра црногорског кнеза Данила Првог Петровића. У устанку у Херцеговини предводио је 1875. хиљаду добровољаца из Црне Горе и организовао устаничку војску, сврставши 11.000 Херцеговаца у 12 батаљона. Данас се у „независној од памети“ Црној Гори, успесима које су углавном остваривали херцеговачки устаници пише само као о „победи црногорског оружја“. Европска штампа, која је опширно писала о устанку, посебно је истицала његово врсно командовање које је Турцима нанело велике губитке. Због сукоба с кнезом Николом Првим Петровићем, који му је одузео команду над устаницима, био је неко време у емиграцији у Бугарској и Србији.

На данашњи дан 1999. године, Главни тужилац Хашког трибунала Луиз Арбур посетила је Робина Кука, британског министра спољних послова, који јој је предао наводне доказе о србским ратним злочинима на КиМ. Кук је на касније, на заједничкој конференцији за штампу, изјавио: „Намеравамо да се усредсредимо на ратне злочине који су почињени на Косову и нашу одлучност да оне који су одговорни приведемо правди“. Ко о чему, курва о поштењу – рекао би србски народ.

На данашњи дан 1924. године основана је прва србска фабрика авиона „Живојин Рогожарски АД“.

На данашњи дан 1939. године, упокојио се Иван Михаилович Губкин, оснивач совјетске нафтне геологије.

Совјетска армија је на данашњи дан 1945. године ушла у предграђа Берлина, пробивши линију одбране нацистичких снага.

Након битке на Лијевче пољу, уочи које су србски четници повлачећи се на Запад, ратовали против Немаца, партизана, усташа и лажних савезника Енглеза и Американаца који су их гађали из ваздуха, вођа србских четника из Црне Горе предао се црногорском усташи Секули Дрљевићу који га је предао усташама. Павле Ђуришић стрељан је на данашњи дан 1945. године у логору Стара Градишка.

На данашњи дан 1980. године умро је руски биохемичар Александар Опарин.

На данашњи дан 1992. године упокојио се Владимир Кирилович Романов, шеф руског Императорског дома и син Великог кнеза Кирила Владимировича Романова.

На данашњи дан 1996. године, руска армија убила је вођу чеченских терориста Џохара Дудајева.

На данашњи дан 1999. године, у нападу авијације неонацистичког НАТО пакта, са осам пројектила разорено је "Мајино насеље" код Ђаковице и убијено најмање 10 избеглица. Тада је погинуо и трогодишњи Марко Ивановић и седмогодишњи Иван Иванчић. У насељу, смештеном у зградама бивше пољопривредне задруге, живело је 98 србских цивила, избеглих из Хрватске и 22 из Босне и Херцеговине. Тако се затвара трагични круг србског избеглиштва - бежећи од повампиреног усташтва нове НДХ, Срби гину од авијације повампиреног неонацизма НАТО пакта. Истога дана, исте 1999. године, први пут од почетка агресије НАТО пакта на СР Југославију бомбардована је зграда Пословног центра "Ушће" у Новом Београду и Жежељев мост на Дунаву у Новом Саду, а други пут је нападнут мост на Дунаву код Бешке који је онеспособљен, чиме је прекинут саобраћај на аутопуту Е-75 између Београда и југословенско-мађарске границе.

На данашњи дан 2003. године, начелник Генералштаба Војске РС генерал-мајор Цвјетко Савић саопштио је да је, на основу наређења председника РС и прихваћеног извештаја о пропустима у раду Обавештајне службе Генералштаба ВРС, завршено расформирање Војно-обавештајног центра, ранијег 410. војног обавештајног центра.

На данашњи дан 2003. године, капетан бивше Југословенске народне армије Мирослав Радић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у Вуковару, предао се „добровољно“ органима власти у Београду. На жалост, то „добровољно“ се мора писати под знацима навода, Београд је урадио веома много за србске крвнике из хашког тужилаштва, а веома мало за србске јунаке-заточенике у Хагу.