Данас на празник Обрезања Господњег и светог Василија Великог, сећамо се великог руског мислиоца, духовног писца и друштвеног делатника Сергеја Александровича Нилуса
Са 1. јануаром (по Јулијанском календару) 1700. године је по наређењу Императора Петра Великог у Русији почела да се прославља Нова година. Према том Царском указу у Русији се такође увело ново рачунање година - од Рождества Христова, а не од стварања света.
Данас се сећамо руског грофа Николаја Петровича Шереметјева, великог добротвора и мецената. Због великих заслуга 1794. године награђен је орденом Св. Александра Невског. Упокојио се 1809. године. Сахрањен је у Петербургу у породичној капели Шереметјевих у Александро-Невској Лаври.
Данас се сећамо научника-металурга, оснивача крупне производње ливеног челика и челичних тпова у Русији, сталног државног саветника Павла Матвејевича Обухова. Он је радио на на оружарним заводима на Уралу. Поред организовања производње топова на Уралу П.М.Обухов је руководио изградњом крупног завода за ливење челика у Петербургу, који је добио назив Завод Обуховског, где је под његовим руководством организована производња оружај од ливеног челика. Упокојио се на данашњи дан 1869. године и сахрањен је на Никољском гробљу Александро-Невске лавре.
На данашњи дан 1826. године у Пешти је основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића /Милош Светић/ и богатих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Божитовца, Јована Деметровића, Јосифа Миловука, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића. То књижевно и културно друштво, које је одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини, убрзо је почело да издаје "Летопис Матице српске", најстарији српски књижевни часопис. Матица је 1864. пресељена у Нови Сад, где је и сада.
На данашњи дан 1840. године у кнежевини Србији за школску славу је проглашен Савиндан, празник у спомен на великог српског просветитеља и заштитника школства Светог Саву, оца српске државотворности, првог српског архиепископа, утемељивача српске дипломатије, књижевности, законодавства, здравства. Прва прослава Светог Саве као школског патрона одржана је 1812. у Земуну, одакле се брзо проширила у све делове српства, а химна Светом Сави први пут је изведена 1839. године у Сегедину.
На данашњи дан 1842. године у Иригу је србски писац и игуман манастира Крушедол Димитрије Крестић отворио прву србску читаоницу с библиотеком, коју је и основао. Читаоница је читав век примала сву важнију српску и југословенску штампу и стране часописе, али су ту драгоцену збирку 1944. у Другом светском рату уништиле усташе минирањем зграде библиотеке.
Тога дана пе 100 година упокојио се учесник одбране Порт-Артура, који је на крају предао тврђаву Јапанцима, генерал-ађутант Анатолиј Михалович Стесељ (1848-1915).
На данашњи дан 1890. године рођен је србски сликар Петар Добровић, мајстор интензивног колорита и јасног експресивног цртежа. Наглашено светле слике сведоче о снажном темпераменту и импулсивном доживљају реалности. Сликарство је студирао у Будимпешти, а у родном Печују је 1918. учествовао у војној побуни, после које је ухапшен, али је побегао из затвора. Мађарске власти су га у одсуству осудиле на смрт. Једно време је живео у Паризу, а затим је у Београду био професор на Академији ликовних уметности.
На данашњи дан 1892. године рођен је србски класични филолог Милош Ђурић, члан Српске академије наука и уметности, председник Српске књижевне задруге и уредник часописа "Жива антика", један од највећих светских хелениста 20. века. Објавио је више од 200 радова из класичне књижевности и филозофије. Умногоме је изградио српску терминологију за одговарајуће грчке митолошке и филозофске појмове. Непревазиђени су његови преводи Есхила, Софокла, Платона, Аристотела, Плутарха и Хомерових епова "Илијада" и "Одисеја", али и савременика - Алфреда Адлера, Карла Густава Јунга, Вила Дуранта, Рабиндраната Тагоре. Дела: "Видовданска етика", "Филозофија панхуманизма", "Рационализам у савременој њемачкој филозофији", "Проблеми филозофије културе", "Историја хеленске етике", "Огледи из грчке филозофије уметности", "Аристотелово етичко учење", "Из хеленских ризница", "Платонова академија и њен политички рад", "Софисти и њихов историјски значај", "Историја хеленске књижевности".
На данашњи дан 1897. године рођен је србски историчар Васа Чубриловић, најмлађи учесник атентата на аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Дела: "Босански устанак 1875 - 1878", "Порекло муслиманског племства у Босни и Херцеговини", "Први српски устанак и босански Срби", "Политичка прошлост Хрвата", "Историја политичке мисли у Србији деветнаестог века", "Одабрани историјски радови".
Тога дана 1909. године отишао је Господу вице-адмирал Зиновиј Петрович Рожественски, рођен у породици војног лекара. Истакао се у Руско-турском рату 1877-1878. године кад је награђен орденом св. Георгија 4-ог степена.. Касније се истакао и у Балтичкој флоти и 1903. године постаје Начелник Главног морског штаба. Но, одговоран је за авантуру током Јапанског рата и то је касније и сам признао. Ипак, у Сусинској биви се храбро и умешно борио али то није могло утицати на коначан исход те битке због знатне премоћи у снагама Јапанаца. Рожественски је у том боју био рањен а 1906. године дао еј оставку на војну службу.
На данашњи дан 1912. године рођен је србски писац песник Милорад Панић – Суреп.
Данас се сећамо смрти генерала Михаила Гордејевича Дроздовског, учесника Руско-Јапанског и Првог светског рата. Носилац је ордена светог Георгија и био је један од најпознатијих учесника Белог покрета, који се упокојио ан данашњи дан 1919. године. Отац му је био један од учесника херојске одбране Севастопоља (1855). Присилно одречење Господара Николаја II произвела је на Дроздовског - убеђеног монархисте – веома тежак утисак. Дроздовски је био једини командир Руске армије, који је успео да формира добровољачки одред и доведе га у организваном поретку на фронт Светског рата. Он је био и организатор и руководилац преласка 1200-врста дугачког преласка одреда добровољаца из Јаше у Новочеркаск у фебруару-априле 1918. године. После сједињења са јединицама Добровољачке армије, Дроздовски је стао на чело 3-ће стрељачке дивизије. У октобру 1918. године за време упорних бојева под Ставропољем, Дроздовски је био рањен.У болници у Јекатериндару наступила је гангрена ноге а у новембру је произведен у генерал-мајора. Почетком 1919. године у скоро бесвесном стању пребачен је у Ростов на-Дону, где се упокојио. Име генерала Дроздовског, који је постао један од симбола Белог покрета, у годинама Грађанског рата носили су пукови стрељачке дивизије којом је командовао, затим, артиљеријска бригада, инжењерска чета и коњски пук.
На данашњи дан 1922. године умро је србски генерал лужичкосрпског порекла Павле Јуришић - Штурм, један од најистакнутијих србских официра у балканским ратовима и у Првом светском рату, веома заслужан за блиставе победе србске војске над аустроугарском армијом у Церској и Колубарској бици. У србску војску је примљен 1876. као добровољац у чину поручника и већ у србско-турском рату 1876-1877. истакао се као командант Шабачког и Посавско-тамнавског батаљона. У србско-турском рату 1877-1878. веома успешно командовао је Првим добровољачким пуком, потом Крајинским комбинованим пуком у борбама код Беле Паланке и Пирота. У србско-бугарском рату 1885. командовао је Шестим пуком Дринске дивизије, у Првом балканском рату 1912-1913. Дринском, а у Другом балканском рату 1913. Дунавском дивизијом. У Првом светском рату 1914. као командант Треће армије примио први удар знатно надмоћније аустроугарске Пете армије и успорио њено напредовање, што је омогућило српским снагама да се прегрупишу за Церску битку. Трећом армијом је командовао и у Колубарској бици и на Солунском фронту до августа 1916.
1На данашњи дан 1966. године упокојио се академик АН СССР, носилац највећих државних одликовања Сергеј Павлович Корољев. С.П. Корољев је створио први совјетски ракетни планер, прву совјетску крстарећу ракету,у тешким ратним годинама допринео је квалитетном побољшању многих видова оружја. После рата је руководио изградњом ракета далеког домета, а1956. године, под његовим руководством било је спроведено испитивање вишестепене интерконтиненталне ракете, а исте године, под његовим руководством пуштен је у орбиту први вештачки сателит Земље. Под његовим руководством изграђени су први космички бродови са пилотима, израђена апаратура за човеков лет у космос, за излазак брода у слободно пространства и повратак на на Земљу. С.П .Корољев је стваралац совјетске ракетно-космичке технике, која је обезбедила стратешки паритет и омогућила СССР-у да постане водећа ракетно-космичка држава на свету.
Тога дана 1969 .године умро је познати руски педијатар Георгиј Несторович Сперански. За врхунске заслуге у медицинској науци био је награђен многим орденима и медаљама.
На данашњи дан 1991. године умро је србски филолог Михаило Стевановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности.
Данас је први дан Нове године према Јулијанском календару, којег се придржавају српска, руска, грузинска и неколико малих православних цркава, четири старе патријаршије /васељенска, јерусалимска, антиохијска и александријска/ и сви светогорски манастири. После Другог светског рата код нас се тек деведесетих година Српска нова година јавно прославља. У ноћи између 13. и 14. јануара /према Грегоријанском календару/ код Срба је обичај да се у кругу породице и пријатеља дочекује Нова година и на трпезу се износи од Божића сачувана глава печенице и плећка, пола чеснице, божићна свећа и слама.
