Мојсеј УгринДанас РПЦ прославља преподобног Мојсија Угрина. Преподобни Мојсије је заједно са братом Георгијем у младости верно служио св. благоверном кнезу Борису. После убиства његовог на реци Аљти био је убијен и Георгиј, а св. Мојсије се скривао у Кијеву. Када је 1018. године пољски краљ Болеслав заузео Кијев, св. Мојсије је постао заробљеник и одведен је у Пољску. Богата Пољакиња-удовица, је горела од страсне жеље к њему па га је откупила из заробљеништва. Но, надахнут подвигом светог кнеза Бориса, дао је предност духовном богатству у односу на трулежне ствари овога света. Пољакиња бесна због Мојсијевог одбијања, наредила је да га распну на земљи и туку палицама док се земља не натопи његовом крвљу. Бестидна жена је једном насилно легла са светим Мојсијем у кревет љубећи га и грлећи, али ништа није постигла. Свети Мојсије је рекао: "Ја се из страха Божијег гнушам тебе као нечисте". Чувши то, Пољакиња је наредила да се Мојсијева свакодневно шиба са сто удара. Ускоро је Болеслав почео прогон свих инока у земљи али га је стигла изненадна смрт. У Пољској се подигао метеж услед ког је била убијена и похотна Пољакиња-удовица. Оправши се од рана, преподобни Мојсије је дошао у Пешчерски манастир (где се подвизавао до смрти, око 10 година), носећи на себи мученичке ране и венац исповедања као победник и храбри војник Христов. Господ му је дао силу против страсти и он је касније лечио многе обузете демоном блуда. Упокојио се 1043. године и погребен у Ближњим пешчерама Кијевско-Пешчерске лавре. И данас се усрдном молитвом и целивањем светих моштију Мојсијевих монаси у лаври исцељују од плотских искушења. 

Djura Jaksic autoportretНа данашњи дан 1832. године рођен је србски писац и сликар Ђура Јакшић, најизразитији представник романтизма у србској књижевности и један од најдаровитијих србских сликара 19. века. Писао је лирску, родољубиву, сатиричну, социјалну и епску поезију. Сликарство је учио у Сегедину, Темишвару, Пешти, Великом Бечкереку (Зрењанин), Бечу и Минхену. Потом је био учитељ у многим местима у Србији и предавао цртање у Крагујевцу, Пожаревцу и Јагодини. Немирног духа, често је прогањан и отпуштан из службе. Страстан, плаховите маште и пламених емоција, бунтован и слободољубив, писао је с романтичарским патосом песме о слободи и стиховане лирске исповести. Његове песме "На Липару", "Поноћ", "Мила", "Падајте, браћо", "Отаџбина", "Ја сам стена", "Ноћ у Горњаку" спадају у врх српске романтичарске поезије. Написао је и драме у стиховима "Сеоба Србаља", "Јелисавета, кнегиња црногорска" и "Станоје Главаш" и око 40 приповедака.

220px Jovan skerlicНа данашњи дан 1877. године рођен је Јован Скерлић, књижевни критичар. (Београд, 8.8.1877 - Београд, 15.5.1914)

Иларион РуварацНа данашњи дан 1905. године умро је србски историчар и свештеник Иларион Руварац, оснивач српске критичке историјске школе, члан Српске краљевске академије. Обавио је пионирски посао критичког историјског истраживања, сузбијајући ненаучне поступке у проучавању српске историје. Нападао је незнање и шарлатанство. Био је професор и ректор Богословије у Сремским Карловцима, а од 1882. архимандрит фрушкогорског манастира Гргетег. Дела: "Одломци о грофу Ђорђу Бранковићу и Арсенију Црнојевићу, патријарху", "О кнезу Лазару", "Монтенегрина", "О пећким патријарсима", "Краљице и царице српске".

220px Archibald ReissНа данашњи дан 1929. године умро је велики пријатељ србског народа, Рудолф Арчибалд Рајс, швајцарски криминолог-форензичар, професор Универзитета у Лозани, публициста. Сахрањен је на Топчидерском гробљу, а за живота је завештао је да се његово срце после смрти сахрани на Кајмакчалану, заједно са србским херојима са којима је прошао „Албанску голготу“. (Хехтсберг, 8.7.1875 - Београд, 8.8.1929)

Ivan PoddubnyДанас се сећамо легендарног руског боксера Ивана Максимовича Подубног, који се упокојио 1949. године. Године 1896 у Теодосијском циркусу Бескаравајног Иван Поддубни је победио низ тада најпознатијих атлета, почевши каријеру професионалног боксера. Од 1897. године, Поддубнни је наступао на аренама руских и иностраних циркуса као дизач тегова и боксер, не изгубивши за 40 година своје каријере ни један меч. У време Грађанскг рата Подубни је победио најбољег боксера махновске армије у Бердјанску. Ухапшен је у Одеси од стране чекиста 1920. године и био осуђен на смрт стрељањем 1920. године али је ускоро ипак ослобођен. Наставио је са наступима и у циркусима СССР-а, односећи све саме победе. Подубни је своју спортску каријеру завршио 1941. године као непобеђен боксер, у узрасту од 70. година.

vladika jovan vraniskovski На данашњи дан 2006. године, Архиeпискoп охридски и митрополит скопски Joвaн упућен нa издржaвaњe jeднoгoдишњe кaзнe у мaкeдoнски зaтвoр "Идризoвo".

Данас се сећамо московског војводе кнеза Данила Јевфимијевича Мишецког; хемичара-органисте, академика Алексеја Јевграфовича Фаворског (1860-1945); писца Леонида Максимовича Леонова (1899-1994).

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com