На данашњи дан 1552. године, у Београду је штампана прва књига ћирилицом, позната као „Београдско четворојеванђеље“. Књигу је крупним ћириличним словима, која је резао јеромонах Мардарије, штампао Тројан Гундулућ, члан Дубровачке колоније у Београду, који је наставио посао кнеза Радише Димитријевића, после чије је смрти преузео штампарију.
|
На данашњи дан 1743. године, миром у Абоу, којим је Русији припао јужни део Финске, окончан руско-шведски рат (1741-43). |
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1806. године, војни једрењак «Нева» под командом Јурија Лисјанског бацио је котву на Кронштадтском пристаништу, завршивши прву руску пловидбу око света. |
|
На данашњи дан 1812. године, Император Александар I поставио је за главнокомандујућег свим руским армијама и ополченијем легендарног војсковођу Михаила Кутузова. |
|
|
|
На данашњи дан 1892. године, потписана је тајна војна конвенција Русије и Француске. |
|
На данашњи дан 1898. године, почела је изградња Музеја примењене уметности који носи назив императора Александра III (ГМИИ имени Пушкина) у Москви. |
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1933. године, испитана је прва совјетска ракета на течно гориво. |
|
На данашњи дан сећамо се преподобномученика Михаила (Жука), јеромонаха, мученика Симеона Воробјова и Димитрија Воробјова (1937); |
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1990. године, нападом неоусташких хрватских паравојних формација на Бенковац почели оружани сукоби у СФРЈ. |
|
|
|
На данашњи дан 2009. године, извршен је крупан терористички акт у Назрању (Русија, Ингушетија). У резултату терористичког акта 20 људи је погинуло, а 138 рањено. Ни један од организатора овог гнусног акта, као и других крупних терористичких аката у Русији, данас није жив, рука руске правде све их је стигла… |
|
На данашњи дан 2010. године умро је др Србољуб Стаменковић, професор и декан Географског факултета у Београду (Ђуковац, 22. 08. 1951 - Београд, 17. 08. 2010) |
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1761. године рођен је србски политичар и правник Сава Поповић, познат као Сава Текелија, председник Матице српске, народни добротвор. Великим завештањем од 150.000 форинти, неколико кућа и имања, основао је 1838. у Будимпешти задужбину „Текелијанум“ под управом Матице српске, како би српским ђацима из Војводине омогућио унивезитетско школовање у главном граду Угарске. Активно је учествовао у политичком животу угарских Срба и материјално је помогао Матици српску, која га је 1838. изабрала за доживотног председника. Бавио се научним радом и превођењем и написао занимљиве мемоаре „Грађа или материјал за описаније живота мога“. Пре Другог светског рата, Матица српска је из Будимпеште пренела у Нови Сад библиотеку „Текелијанума“, а зграда интерната је уз одштету уступљена Мађарима.
На данашњи дан 1768. године упокојио се Василиј Тредиаковски (р. 1703), писац, дворски песник при императрици Ани Јоановној.
На данашњи дан 1876. године рођен је србски генералштабни пуковник Драгутин Димитријевић Апис, главни инспиратор официрске завере и убиства краља Александра Обреновића и краљице Драге Машин 11. јуна 1903, чиме је одлучујуће допринео да се на српски престо врати династија Карађорђевић. Као начелник обавештајног одељења Главног генералштаба србске војске, повезао се с националноослободилачким покретима и организацијама Срба ван Србије, а 1911. је с неколико другова основао тајну организацију „Уједињење или смрт“, познату и као „Црна рука“, ради рушења Отоманске империје и Аустро-Угарске, како би био остварен народни идеал – уједињење србства. Ухапшен је у Првом светском рату у децембру 1916. на Солунском фронту, због наводног атентата на регента Александра Карађорђевића. После смртне пресуде војног суда, с још двојицом официра је стрељан у јуну 1917. године. Титова власт је 1953. године извршила ревизију "Солунског процеса“ и рехабилитовала све осуђене, али да ли Срби могу било шта веровати Титовим судовима када се ради о националном србском питању? Апис је несумњиво контроверзна личност, несумњива је храброст многих његових сарадника како у Балканским, тако и у Првом светском рату. Али је несумњива и веза са масонеријом и несумњиво је да је његов часопис Пијемонт често објављивао болесне текстове препуне мржње према братској Русији, што не приличи истинским србским патриотским делатницима. Наш народ би рекао – ко с ђаволом тикве сади, о главу му се обијају, или – ко другоме јаму копа, сам у њу упада…
На данашњи дан 1908. године, умро је србски писац Радоје Домановић, највећи српски сатиричар, који је оштро, критички и духовито сликао власт огрезлу у корупцију и насиље, лажно родољубље и до сервилности послушно грађанство. После завршетка Велике школе у Београду, био је наставник у Врању, Пироту и Лесковцу, а из службе је отпуштен као противник режима Обреновића. Од 1905. до смрти био је шеф коректора Државне штампарије у Београду. Уређивао је сатирични лист „Страдија“. Почео је реалистичким приповеткама из сеоског живота, али је убрзо почео да пише сатиру, створивши дела универзалне вредности. Дела: сатиричне приповетке „Страдија“, „Вођа“, „Данга“, „Мртво море“, „Краљевић Марко по други пут међу Србима“.
На данашњи дан 1911. године рођен је Михаил Ботвиник, совјетски шаховски велемајстор, светски шампион у шаху. (Куокала, 17.8.1911 - Москва, 5.5.1995)
На данашњи дан 1941. године, Немци су обесили петорицу србских родољуба на Теразијама, у Београду, под оптужбом за наводне терористичке активности. Они су стрељани у дворишту зграде Гестапоа, а њихова беживотна тела остављена су данима, у знак претње, да висе на стубовима јавне расвете. Културан народ ти Немци…
На данашњи дан 1953. године, рођен је Драган Кићановић, србски кошаркаш, репрезентативац Југославије и спортски функционер (Чачак, 17.8.1953)
На данашњи дан 2001. године, умро је Живко Николић, филмски и телевизијски редитељ и сценариста (Озринићи, 20.11.1941 - Београд, 17.8.2001)
На данашњи дан 2012. године изречена је пресуда чланицама сатанистичке групе Pussy Riot, која је извршила скарадно богохуљење у храму Христа Спаса у Москви…
На данашњи дан 2014. године, умро је Драгољуб Ћирић, шаховски велемајстор, репрезентативац. (Нови Сад, 12. 11. 1935 - Београд, 17. 08. 2014)
На данашњи дан 2014. године умро је Миодраг Павловић, књижевник, утемељивач модерне српске поезије, академик (Нови Сад, 28. 11. 1928 - Тутлинген, 17. 08. 2014)
