Данашњи дан у србској и руској историји

Данас је дан сећања на познатог руског војног историчара, академика Императорске Академије наука, генерал-лајтнанта Николаја Федоровича Дубровина, који се упокојио на данашњи дан 1904. године.

Тога дана 1812. године, тачније те ноћи, Наполеон Бонапарта на челу своје војске „од дванаест народа“ (и то је одређена врста симболике, 12 је апостолски број и 12 народа који су издали Христа и његове апостоле, народа који проповедају унакаженог Христа, кренули су у рат против народа Трећег Рима, народа Богоносца, заштитника Христових Истина до краја света и века) је упао на територију Русије, прешавши реку Неман. Био је то почетак Отаџбинског рата 1812. године, који је показао много примера витештва, хероизма и самопожртвовања руских људи. До тада непобедива армија Наполеона, која је поред француских војника укључивала у свој састав војнике Аустрије, Италије, Шпаније, Швајцарске, Пољске, Португалије, Саксоније и других европских држава, претрпела је потпуни крах у Русији. Од армије бројности 640 хиљада војника који су на данашњи дан упали на територију Русије, 14 децембра 1812. године – на дан када је протеран и последњи непријатељски војник - 570 хиљада је било или уништено, или заробљено. Велики руски песник Фјодор Тјутчев дао је следећу оцену тог рата, истакавши да је борба између русије и Француске била «борба између крунисане револуције и законите Империје».

Данас се сећамо и легендарног партизана Отаџбинског рата 1812. године, Герасима Матвејевича Курина (1777-1850)

Данас се сећамо и белог генерала Сергеја Леонидовича Маркова, који је на данашњи дан погинуо у станици Шаблијевскаја 1918. године, на самом почетку другог Кубанског похода Добровољачке армије.

На данашњи дан 1925. године, у Ужице је уз велико славље стигао први воз, популарно назван "ћира". Изградњу пруге између Вардишта и Ужица почела је Аустро-Угарска одмах по окупацији Србије 1915. Пројектовали су је аустроугарски инжењери, а у суровим условима градили ратни заробљеници Италијани и Руси. "Ћира" је престао да саобраћа 1974, кад су у Југославији укинуте и многе друге пруге уског колосека.

Данас се сећамо и кнеза Николаја Сергејевича Трубецког (1890-1938), лингвисте, филозофа и публицисте евразијског правца.

На данашњи дан 1959. године, СССР је предложио успостављање денуклеаризоване зоне на Балканском полуострву и у Јадранском мору.

На данашњи дан 1966. године, Југославија и Ватикан су обновили дипломатске односе. Наравно да србофобна Титова власт није тражила никакво обештећење за саучешништво Ватикана у страшном србоциду у НДХ 1941-1945. године.

На данашњи дан 1991. године, Словенија и Хрватска, супротно важећем Уставу Југославије, једнострано објавиле независност од југословенске федерације. Показало се да је то значило увод у грађански рат, за шта огромну одговорност - због прећутног повлађивања сецесионистичким тежњама - сносе водеће западне земље, у првом реду САД и Немачка. Бечки коњушари, ослобођени Аустро-Угарског ропства србском крвљу, још једном су доказали исправност резоновања великог србског песника Дучића о њиховој невероватној храбрости – али не због тога што се ничега не плаше, него због тога што се ничега не стиде…

На данашњи дан 1991.године, посљедње совјетске јединице, стациониране у Чехословачкој, напустиле су ту земљу, 23 године после војне интервенције Варшавског пакта, којом је оборена власт реформистичког руководства под вођством Александра Дубчека.

На данашњи дан 1996. године, Удружење правника Републике Српске предало Вилијаму Стубнеру, вршиоцу дужности шефа Канцеларије Хашког трибунала, кривичну пријаву против лидера босанских Муслимана Алије Изетбеговића и тадашњег потпредседника Федерације БиХ Ејупа Ганића због ратних злочина.

На данашњи дан 1999. године, шиптарски терористи су запалили цркву Свете Тројице у Великој Реци у општини Вучитрн, а у близини цркве Светог Николе у Приштини запаљена је кућа Момчила Благотића, председника црквене општине Приштина.

На данашњи дан 2000. године, СФОР у Приједору ухапсио Душка Сикирицу, који се налазио на јавној листи Међународног суда за ратне злочине почињене у бившој Јогославији.

На данашњи дан 2003. године, чланови Сталног комитета за војна питања /СКВП/ БиХ усвојили су у Сарајеву, уз одређене измене, План активности за прикључивање БиХ Партнерству за мир, Правилник о раду и запошљавању у Секретаријату СКВП и документ Војна доктрина оружаних права у БиХ.

На данашњи дан 2003. године, посланици Народне скупштине Републике Српске усвојили Основе реформи у области одбране БиХ са планом активности за провођење реформи у систем одбране РС, које подразумевају да крајњи исход мора одржати постојање Војске РС и уређење одбрамбене структуре, у складу са Уставом БиХ.