250px Feodosij PecherskijНа данашњи дан 1091. године произашао је пренос моштију светог Теодосија Печерског.

 

  

 

 

 

 

 

250px Portrait of Patriarx NikonНа данашњи дан 1681. године упокојио се Никон, Патријарх Московски.

280px Bishop Vasiliy BogojavlenskyДанас се сећамо свештеномученика Василија, архиепископа Черниговског. По окончању Тамбовске Духовне семинарије он је био рукоположен за свештеника и служио је у једној од сеоских цркви Тамбовске епархије. Касније је завршио Казанску Духовну Академију, коју је завршио са степеном магистра богословља. После смрти супруге, 1908. године отац Васииј је примио монашки постриг и постао је ректор черниговске духовне академије. Већ следеће године постаје викарни епископ Харковске губерније. По налогу власти пензионисан је одмах после масонске Фебруарске револуције. Светитељ је учествовао на Помесном сабору РПЦ одакле је послат ради истраге убиства свештеномученика архиепископа Андроника. Међутим, бошљевичка олош није дозвољавала никакву истрагу па је зауставила воз са епископом који се враћао да реферише о резултатима истраге. Бољшевички изроди су побили све чланове комисије и бацили их у реку са Камског моста. Десило се то на данашњи дан 1918. године, Владичино тело пронашли су у реци локални сељаци и сахранили га. Међутим, када је његов гроб постао место ходочашћа, бољшевички изроди су откопали гроб и спалили тело свешеномученика. Канонизован је на Сабору РПЦ 2000. године.

1763 1На данашњи дан 1866. године, на скупштини 16 студентских, ђачких и певачких друштава из Војводине и Србије и истакнутих политичких и јавних радника из готово свих југословенских земаља у Новом Саду је основана Уједињена омладина српска. Организација - створена ради просветног, културног и научног уздизања српског народа - деловала је у Србији и Црној Гори и у југословенским крајевима под влашћу Аустрије и Турске, а забрањена је 1872.

vrangel 3На данашњи дан 1878. године рођен је руски барон Петар Николајевич Врангел, један од најпознатијих белогардејских генерала, који се послије Октобарске револуције борио у Украјини против совјетске власти. После пораза у новембру 1920. године, када је Црвена армија заузела утврђење на Перекопу, с остатком снага је напустио Русију и као избеглица је нашао уточиште у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Умро је од туберкулозе у Бриселу 1928. године, али је по сопственом завештању његово тело пребачено у Београду и сахрањен је у Руској цркви Свете Тројице у Београду у октобру 1929. године. Један од ретких вођа белогардејског покрета са монархистичким погледом на свет.

Jovan IlkicНа данашњи дан 1907. године краљ Србије Петар Први Карађорђевић положио је камен-темељац за здање парламента у Београду, чија је градња окончана после 30 година. Прво заседање скупштине Југославије у њој је одржано 20. октобра 1936. године. На конкурсу расписаном 1901. победио је пројекат архитекте Јована Илкића, а завршни радови и унутрашња архитектура су изведени под надзором његовог сина Павла. Велики руски геније Николај Краснов дао је немерљив допринос ентеријеру Скупштине.

Petar KocicНа данашњи дан 1916. године умро је писац Петар Кочић, један од најистакнутијих у српском реализму, национални борац против аустроугарске окупације Босне и Херцеговине. По повратку са студија славистике у Бечу и службовања у Србији и Скопљу, дуго је био без посла, осуђиван је и тамновао је у Бањалуци и Тузли. У Бањалуци је покренуо лист "Отаџбина", који је често забрањиван. Једрим и сажетим приповедањем и свежим поетским језиком снажно је приказао планински завичај, живот у њему и судбину сељака, а у сатирама је бритко критиковао прилике у којима су живели босански сељаци под аустроугарском окупацијом. Дела: сатире "Јазавац пред судом", "Суданија", збирке приповедака "С планине и испод планине", "Јауци са Змијања“.

SimaPandurovicНа данашњи дан 1960. године, умро је Сима Пандуровић, књижевник, естетичар, књижевни критичар и преводилац (Београд, 14. 04. 1883 - Београд, 27. 08. 1960)

Patrijarh germanНа данашњи дан 1991. године умро је Герман (Хранислав Ђорић), Патријарх србски. (Јошаничка Бања, 19. 08. 1899 - Београд, 27. 08. 1991)

На данашњи дан 1992. године у Лондону је завршена дводневна међународна конференција о претходној Југославији; на конференцији су представници Срба у БиХ прихватили да под контролу УН ставе тешко наоружање и начелно пристали да се повуку са дела територије бивше БиХ коју контролишу.

На данашњи дан 1994. године, у Републици Српској почео референдум о мапи територијалног разграничења у бившој БиХ, коју је поднела Контакт група. Референдум је трајао до 28. августа. Срби су одбили понуђени план Контакт групе, после чега је настављена економска и политичка блокада СР Југославије према Републици Српској, уведена 5. августа 1994. године.

На данашњи дан 2003. године, Скупштина Србије усвојила је Декларацију о Косову и Метохији, којом је потврђено да је ова покрајина део Србије. У документу пише да се државни суверенитет и територијална недељивост Србије, као државе, односи и на јужну покрајину.

На данашњи дан 2004. године уклоњени су споменици озлоглашеним усташама из Другог светског рата: Мили Будаку у Светом Року и Јури Францетићу у Слуњу.

Данас се сећамо и дечијег писца, песника, аутора речи химни СССР и Русије, Сергеја Владимировича Михалкова (1913-2009). Сергеј је отац чувеног режисера Никите Михалкова.

Данашњи дан у Русији се обележава као дан руске кинематографије.

Данашњи дан у србској и руској историји

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com