Данашњи дан у србској и руској историји

На данашњи дан 1709. године, руска војска под командом цара Петра Великог код Полтаве је поразила армију шведског краља Карла Дванестог. Шеф санбдевања руске армије у тој бици био је наш Сава Владиславић. У бици која је заувек означила крај шведске моћи у светским размерама, спасило се само 1.500 од 20.000 Швеђана, а шведски монарх је једва утекао. Руска победа над тада најјачом војском у Европи снажно је подигла углед Русије, која је постала светска сила првог реда. Упркос издаји малоруског хетмана Мазепе, руско војинство однело је сјајну победу. Овај руски Бранковић данас је узор младим неонацистима у Украјини…

Данас се сећамо легендарног руског војног руководиоца, коњичког генерала Михаила Дмитријевича Скобељева, који се упокојио на данашњи дан 1882. године. Проводио је политику русификације "тврдо, но са срцем". Као добровољац је учествовао у руско-турском рату 1877-78. године. Војници су га звали "белим генералом" за то, што је он излазио на бојиште на белом коњу, у белом шињелу и белој униформи, представљајући одличан циљ за противника. Радио је то да би охрабрио војску. Командовао је Кавкаском козачком бригадом за време 2-ог јуриша Плевне у јулу 1877. године. У августу исте године успешно је на јуриш заузета Плевна, под командом „белог командира“. У фебруару 1878. године заузео је месташце Сан-Стефан под Истамбулом, поставивши победничку тачку у рату. Да се он питао, Истамбул би тада пао у руске руке. Изненада је умро у Москви 1882. године. Године 1912. у Москви је на Тверском тргу био подигнут споменик Скобељеву, саграђен народним прилозима као дар руског народа на сећање на једног од својих највећих синова. Бољшевички изроди срушили су споменик овом руском витезу 1918. године.

Данас се сећамо Ивана Дементјевича Черског (1845-1892), геолога, палеонтолога, географа, истраживача Сибира.

На данашњи дан 1894. године рођен је руски физичар Пјотр Леонидович Капица, један од најистакнутијих физичара 20. века, добитник Нобелове награде за физику 1978. године, инострани члан Српске академије наука и уметности. Од 1921. до 1934. године је радио у Великој Британији, а по повратку је руководио Институтом Академије наука СССР за физику. Успео је да створи врло јака магнетна поља, открио је зависност електричног отпора поликристалних метала од јаког магнетског поља, која носи његово име, радио на физици ниских температура, унапредио хидродинамику, посебно у области термичких појава у танким слојевима течности.

Данас се сећамо и Николаја Николајевича Обручева (1830-1904), генерал-аћутанта, коњичког генерала, Почасног члана Петербургске Академије наука, начелника Главног штаба, професора Николајевске Академије Генералштаба, писца.

На данашњи дан 1920. године, граду Шапцу свечано је уручено француско одликовање "Ратни крст" за хероизам и страдање његовог становништва у Првом светском рату. Шабац је 1914. и 1915. претрпео велика разарања која је починила аустроугарска војска и масовне ратне злочине над српским цивилима у Шапцу и Мачви.

На данашњи дан 1920. године, у офанзиви Црвене армије код Ровна у Украјини погинуо србски револуционар Алекса Дундић, помоћник команданта пука Шесте коњичке дивизије Црвене армије, херој Октобарске револуције. Као добровољац србске војске у Првом светском рату је, после рањавања, пао у аустроугарско заробљеништво, одакле је пребегао у Русију и придружио се Црвеној армији. Постао је чувен по храбрости и међу првима је одликован "Орденом црвене заставе". Као знак признања урна с његовим пепелом је положена у зидине Кремља, а у Ровну му је подигнут споменик. Контроверзна личност (Црвена армија 1920 и 1941. године биле су два различита појма) али свакако велике храбрости…

На данашњи дан 1956. године у Београду је емитован први експериментални ТВ пренос, поводом прославе стогодишњице рођења Николе Тесле.

Данас се сећамо Иље Семеновича Остроухова (1858-1929), уметника-пејзажисте, колекционера, једног од руководилаца Третјаковске галерије.

Данас се сећамо и писца Александра Грина (Александра Степановича Гриневског) (1880-1932).

Данас се сећамо и композитора и хорског диригента Александра Васиљевича Александрова (1883-1946).

Данас се сећамо Василија Георгијевича Рјазанова (1901-1951), пилота-јуришника, двоструког Хероја Совјетског Савеза.

На данашњи дан 1956. године у Београду је изведен први јавни ТВ пренос бежичним путем, поводом прославе стогодишњице рођења србског научника Николе Тесле. Програм из привременог ТВ студија у Институту "Никола Тесла" у Београду грађани су пратили на четрдесетак пријемника смештених у излозима продавница у разним деловима града.

Данас се сећамо и Филипа Сергејевича Октјабрског (1899-1969), адмирала, Хероја Совјетског Савеза, команданта Црноморске флоте.

Такође, данас се сећамо кнеза Василија Александровича Сумбатова (1893-1977), песника, преводиоца и уметника «првог таласа» емиграције.

Данас се сећамо Платона Иларионовича Мајбороде (1918-1989), композитора, народног уметника СССР.

На данашњи дан 2000. године умро је Константин Винавер, пијаниста и музиколог, оперски драматург и дугогодишњи директор Опере и Балета у Народном позоришту у Београду.

На данашњи дан 2015. године, захваљујући братској Русији СБ ОУН није усвојио резолуцију о геноциду у Сребреници коју је предложила Велика Британија уз подршку осталих земаља-чланица неонацистичког НАТО пакта.