Преподобни Герман Аљаскински рођен је у граду Серпухову, под Москвом године 1757 у трговачкој породици. Са шеснаест година ступио је на монашки пут, као послушник у Тројице-Сергијевској пустињи у околини Петрограда, на обали Финског залива. После 5 година, желећи пуно уједињење и безмолвије, преподобни Герман је отишао на Валаам. Свим својим видом, свим навикама, старац Герман је живо подсећао на савременике древних отшелника који су се прославили подвизима уздржања и Богоугађања. Беседа старца производила је на слушаоце неизбрисив утисак. Јасноћа мисли, промишљеност и брзо расуђивање запрепаштавали су сабеседнике. Отац Герман је прво живео око храма мисије на, на Кадјаки, а после се преселио на блиско острво Јеловиј, које је назвао «Новим Валаамом». Било је то последње уточиште многотрудних апостолских путовања светог старца. Преподобни Герман је предсказа својим духовним чедима време своје кончине и објаснио како да га сахране. Дана 13. децембра 1837. године он је замолио да се упали свећа иконама и да се прочитају Дела светих Апостола. За време читања о трудовима светих благовесника, свети старац Герман је прешао од земних трудова ка небесном упокојењу, у 81-ој години живота.
|
На данашњи дан 1858. године, у Посавини је избила буна србских сељака против турске власти у Босни због покушаја насилног убирања трећине њихове летине. Устанак под вођством проте Стевана Аврамовића и попа Петка Јаговића је захватио села између Брчког, Градачца и Модриче. Главни напад турске војске половином октобра 1858. године устаници су одбијали два дана, али је потом отпор угушен. Слом буне је праћен покољем, па је народ у масама бежао преко границе у Аустрију. |
|
Данас се сећамо познатог конзервативног публицисте и критичара Јурија Николајевича Говоруху-Отрока, који се упокојио 27. јула 1896. године. |
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1945. године развијен је први документарни филм снимљен у Југославији после Другог светског рата - документарац "Јасеновац". Потресно сведочанство о злочинима усташа у највећем концентрационом логору на Балкану режирали су Густав Гаврин и Коста Хлавати, који су написали и сценарио. Нечувене страхоте, којима су били изложени заточени Срби, Јевреји и Роми, реконструисане су помоћу фотографија пронађених у запљењеним немачким и хрватским архивама и код појединаца.
На данашњи дан 1975. године умро је руски композитор Дмитриј Дмитријевич Шостакович, члан Српске академије наука и уметности, чије композиције су чврсто повезане са руском музичком прошлошћу којом се инспирисао у стварању стила неретко наглашене сатире. Написао је монументалну "Пету симфонију", а у најтежим данима немачке блокаде Лењинграда у Другом светском рату "Седму (Лењинградску) симфонију". Остала дела: опере "Нос", "Леди Макбет Мсценског округа (Катарина Измајловна)", ораторијум "Шуме певају", симфоније, концерти, камерна музика. Од 1943 до 1948. године предавао је у Московској конзерваторији. Године 1945, после завршетка рата, Шостакович пише 9-ту Симфонију. Године 1949 Шостакович пише кантату «Песма о комадима», за коју добија Стаљинску премију. Године 1957 он постаје секретар Савеза композитора СССР-а, године 1960 — Савеза композитора РСФСР. Дмитриј Шостакович је умро од рака плућа у Москви, 9. августа 1975. године и био је сахрањен на престоничком Новодјевичјем гробљу.
На данашњи дан 1994. године, у Бањалуци, у присуству Његове светости патријарха србског Павла одржано је заседање Епископске конференције Српске православне цркве /СПЦ/ поводом одлуке Владе СР Југославије да прекине све политичке и трговинске односе са РС. Конференција је осудила ову одлуку, истичући да се СПЦ заузима за праведан мир који ће омогућити српском народу у РС и Републици Српској Крајини да изабере с ким и како ће да живи.
На данашњи дан 2015. године умро је Теодор Анђелић, новинар, главни уредник НИН-а и "Епохе", заменик главног и одговорног уредника и колумниста "Борбе" (Сомбор, 1948 - Београд, 09. 08. 2015).
