Ivan III of RussiaДанас се у Русији обележава присаједињење Новгорода Московској држави. Новгородска земља је увек била у пријатнијим условима у поређењу са другим руским земљама: она скоро да није страдала од кнежесвких распри и није знала за Половце и Татаре, водила је богату трговину и овладала је широким пространством на северо-истоку Русије. Тиме су се Новгорођани мало и изродили и крајем XV века је пало уважавање према кнежевској власти, богаћење и властољубље је преовладало над духовно-моралним начелом, а сва новгородска „демократија“ се огледала у томе што је локална финансијска аристократија у потпуности овладала народним већем - путем поткупљивања сиромашних сељака. Положај сељака је био веома тежак, није било правде и правога суда како истичу тадашњи летописци. Свему томе, преко Јевреја Схарије, у Новгороду је око 1470. године почела да се шири јерес жидовствујућих, а значајан део локалног племства је размишљао о преласку под покровитељство Литваније. Знајући за то, Велики Кнез Иван III је више пута упозоравао Новгород: «Не одступај, моја очевина, од Православља; изгоните Новгородци, из срца худу мисао, не прилазите латинству, исправљајте се и поштујте ме; ја ћу вас подржавати као у старини». Но, Новгородци нису послушали Великог Кнеза и закључили су споразум о преласку Новгорода под покровитељство пољско-литовског владара Казимира.
Када је Иван III сазнао за то, решио је да исуче мач против издајника Руске земље и да казни Новгородце. «Велики Кнез, - писао је летописац, - није кренуо на њих као на хришћане него као на иноверце и на отпаднике од Православља». И на данашњи дан 1478. године био је постављен крај Новгородској самовољи, а сами Новгородци су се морали заклети на верност Великом Кнезу Ивану III Васиљевичу.

На данашњи дан пре 111 година упокојио се генерал-фелдмаршал, херој Руско-турског рата Јосиф Владимирович Гурко, велики војсковођа земље руске, рођен на простору Беле Русије. Пред почетак Руско-турског рата 1877. године командовао је 2-ом гардијском коњичком дивизијом.

На данашњи дан 1812. године рођен је србски државник Илија Савић, познат као Илија Гарашанин, чије је дело "Начертаније", објављено 1844, предвиђало ослобађање свих Јужних Словена и стварање велике југословенске државе под вођством Србије. Залагао се и за савез балканских народа који би се заједно одупрли Турској. Син је трговца Милутина Савића из села Гараши код Крагујевца и презиме је узео према називу родног места. Од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дела, до 1853. министар спољних послова, али је смењен под притиском Русије иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску. Поново је постао министар унутрашњих дела 1858. и одлука Светоандрејске скупштине о збацивању династије Карађорђевић највише је његова заслуга. На позив кнеза Михаила Обреновића 1861. постао је шеф владе и дипломатије. Прихватио је његову идеју о савезу с Црном Гором, Грчком и Румунијом у припремању устанка против Турака, такође је водио тајне преговоре о устанку с првацима Срба у Босни и Шиптара, али је отпуштен 1867. због противљења кнежевој женидби с Катарином Константиновић.

На данашњи дан 1857. године рођен је србски политичар и публициста Стојан Протић, један од оснивача Радикалне странке, први премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, јер је регент Александар Карађорђевић понудио њему да састави владу умјесто вођи радикала Николи Пашићу. Издавао је и уређивао часопис "Дело" и лист "Одјек". Дела: "О Македонији и Македонцима", "Срби и Бугари у Балканском рату", "Албански проблем и Србија и Аустро-Угарска", "Тајна конвенција између Србије и Аустро-Угарске".

На данашњи дан 1873. године рођен је Јован Радонић, србски историчар, академик (Мол, 28. 01. 1873 - Београд, 25. 11. 1956)

Тога дана 1914. године у Петрграду је митрополит Владимир (Богојављенски) освештао главни главну капелу Фјоодоровског сабора у знак сећања на 300-годишњицу Царствовања Династије Романових. Свечаности су присуствовали Господар Император Николај II, Царевне Олга, Татјана, Марија и Анастасија, а такође и други чланови Императорске Фамилије и потомака оних који су 1613. године потписали грамату о избору на престо првог Цара Династије Романових Михаила Фјодоровича.
Фјодоровски сабор у Царском Селу код Петрограда
Фјодоровски сабор у Царском Селу код Петрограда

Данас се сећамо Државног Савета, коњичког генерала грофа Илариона Ивановича Воронцова-Дашкова, који се упокојио на данашњи дан 1916. године. Био је начелник обезбеђења Императора Александра III; од 1882 г. – министар Императорског Двора. Био је један од оснивача «Священной дружины», а  1901 г. гроф је постављен за намесника на Кавказу, где се истакао у смиривању издајничке револуције 1905 - 1906 године. У периоду 1905-1915. године Воронцов-Дашков је био Главнокомандујући војскама Кавкаског војног округа.

На данашњи дан 1996. године упокојио се Јосиф Александрович Бродски. Део детињства провео је у чувеној блокади. Стихове је почео писати са 16 година. Иако у књижевним круговима већ познат, званично му ниси дозвољавали да публикује. Године 1963 Бродски је био ухапшен и осуђен на пет година прогонства у радни логор. Године 1965 је био пре времена ослобођен захваљујући застушништву Ахматове, Маршака, Шостаковича и других културних делатника. Но, нико и даље није желео да штампа његове стихове. Године 1972 песник је отпутовао у САД где је стекао услове за књижевни рад. Предавао је руску књижевност на универзитетима и колеџима, писао стихове на руском и прозу на енглеском. На Западу је, углавном у САД, изашло осам збирки песама на руском језику. Године 1987 добио је Нобелову награду. Сахрањен је у Венецији.

Данас се сећамо руског композитора Валерија Александровича Гаврилина, који се упокојио на данашњи дан 1999. године.

На данашњи дан 2006. године у Новом Саду је у 73. години живота преминуо србски књижевник Душко Трифуновић.

Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com