На данашњи дан 1814. године рођен је Јосиф Панчић, српски ботаничар и природњак, први председник Србске краљевске академије. После студија на Западу, радио је као лекар у Параћину, Јагодини и Крагујевцу, а 1856. је постао професор Лицеја и потом Велике школе (универзитета) у Београду. Био је дугогодишњи ректор те установе. Као велики познавалац свих природних наука, проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно Србије. Описао је преко 80 биљних и животињских врста до тада практично непознатих науци. Открио је нову ендемску врсту четинара, познату као "Панчићева оморика" и реликтне рамондије. Оснивач је Ботаничке баште у Београду. Објавио је око 30 радова из ботанике, зоологије, геологије, минералогије, шумарства, археологије. Најзначајнија дела: "Флора Краљевине Србије", "Птице Србије", "Рибе Србије".
На данашњи дан 1860. године, Црна Гора и Отоманско царство су, две године после тешког турског пораза на Грахову у коме су практично одлучујућу улогу одиграле снаге херцеговачких устаника, потписали протокол о разграничењу. У границама Црне Горе остале су херцеговачке области Грахово, део Бањана, никшићке Рудине, Жупа никшићка, већи део Дробњака, Липово, као и део Куча, Горњи Васојевићи и Додоши. Тада су фактички велике силе, мада не још формално, признале независност Црне Горе оставивши је територијално раздвојену од Србије, а заузврат јој давши добар део територије србске Херцеговине. Верујем да је и данас огроман део народа са тих простора старе Херцеговине, дубоко против срамног уласка Црне Горе у пакт са модерним нацистима. |
|
|
|
|
Данас се сећамо и Патријарха Алексија I (Симанског), који се упокојио на данашњи дан 1970. године. Његово име посебно је драго руским монархистима, пошто је он све време био председник Тулског одреда Савеза Руског Народа. Постриг је примио у фебруару 1902. године, а од септембра 1906. године био је архимандрит, ректор Туљске, а од 1911. године Новгородске духовне семинарије. Управо у Тули је будући патријарх постао члан СРН и чак предводио локално одељење Савеза. Године 1913 хиротонисан је за епископа Тихвинског, касније - у епископа Јамбургског. У мају 1922. године после хапшења свештеномученика митрополита Венијамина (Казанског) предводио је Петроградску епархију. Од 1933. године митрополит Лењинградски, остао је у граду за време блокаде. У септембру 1943. године заједно са митрополитом Сергијем (Старогородским) и Николајем (Јарушевичем) учествовао је на историјском сусрету са Јосифом Висарионовичем Стаљином, у резултату кога је дошло до обнове Патријаршије. Мало људи у Србији данас зна да је један од стубова РПЦ у другој половини ХХ века, Митрополит Јован Сничев, доктор историје РПЦ, за тај сусрет написао да представља прекретницу у односу совјетске државе према Цркви. Мало људи зна да је од тог сусрета до Стаљиновог убиства, изграђено више православних храмова у Русији него у првих десет година после пада комунизма. Мало људи зна да је за тих десет година РЦЦ била слободна, а да је стравични прогон Цркве започет са владавином сатанисте Никите Хрушчова. На Помесном сабору 2. фебруара 1945. године, Алексеј Први је избран за Патријарха Московског и све Русије. |
На данашњи дан 1992. године, са Пала је почело емитовање програма Радио-станице Републике Српске - Студија С. |
|
|
|