На данашњи дан 1814. године рођен је Јосиф Панчић, српски ботаничар и природњак, први председник Србске краљевске академије. После студија на Западу, радио је као лекар у Параћину, Јагодини и Крагујевцу, а 1856. је постао професор Лицеја и потом Велике школе (универзитета) у Београду. Био је дугогодишњи ректор те установе. Као велики познавалац свих природних наука, проучавао је флору, фауну и минералогију Балканског полуострва, посебно Србије. Описао је преко 80 биљних и животињских врста до тада практично непознатих науци. Открио је нову ендемску врсту четинара, познату као "Панчићева оморика" и реликтне рамондије. Оснивач је Ботаничке баште у Београду. Објавио је око 30 радова из ботанике, зоологије, геологије, минералогије, шумарства, археологије. Најзначајнија дела: "Флора Краљевине Србије", "Птице Србије", "Рибе Србије".
|
На данашњи дан 1860. године, Црна Гора и Отоманско царство су, две године после тешког турског пораза на Грахову у коме су практично одлучујућу улогу одиграле снаге херцеговачких устаника, потписали протокол о разграничењу. У границама Црне Горе остале су херцеговачке области Грахово, део Бањана, никшићке Рудине, Жупа никшићка, већи део Дробњака, Липово, као и део Куча, Горњи Васојевићи и Додоши. Тада су фактички велике силе, мада не још формално, признале независност Црне Горе оставивши је територијално раздвојену од Србије, а заузврат јој давши добар део територије србске Херцеговине. Верујем да је и данас огроман део народа са тих простора старе Херцеговине, дубоко против срамног уласка Црне Горе у пакт са модерним нацистима. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Данас се сећамо и Патријарха Алексија I (Симанског), који се упокојио на данашњи дан 1970. године. Његово име посебно је драго руским монархистима, пошто је он све време био председник Тулског одреда Савеза Руског Народа. Постриг је примио у фебруару 1902. године, а од септембра 1906. године био је архимандрит, ректор Туљске, а од 1911. године Новгородске духовне семинарије. Управо у Тули је будући патријарх постао члан СРН и чак предводио локално одељење Савеза. Године 1913 хиротонисан је за епископа Тихвинског, касније - у епископа Јамбургског. У мају 1922. године после хапшења свештеномученика митрополита Венијамина (Казанског) предводио је Петроградску епархију. Од 1933. године митрополит Лењинградски, остао је у граду за време блокаде. У септембру 1943. године заједно са митрополитом Сергијем (Старогородским) и Николајем (Јарушевичем) учествовао је на историјском сусрету са Јосифом Висарионовичем Стаљином, у резултату кога је дошло до обнове Патријаршије. Мало људи у Србији данас зна да је један од стубова РПЦ у другој половини ХХ века, Митрополит Јован Сничев, доктор историје РПЦ, за тај сусрет написао да представља прекретницу у односу совјетске државе према Цркви. Мало људи зна да је од тог сусрета до Стаљиновог убиства, изграђено више православних храмова у Русији него у првих десет година после пада комунизма. Мало људи зна да је за тих десет година РЦЦ била слободна, а да је стравични прогон Цркве започет са владавином сатанисте Никите Хрушчова. На Помесном сабору 2. фебруара 1945. године, Алексеј Први је избран за Патријарха Московског и све Русије. |
|
На данашњи дан 1992. године, са Пала је почело емитовање програма Радио-станице Републике Српске - Студија С. |
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1894. године, рођен је један од највећих изрода руског народа у ХХ веку, Никита Сегејевич Хрушчов. Поред предаје Крима Украјини, овај сатанистички борац против Цркве Христове започео је страшни прогон Цркве у Русији, раван дивљачком прогону из периода Грађанског рата у Русији после победе бољшевичке олоши.
На данашњи дан 1919. године упокојио се србски писац и публициста Светозар Ћоровић, који је са Алексом Шантићем и Јованом Дучићем покренуо у Мостару лист "Зора", у коме је објављивао своје текстове и који је уређивао. Истакнути борац против окупаторског аустроугарског режима у БиХ, Светозар је у Првом светском рату интерниран и потом мобилисан. Отпуштен је пошто је тешко оболео и убрзо је умро. У својим делима забележио је живот у Херцеговини какав је он био, стилом који одликује живописно казивање и лаконска лакоћа. Најпознатија дела: романи "Стојан Мутикаша", "Женидба Пере Карантана", "Мајчина Султанија", збирке приповедака "У часовима одмора", "Моји познаници", "Брђани", драме "Зулумћар", "Он", "Адам-бег", "Ајша".
На данашњи дан 1924. године, рођен је србски вајар Јован Кратохвил, професор Универзитета уметности у Београду и његов ректор од 1971. до 1973. године. Аутор је низа споменика, укључујући споменике палим борцима на Мајевици и у Земуну, споменик на Авали совјетским ратним ветеранима погинулим у авионској несрећи, спомен-костурницу у Сансеполкру у Италији. У младости је био врхунски спортиста - пре Другог светског рата био је првак Југославије у пливању, а после рата шампион државе у стрељаштву и освајач другог места на светском стрељачком првенству.
На данашњи дан 1941. године, опуномоћеници Врховне команде бивше југословенске Владе - шеф дипломатије Александар Цинцар - Марковић и генерал Радивоје Јанковић потписали су акт капитулације оружаних снага Краљевине Југославије, који им је издиктирао немачки командант генерал Максимилијан фон Вајкс. Трећи рајх је наметнуо "безусловну, потпуну и неограничену" капитулацију, војска Југославије је углавном одведена у заробљеништво, а земља подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске. Југословенска ратна флота је припала Италији.
На данашњи дан 1993. године, Савет безбедности УН усвојио Резолуцију 820 о херметичком стезању обруча економских санкција око СР Југославије уколико Срби у БиХ до 26. априла не потпишу Венс-Овенов мировни план. Резолуција је изгласана на иницијативу Француске, Велике Британије и несврстаних земаља. Био је то период када је велеиздајник руских националних интереса Андреј Козирјев заиста у Кремљу представљао министра ИНОСТРАНИХ послова, а никако руског министра. Биле су то санкције најтеже у историји УН: забрана сваке трговине и транзита робе, замрзавање свих финансијских фондова, пресецање речних и морских путева. Из мера блокаде изузете су само телекомуникације, пошта и правне трансакције.
Неонацисти из НАТО пакта на данашњи дан 1999. године у београдском приградском насељу Батајница, убили су трогодишњу Милицу Ракић. Смрт овог малог србског анђела у купатилу свога дома, постала је симбол страдања нашег народа. Том приликом лакше је повређен и двогодишњи дечак Дражен Јанковић. НАТО неонацисти бомбардовали су и градове Ужице и Ваљево. Погођена је фабрика „Крушик“ чије су производне хале јако оштећене, а пострадала је и фабричка здравствена станица, као и околне куће, обданиште и пољопривредна школа. Истог дана бомбардовани су и углавном цивилни циљеви у Београду, Панчеву, Новом Саду, Сремској Митровици, Пожеги, Смедереву, Приштини, Гњилану, Витини, Косовској Каменици…
На данашњи дан 2003. године, шеф УНМИК-а Михаел Штајнер издао је уредбу којом је прогласио тзв. Албанску националну армију /АНА/ терористичком организацијом и упозорио да је било каква веза са овом организацијом кривично дело.
