Данашњи дан у србској и руској историји

На данашњи дан 1765. године рођен је србски гуслар Филип Вишњић, истакнути србски песник у првој половини 19. века, кога су звали "Хомер српске епске књижевности". Тај Србин из БиХ, слеп од осме године, рано је почео да уз гусле ствара предивне песме о борбама за ослобођење од Турака, крстарећи балканским крајевима од Темишвара до Скадра, од Бањалуке до Смедерева. Прикључио се 1809. Карађорђевим устаницима и постао "песник буне". После слома устанка 1813. прешао је у Срем и настанио се у селу Грк, у којем је остао до смрти 1835. У Срему је 1815. године упознао Вука Стефановића Караџића, који је записао многе његове песме, укључујући "Почетак буне на дахије", "Бој на Мишару", "Кнез Иво Кнежевић", "Смрт Марка Краљевића".

Николај Евлампијевич Кутејников, оснивач династије отаџбинских бродоградитеља, рођен је 1845. године у Архангељску у небогатој породици титуларног саветника, а упокојио се на данашњи дан 1906. године.

На данашњи дан 1852. године у Баден-Бадену се упокојио велики руски песник Василиј Андрејевич Жуковски. После учешћа у рату са Наполеоном писао је патриотске песме које су га учиниле познатим у целој Русији и постао је нека врста дворског песника. Сматра се васпитачем Цара Александра II који је укинуо крепосно право у Русији. Његова песма «Молитва руског народа» ускоро је постала химном Руске Империје, само под другим називом «Боже чувај Цара». Његов прах пренет је у Русију и сахрањен је на гробљу Александро-Невске лавре.

На данашњи дан 1858. године у војничкој породици рођен је Владимир Иванович Немирович-Данченко, познати руски писац. драматург и позоришни стваралац. Био је дугогодишњи руководилац познатог московског театра МХАТ.

На данашњи дан 1874. године, рођен је један од највећих клептомана у историји светске науке, италијански електроинжењер и проналазач Гиљермо Маркони. Омиљено занимање Марконија биле су крађе Теслиних проналазака па је овај клептоман чак поделио и Нобелову награду за физику с њемачким физичарем Карлом Фердинандом Брауном. Поред Николе Тесле, Маркони је поткрадао и руског физичара Александра Попова. Успео је да се представи и као проналазач радија, међутим, пресудом Врховног суда САД одузет му је тај патент, јер је срећом тај проналазак Тесла већ био патентирао у Федералном бироу САД за патенте.

На данашњи дан 1928. године у Белгији (Брисел) је умро руски барон Петар Николајевич Врангел, један од најзначајнијих белогардејских генерала и један од ретких истакнутих генерала монархистичког опредељења међу њима. Као војник се истакао још у Руско-Јапанском рату када је постао козачки јесаул. Завршио је Генералштабну Николајевску војну академију и постављен за командира гардијског коњичког пука. Истакао се у многим борбама Првог светског рата, а за битку под Каушеном у источној Пруској добио је Георгијевски орден 4 реда. Одбио је позив масона Керенског (који је био председник Привремене владе после пада монархизма и Фебруарске револуције 1917. године) за место команданта Минског војног округа. После Октобарске револуције прешао је на Крим и 1918. године се прикључио добровољачкој армији Деникина у борби против совјетске власти. Практично је био командант оружаних снага белогардејаца југа Русије и постао је централна личност међу монархистичким делом белогардејског покрета. После пораза од црвених којима је помогао Запад, у новембру 1920. године Врангел је са остатком снага напустио Русију. У Србији је организовао кадетске корпусе и по личном завештању замолио је да буде сахрањен у Србији. Његова жеља је испоштована и његов прах је пребачен у Србији и данас се његов гроб налази у Руској православној цркви Свете Тројице у Београду.

1938. - Умро српски генерал и војни писац Живко Павловић, члан Српске краљевске академије, учесник оба балканска и Првог светског рата. У Првом балканском рату био је начелник Штаба Приморског кора који је опседао Скадар, а у Другом начелник Оперативног одељења српске Врховне команде. У Првом светском рату био је један од најближих сарадника војводе Радомира Путника, а као помоћник начелника штаба Врховне команде руководио је повлачењем српске војске кроз Црну Гору и Албанију. На Солунском фронту командовао је 1916. и 1917. Шумадијском дивизијом. Пензионисан је 1923. због неслагања са краљем Александром Првим Карађорђевићем. Дела: војне студије "Битка на Јадру августа 1913. године", "Опсада Скадра 1912 -1913", "Битка на Колубари" у два тома, "Београдска операција".

На данашњи дан 1944. године погинуо је јуначки херој СССР-а Алексеј Григорјевич Иванов, који је у тешком боју лично уништио три немачка тенка, а онда, када је остао са само једном гранатом, чекао је да му се непријатељ примакне и тада је активирао последњу гранату којом је убио још неколицину немачких војника.

Неонацисти из НАТО пакта, на данашњи дан 1999. године су утростручили број авиона ангажованих у агресији, тако да је тај број порастао на више од 1.000. Оштећена је трафо-станица у подножју торња на Авали, чиме је поново престало емитовање програма РТС. У бомбардовању села Велика Добрања у општини Липљан, погинула је шестогодишња девојчица Арта Лугић, а неколико њене браће и сестара је рањено. Са 24 пројектила је гађан ТВ репетитор на Гучеву. Бомбардован је Причевић код Ваљева. Гађана је Хемијска индустрија „Милан Благојевић“ у Лучанима, а у оближњем селу Лисице уништене су многе сеоске куће. Ниш је тога дана гађан са 16 пројектила, највише је страдала Јагодин-мала. Заменик америчког државног секретара Строб Талбот отпутовао је тога дана у Москву да убеди Јељцина да Русија учествује у убеђивању Милошевића да прихвати страно војно присуство на Косову и Метохији. Истог дана завршен је и самит НАТО неонациста у Вашингтону, на коме је алијанса усвојила нови стратегијски концепт који подразумева извођење војних мисија изван граница чланица. Дакле, неонацистички концепт НАТО пакта овим самитом је и званично потврђен.

На данашњи дан 2006. године, Документационо-информациони центар "Веритас" објавио је имена 715 Срба и бивших припадника ЈНА, против којих је загребачки Биро Интерпола до краја 2005. године расписао потернице за наводне ратне злочине у Хрватској.