Данас је Дан словенских просветитеља, равноапостолних Ћирила и Методија, који су на словенски језик превели више црквених књига. У просветитељском раду наишли су на велики отпор немачких црквених великодостојника, па су морали да иду у Рим да се правдају пред папом. После Ћирилове смрти у Риму Методије је наставио мисионарски рад у Моравској и Панонији. Кад је умро, њихови ученици су протерани из Моравске, али су наставили рад међу јужним Словенима. Свети равноапостолни првоучитељи и просветитељи словенски, браћа Ћирило и Методије, потицали су из познате и благочестиве породице, која је живела у граду Солуну у коме је било доста Срба и у чијем залеђу су живели Срби.
Свети Методије је био најстарији од седморо браће, а свети Константин (у Монаштву - Кирил) - најмлађи. Свети Методије је око 10 година био византијски војвода у кнежевини Славонији која се налазила под управом Византије. Због тог србског присуства а можда и србске крви, светом Методију свакако није бо туђ србски језик, но, Промишљу Господњом, он је у Славонији за тих десет година савршено овладао србским језиком. Оставивши војводство и све утехе света, замонашио се на планини Олимп. У последњим годинама свог живота, свети Методије је уз помоћ двојице ученика-свештеника превео на старосрбски или црквено-словенски језик цео Стари Завет осим Макавејских књига, као и Номоканон (Правила Светих Отаца) и светоотачке књиге (Патерик). Светитељ је предсказао дан своје смрти и упокојио се у априлу 885. године у узрасту око 60. година. Опевање светитеља било је урађено на три језика - словенском, грчком и латинском; он је би погребен у саборној цркви Велеграда - престоници Моравске. Равноапостолни Ћирило и Методије од древности су уписани у лик светитеља и у РПЦ и у СПЦ. Најстарије сачуване службе светитељима потичу из XIII века и вековима се њихов празник свечано прославља.
|
|
|
Данас се сећамо подвига руског патриоте, ђака Тимофеја Осипова, који је примио мученичку смрт на данашњи дан 1606. године. Историја није сачувала за нас биографије тог храброг руског човека. Познато је само, да је у Смутно време, после заузимања власти у Москви Лажног Димитрија I, на Тимофеја Осипова била стављена обавеза да свечано прогласи жену самозванца Марину Мнишек царицом, после чега је требало да уследи њено полагање заклетве. Припремајући се за тај дан, ђак Тимофеј Осипов је строго постио и два пута се причестио Светим Тајнама. А кад је дошло то време, он је, не рекавши ништа жени, стао пред Лажног Димитрија и у присуству свих громогласно почео свој говор речима: "Наређујеш да се потписујеш у титулама и повељама као цезар непобедиви, а та реч по нашем хришћанском закону Господу нашем Исусу Христу је груба и противна: а ти си лопов и јеретик истински, размонашени Гришка Отрепјев, а не царевић Димитриј". Храбри ђак је потом објавио да не жели да закљиње језуиткињу, царицу-паганку, која својим присуством срамоти московске светиње и хтео је да настави свој говор али је био истог часа убијен од стране присталица самозванца и избачен кроз прозор. |
|
Данас се сећамо инока Јакинфа (Никиту Јаковљевича Бичурина) (1777-1853), научника-стручњака за Кину, историчара, преводиоца, члана-дописника Руске Академије Наука. |
|
|
|
Данас се сећамо Александра Алексејевича Васиљчикова (1832-1890), сталног тајног саветника, гофмајстера Високог двора, љубитеља уметности и писца, директора Ермитажа. Он је рођен у породици сенатора Алексеја Васиљевича Васиљчикова (1776—1854) и Александре Ивановне, рођене Архарова. |
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1992. године, касарна ЈНА "Виктор Бубањ" у Сарајеву плански је евакуисана. Припадници ЈНА, који су дуже време били блокирани у касарни, евакуисани су без и једног испаљеног метка. |
|
|
|
На данашњи дан 1995. године, осмогодишња Зорица Дивчић убијена је у Озренској улици, на Врацама, док су две особе рањене у нападу муслиманске артиљерије на ово српско насеље у Сарајеву. |
|
На данашњи дан 1999. године, трећи дан су неонацисти из НАТО пакта бомбардовали капацитете ЕПС у Нишу, Новом Саду и Дрмну код Костолца. Са два разарајућа пројектила гађано је електроенергетско постројење у Дрмну код Костолца, након чега је избио велики пожар. Седам особа је повређено, од тога најмање двоје деце, од касетних бомби које су неонацисти НАТО пакта бацили на урошевачко несеље Пуново Поље. Неонацисти су бомбардовали и насеље Ритопек у општини Гроцка, двадесетак километара југоисточно од Београда. Један пројектил погодио је породичну кућу у том насељу и потпуно је срушио, а од силине детонације оштећена су стакла и цреп на десетак околних кућа. У бомбардовању околине Сремске Митровице тешко је оштећен водовод, а без воде је остало око 10.000 житеља пет фрушкогорских села и становници два избегличка насеља у Лежимиру и Лепенки. |
|
|
|
|
|
На данашњи дан 2001. године, Југословенске Здружене снаге безбедности ушле су у подсекторе "Југ" и "Север" Сектора "Б" копнене зоне безбедности, чиме су заузеле границу према Косову. |
|
|
|
Данас се сећамо и Николаја Алексејевича Мељникова (1966-2006), песника, глумца, режисера, лауреата књижевне премије А. Фатјанова, члана Удружења књижевника Русие. |
|
На данашњи дан 2008. године, у Београду је основан Српски светски конгрес дијаспоре, који се залаже за очување језика и идентитета Срба у свету. |
Данас празнујемо освештање храма Свете Софије у Кијеву (960).
Данас се такође сећамо Николаја Константиновича Зацепина (1819-1855), пуковника, хероја Кримског рата, уметника.
На данашњи дан 1899. године, рођен је србски архитекта Бранислав Којић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности, пројектант Уметничког павиљона на Калемегдану и старог дела палате "Борба". Један је од оснивача Групе архитеката модерног правца после Првог светског рата, чији је био дугогодишњи председник. Дела: "Пољопривредне зграде", "Индустријска архитектура", "Стара градска и сеоска архитектура у Србији", "Сеоска архитектура и руризам". На данашњи дан 1926. године, отворена је Универзитетска библиотека у Београду, чија градња је уз помоћ Карнегијеве задужбине започета 1921, а завршена 1924. године. Била је то прва зграда у Србији наменски грађена за библиотеку. Назив Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" добила је 1946. године.
Данас се сећамо архитекте Алексеја Викторовича Щусева (1873-1949).
Данас се сећамо и Алексеја Федоровича Лосева (1893-1988), филозофа и писца.
Данас се сећамо и водећег руског научника и друштвеног делатника, пријатеља председника Главног Савета Савеза Руског Народа (СРН) академика Алексеја Ивановича Соболевског, који се упокојио 1929. године.
Командант Приштинског корпуса Војске Југославије генерал-мајор Владимир Лазаревић оценио је да за два месеца рата НАТО је успео да постигне само један циљ – да изазове невиђену хуманитарну катастрофу у целој нашој земљи, да учини невиђене злочине против цивилног становништва, против мира и човечности.
Данас се сећамо и Олега Николајевича Ефремова (1927-2000), глумца, позоришног режисера.
На данашњи дан 2003. године, на заседању Светог Архијерејског Сабора СПЦ, владика Николај Велимировић уврштен је међу светитеље Српске православне цркве.
