Данас РПЦ прославља чудотворну икону Мајке Божије «Знамење», на којој је Пресвета Богородица приказана како седи и молитвено подиже своје руке
Данас памтимо Николаја Савича Тихонравова (1832-1893), књижевног критичара, археографа, академика;
Данас се сећамо писца и инжењера Николаја Георгијевича Михајловског (Н. Гарина, 1852-1906), који је учествовао у изградњи Великог Сибирског пута и оснивању града Новосибирска.
Тога дана упокојио се познати руски религиозни филозоф Семјон Људвигович Франк (1877-1950).
Данас се сећамо свештеномученика Кронида (у миру Љубимова Константина Петровича), стрељаног 1937. године.
На данашњи дан 1895. године основано је Друштво за унапређење и улепшавање Сокобање, што се сматра зачетком туризма у Србији. На то су утицали и чести боравци кнезова Милоша и Михајла Обреновића, који су ту долазили на одмор. Сокобања се као лечилиште помиње још у старом Риму и раној Ромеји.
На данашњи дан 1961. године, познатом србском књижевнику Иви Андрићу уручена је Нобелова награда за књижевност.
На данашњи дан 1898. године рођен је србски сликар Иван Табаковић, професор Академије примењених уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Студирао је у Минхену, Будимпешти, Загребу и Паризу. Припадао је групама "Земља", "Дванаесторица" и "Шесторица". Добио је "Гран при" за сликарство на међународној изложби у Паризу 1937. и Златну медаљу на међународној изложби керамике у Прагу 1962.
На данашњи дан 1905. године, изашао је први број органа Савеза Руског Народа (СРН) - газета «Руско знамење». Издавач је био чувени монархистички делатник А.И. Дубровин, а први уредник је био такође познати монархистички делатник Иван Сергејевич Дурново.
На данашњи дан 1926. године умро је србски државник Никола Пашић, један од оснивача Радикалне странке 1881. и њен вођа, творац Видовданског устава 1921, првог устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Убрзо по абдикацији краља Милана у корист сина Александра Обреновића 1889. постао је председник парламента, а 1891. премијер. Доминантну политичку позицију у Србији учврстио је после доласка на власт краља Петра Првог Карађорђевића 1903. године. Премијер је поново постао 1904. и потом је још три пута формирао српску владу, а послије Првог светског рата трипут је био и председник владе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и утицао је на кључне историјске догађаје. Одлучно се одупро покушајима Аустро-Угарске да потчини Србију, учествовао је у стварању Балканског савеза упереног против Отоманског царства и био одан присталица царске Русије. Као премијер и шеф дипломатије предводио је Србију у победоносним балканским ратовима 1912. и 1913. и у Првом светском рату од 1914. до 1918. Играо је истакнуту улогу у стварању Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је послије рата заступао 1919. на Версајској мировној конференцији.
На данашњи дан 1991. године, ЈНА се повукла из Загреба, али су хрватске јединице наставиле нападе на војску и на подручја у којима су живели Срби, што је већина западних земаља прећутно одобравала.
