На данашњи дан 1368. године упокојила се руска светитељка, благоверна кнегиња Ана Кашинскаја.
На данашњи дан 1552. године, витешка Руска војска под руководством Цара Ивана Грозног је после дуготрајног јуриша заузела Казањ. Господар је одабрао место за градњу храма у име Благовештења и врло брз је храм изграђен и освештан. Казанско ханство је било најопаснији непријатељ Московске државе. Казански Татари су редовно упадали у Русију и одводили у ропство православне хришћане. Одмах по освајању, Казањ је предао до 100 хиљада руских заробљеника.
Свети праведни Фјодор Ушаков, Адмирал Руске Флоте, непобедиви флотоводац, канонизован је од стране РПЦ 6. августа 2000. године.
На данашњи дан 1791. године рођен је србски писац Сима Милутиновић - Сарајлија, претеча српских романтичара и аутор дела национално-романтичарске егзалтације, који је надимак добио по месту рођења. Школовао се у Београду, Земуну, Сегедину, Сремским Карловцима. Борио се у устанцима Србије за независност, а на Цетињу је од 1827. био секретар владике Петра Првог Петровића Његоша и васпитач и песнички учитељ његовог синовца Рада, касније Петра Другог Петровића - Његоша. На позив кнеза Милоша Обреновића, вратио се 1831. у Србију и био дипломатски агент за везе с Црном Гором, секретар министарства просвете, историограф кнеза Милоша. Дела: спевови "Србијанка", "Тројебратство", "Тројесестарство", трагедија "Обилић", историјски списи "Историја Србије", "Историја Црне Горе", збирка народних песама "Пјеванија црногорска и херцеговачка".
На данашњи дан 1806. године у састав Руске Империје укључено је и Бакинско ханство.
На данашњи дан 1814. године рођен је руски писац Михаил Јурјевич Љермонтов, чије су песме које је написао још кад је био дечак биле антологијске. Обесхрабрен стањем у Русији, падао је у резигнацију и осећао немоћ интелигенције да реши тешка питања епохе. Због својевољних стихова двапут је протериван на Кавказ. Погинуо је 1841. у двобоју што је на неки начин и прорекао у својој песми. Дела: роман "Јунак нашег доба", драма "Маскарада", поеме "Демон", "Мцири", "Песма о трговцу Калашникову", песме "Облаци", "Мисао", "Пророк", "Димискија", "Отаџбина", "Бородино".
На данашњи дан 1834. године, србски кнез Милош Обреновић указом о Великој школи у Крагујевцу наложио "попечитељу просвештенија" да "нови и сходни поредак уведе, како би се у њој и оне науке предавале које се у просвештенијим европејским царствима и по школама, такозваним гимназијама, предају". Ту гимназију су похађали многи српски културни делатници - Радоје Домановић, Јован Илић, Светозар Марковић, Сретен Поповић, Војислав Илић, Добрица Милутиновић.
На данашњи дан 1858. године основана је Земунска гимназија, данас највећа средња школа на Балкану.
Истог дана 1903. године основан је Музеј града Београда.
На данашњи дан 1964. године, збачен је са власти велики штеточина, окултиста и издајник руског рода, совјетски лидер Никита Сергејевич Хрушчов. Остао је упамћен по стравичном државном и привредном застоју после невиђеног узлета СССР-а под вођством Стаљина у послератном периоду, остао је упамћен по стравичном прогону РПЦ, остао је упамћен по издајничкој предаји Крима Украјини… Први секретар Комунистичке партије постао је Леонид Иљич Брежњев, а премијер Алексеј Николајевич Косигин.
На данашњи дан 1989. године умро је србски писац Данило Киш. Дипломирао је светску књижевност на Београдском универзитету. Био је драматург позоришта "Атеље 212" у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу. Дела: романи "Псалам 44", "Мансарда", "Башта, пепео", "Пешчаник", "Гробница за Бориса Давидовича", приповетке "Рани јади", "Енциклопедија мртвих", драма "Електра 70", полемички спис "Час анатомије".
На данашњи дан 1990. године, други издајник руског рода, совјетски председник Михаил Сергејевич Горбачов, добио је Нобелову награду за мир, с образложењем да је задужио свет политиком мира. У стварности је то била награда лицемерног Запада због разбијања СССР-а.
На данашњи дан 1991. године, после напуштања седнице србских посланика, скупштина у Сарајеву прогласила БиХ сувереном државом, мимо воље једног од три њена народа. Преостали посланици су одбацили Београдску иницијативу да БиХ, после отцепљења Словеније и Хрватске, остане у Југославији.
На данашњи дан 1749. године упокојио се кнез Александр Борисович Куракин (1697—1749), дипломата, амбасадор у Паризу, сенатор (од 1741);
Истог дана 1836. године упокојио се Јаков Дмитриевич Захаров (1765-1836), хемичар, академик Петербургске АН;
На данашњи дан 199о. године упокојио се Борис Борисович Пиотровски (1908—1990), академик, директор Ермитажа;
Леонид Романович Квасников (1905—1993), обавештајац, начелник управе научно-техничке обавештајне службе КГБ СССР-а упокојио се на данашњи дан 1993. године..
