Данас се сећамо угледног државног делатника, председника Академије наука, министра народне просвете у време царствовања Императора Николаја I, аутора чувене формуле «Православље, Самодржавље, Народност» грофа Сергеја Семеновича Уварова, који се упокојио на данашњи дан 1855. године. Но главна заслуга Уварова састоји се у томе, што је он покушао да постави образовање на тврдо национално тло. Још 1832. године он је предао Императору Николају I запис са објашњењем образовања омладине «с топлом вером у истински руска одржавајућа начела Православља, Самодржавља и Народности, који представљају стуб нашег спасења». Извештавајући попечитеље школских округа о свом ступању на дужност министра, Уваров је писао: «Општа наша обавеза састоји се у томе, да се народно образовање врши у сједињеном духу Православља, Самодржавља и Народности». Он је сматрао неопходним да уведе у предавање «дух руски под тројним утицајем Православља, Самодржавља и Народности, подстичући у умовима уважавање ка Отаџбинској историји, ка Отаџбинском језику, ка Отаџбинским институцијама». Године 1846 Уваров је за заслуге био произведен у грофовско достојанство, но у октобру 1849. године он је напустио место министра народне просвете, не делећи одлучне мере према народној просвети, коју су почели примењивати у Русији под утицајем европских револуција 1848. године. Искључиво патриотска позиција Уварова и служба Отаџбини постала је узрок клевета на његову адресу од стране разнородних либералних делатника.
На данашњи дан 1857. године рођен је руски физичар Константин Едуардович Циолковски, отац астронаутике. Још 1883. изложио је идеје о коришћењу реактивног погона код летелица, а 1903. године је објавио прво класично дело из теорије астронаутике: "Испитивање васионског простора реактивним апаратима". Поставио је основне једначине кретања ракете променљиве масе у безваздушном простору. Совјетска Академија наука је установила "Златну медаљу Циолковског" за изузетан допринос астронаутици и истраживању космоса.
На данашњи дан 1889. године поводом 500 година од Косовске битке установљен је "Орден кнеза Лазара", који су могли да носе само владар и пунолетни престолонаследник.
На данашњи дан 1905.године рођен је србски писац Владан Десница, (Задар, 17. 09. 1905 - Загреб, 04. 03. 1967)
На данашњи дан 1908. године рођен је руски виолиниста и диригент Давид Фјодорович Ојстрах, један од највећих мајстора виолине у 20. веку. У родној Одеси је завршио конзерваторијум, а прославио се 1935. наградом на међународном виолинском такмичењу у Варшави и 1937. наградом "Исај" у Бриселу. Био је професор Московског конзерваторијума и с великим успехом је наступао широм света.
На данашњи дан 1918. године, после тродневне офанзиве Прва и Друга српска армија пробиле Солунски фронт, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом светском рату - месец и по дана потом је капитулирала Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка. Српске снаге су пресекле бугарску војску и присилиле Бугарску да 30. септембра 1918. положи оружје. При томе су Срби продирали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, јер француска коњица није успевала да држи корак са српском пешадијом.
На данашњи дан 2003.године умрла је Љубица Марић, композитор и диригент, професор Музичке академије у Београду, академик (Крагујевац, 18. 03. 1909 - Београд, 17. 09. 2003)
На данашњи дан 2006. године, вишe oд 97 oдстo грaђaнa Придњeстрoвљa глaсaлo је зa нeзaвиснoст тe мoлдaвскe прoвинциje и њeнo припajaњe Русиjи.
Данас се сећамо познатог физичара, дописног члана Петербургске Академије наука Михаила Петровича Авенаријуса (1835-1895); глумца Малог театра, драматурга и позоришног делатника, почасног академика Александра Ивановича Сумбатова-Јужина (1857-1927), економисте Николаја Дмитријевича Кондратјева (1892-1938); глумца и филмског режисера Владимира Павловича Басова (1923-1987).
