Данашњи дан у србској и руској историји

Данас се сећамо великог руског филолога, палеографа, археолога, публицисте и државног делатника Алексеја Николаевича Олењина, који се упокојио на данашњи дан 1843. године. Као члан Академије наука Ољењин је узео учешће у састављању словено-руског речника, који је по његовом мишљењу требало да садржи у себи речи које не искључују чак ни «наречја простих људи». Ољењин је поставио камен темељац руској палеографији. Он је написао и много текстова о археолошким ископинама и археолошко друштво је многе од њих публиковало. Током ратова са Наполеоном 1806-07. године учествовао је у локалној армији и приложио 2000 рубаља и два топа, за шта је награђен златном медаљом. Пламени патриотизам и непријатељство ка Наполеону наишли су на одраз у «Писму архимандриту Филарету», а такође у његовим «Причама из историје 1812. године», у којима је аутор приказао морално-патриотске поступке руских војника и сељака, који су представљали законите плодове «родитељског породичног васпитања» у Русији, и зверства, дивљаштво и богохулства Француза – «деце одвратне Француске револуције».

Данас се такође сећамо руског истраживача Далеког Истока и Сахалина адмирала Генадија Ивановича Невељског, који се упокојио на данашњи дан 1876. године.

На данашњи дан 1941. године, Анте Павелић, поглавар Независне Државе Хрватске - клеронацистичке творевине настале у Другом светском рату, после уласка немачких нацистичких јединица у Загреб, где их је хрватско становништво масовно и одушевљено поздравило и дочекало са цвећем - издао је закон о расној припадности, чиме су у усташкој држави почели прогони и убијање Срба, Цигана и Јевреја. Тешко је наћи у читавој историји човечанства монструознију државу од клеронацистичке НДХ.

На данашњи дан 1945. године, делови 45. дивизије Југословенске армије, који су прогонили већ разбијене немачке и хрватске јединице, у Другом светском рату су ослободили усташки концентрациони логор "Јасеновац", у којем је ликвидирано најмање 700.000 Срба, Јевреја и Рома. При повлачењу усташе су масакрирале логораше, тако да их је једва стотињак дочекало ослободиоце. Јасеновац је током рата био највећа "фабрика смрти" на Балкану, која је "радила" од лета 1941. године.

Данас се сећамо лајтнанта, командира ватреног вода, Хероја Совјетског Савеза Јосифа Павловича Зелењука (1914-1945).

На данашњи дан 1945. године Совјетске јединице у Другом светском рату у Берлину заузеле су зграду Рајхстага и остале владине зграде у центру града.

На данашњи дан 1953. године у Београду је за посетиоце отворен Железнички музеј.

На данашњи дан 1993. године, на тениском терену у Хамбургу најбољу светску тенисерку, држављанку Србије, Монику Селеш, ножем је убо наводно умно поремећени навијач немачке тенисерке Штефи Граф. Немачки суд је показао истинско лице германског соја, нападач је остао некажњен.

Авиони неонацистичког НАТО пакта на данашњи дан 1999. године имали су 600 узлетања у току 24 сата, саопштио је портпарол НАТО неонациста Џејми Шеј.

Истог дана ступио je на снагу нафтни ембарго ЕУ против СРЈ. Русија је саопштила да неће поштовати ембарго на увоз нафте у Југославију, јер је у супротности са међународним правом. Поштујући нафтни ембарго, Бугарска je неформално затворила граничне прелазе према СРЈ. Црна Гора затражила да буде поштеђена нафтног ембарга и изразила спремност да дозволи међународну контролу свог увоза.

Портпарол југословенског МИП Небојша Вујовић изјавио да само Савет безбедности УН има легитимитет да одлучује о међународном присуству на КиМ и да СРЈ може прихватити само ненаоружане мировне снаге. САД и НАТО оценили да предлози СРЈ не удовољавају условима које је НАТО поставио за окончање ваздушних удара.

Специјални руски изасланик Виктор Черномирдин изјавио након разговора са југословенским председником Слободаном Милошевићем да "постоји солидан помак" ка мирном решењу косовске кризе. Челници неонацистичког НАТО пакта разговарали у Бриселу с представницима косовских Албанаца, који су изјавили да је једино решење - долазак трупа НАТО.

Један од најтежих злочина током неонацистичке НАТО агресије на СР Југославију десио се 30. априла 1999. године у варошици Мурино, на северу Црне Горе. Тада је неонацистичка НАТО авијација са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили који ни на који начин нису учествовали у ратним дејствима, међу њима две девојчице и један дечак. Погинули су ученици Основне школе "Петар Дедовић" Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар, радник школе Вукић Вулетић, пензионер Манојло Коматина и домаћица Милка Кочановић. У нападу су тешко повређени Жељко Белановић, Светлана Зечевић и Тина Миловић, а лакше Мирко Шошкић, Данило Јокић, Васко Чејовић, Слободан Миросављевић и Славко Мирковић.

Мост на Лиму је оштећен, а није било ниједне куће у окружењу која није претрпела штету. Страдали су и погон текстилне конфекције, стари хотел, месна продавница, као и Дом културе. Данашња пета колона у Црној Гори хрли у загрљај крвницима свог народа.

На данашњи дан 2000. године, некадашњи агент хрватске Службе за заштиту уставног покрета Рикард Павелић потврдио да је у Госпићу у току ноћи, 18. септембра 1991. године, убијено између 150 и 160 лица, углавном Срба, директно оптуживши Тихомира Орешковића и војног команданта Мирка Норца да су руководили одвођењима и убијањем Срба. У Хрватској нико није одговарао за ове злочине

На данашњи дан 2003. године, аеродром у Тузли је отворен за цивилни саобраћај. Подсећамо да је једна од најбриљантнијих акција србских витешких пилота била управо на аеродрому у Тузли када су уништили доста авиона и људства неонациста из НАТО пакта.