На данашњи дан 1444. године у бици код Варне у Бугарској снаге турског султана Мурата Другог до ногу су потукле пољско-угарску војску пољског краља Владислава Јагјела Трећег, који је у борби погинуо, и ердељског војводе Сибињанин Јанка, кога Мађари покушавају да „мађаризују“ називајући га Јањош Хуњади.
Свети Димитрије Кијевски (у свету Данило Савич Туптало) рођен је 1651. године у месташцету Макарово, недалеко од Кијева. Подвизавао се у више манастира и 1684. године стиже у Кијево-Печерску лавру. Указом Петра I позван је у Москву 1701. године. Дуго година је потом био Митрополит Ростовски и у том чину се упокојио 1709. године. Канонизован је 1757. године.
На данашњи дан 1706. године умро је Арсеније III Црнојевић, митрополит карловачки (Бајице, 1633 - Беч, 10. 11. 1706)
На данашњи дан 1796. године умрла је руска царица Катарина Друга Алексејевна, названа Катарина Велика. Она је пореклом Лужичка Србкиња али пошто су се Лужички Срби углавном германизовали, погрешно је називају Немицом. Током владавине од 1762. до смрти провела је бројне реформе којима је учврстила централну власт. У духу „просвећеног“ апсолутизма и под утицајем француских филозофа и идеја просвећености, допринела је јачању сатанске масонерије у Русији. Отварала је школе, помагала науку и уметност, модернизовала администрацију и судство, уредила финансије, укинула тортуру, смртну казну заменила прогонством у Сибир, али много тога је рађено по западном кључу. Пред крај владавине осетила је опасност од масонерије и почела се против ње борити, али се то зло озбиљно укотвило у Русији. Успешно је ратовала против Пољске и Турске и Русији је припојила Казахстан, Грузију, Јерменију, Камчатку, Крим, део Молдавије и велике делове Украјине, Белорусије и Пољске. Омогућила је племству да појача искоришћавање кметова и да до тада слободне козаке потчињава и претвара у кметове, што је изазвало устанак козака и сељака од 1773. до 1775. под вођством Јемељана Пугачова.
Данас се сећамо Василија Васиљевича Капниста (1758 - 1823), руског песника и драматурга.
На данашњи дан 1838. рођен је србски социјалиста Живојин Жујовић, један од ретких који је на Исток отишао са торбама препуним врлина а вратио се са торбама препуним заблуда, углавном се то догађало са студентима који су се школовали на Западу. Идеје социјалиста је прихватио током школовања у руским градовима Кијеву и Петрограду, али је ипак крај школовања био на Западу - у Минхену на студијама филозофије.
На данашњи дан 1901. године рођен је србски правник Милан Бартош, стручњак за међународно јавно право, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Био је државни саветник и члан многих делегација Југославије на заседањима УН. Између два светска рата је објавио "Стварно право" и "Основе приватног права", а послије рата "Међународно јавно право".
На данашњи дан 1910. године основано је Друштво за српски језик и књижевност на иницијативу Павла Поповића, Александра Белића и Јована Скерлића ради усавршавања наставе српског језика и књижевности у школама. Друштво је радило до 1941, с прекидом у време Првог светског рата.
На данашњи дан 1917. године Поместни Сабор РПЦ донео је историјску одлуку о обнови Патријаршије у Русији.
На данашњи дан 1919. године рођен је руски инжењер Михаил Тимофејевич Калашњиков, конструктор најбоље аутоматске пушке 20. века АК-47, назване "калашњиков" према његовом презимену.
На данашњи дан 1923. године рођен је Драгослав Андрић, књижевник, преводилац, драматург, лексикограф и публициста (Чачак, 10. 11. 1923 - Београд, 27. 05. 2005)
Данас се сећамо угледног државног делатника Царске Русије, члана Државног Савета, државног-секретара Александра Федоровича Трепова, који се упокојио у изгнанству 1928. године.
На данашњи дан 1943. године, немачке власти у Другом светском рату, ради лакшег управљања окупираном територијом, успоставиле су квислиншку "Народну управу" у Црној Гори. Данас је такву управу успоставио наследник нациста – НАТО пакт.
На данашњи дан 1975. године, влада Југославије и влада Италије у Осиму потписале уговор о дефинитивном решењу граничних и других питања између двају земаља. Уговор су потписали министри иностраних послова Милош Минић и Маријано Румор.
Данас се сећамо писца Виктора Александровича Курочкина (1925 - 1976), аутора повести «У рату као у рату»;
На данашњи дан 1982. године упокојио се вођа Совјетске државе Леонид Иљич Брежњев (1906 - 1982), Генерални секретар ЦК КПСС од 1964 до 1982. године. Дошао је на власт после издајника, окултисте Никите Хрушчова који је поново започео страшни прогон РПЦ и који је „пренео“ Крим из састава Русије у састав Украјине. прекинуо погубну пропаст и губљење позиција супер силе, коју је озбиљно био угрозио Хрушчов.
На данашњи дан 1997. године, председник Русије Борис Јељцин и председник Кине Јанг Цемин потписали декларацију којом је окончан дугогодишњи погранични спор две земље.
На данашњи дан 2000. године Стални савет ОЕБС-а донео је одлуку о пријему Југославије у пуноправно чланство ОЕБС-а, чиме је СРЈ постала 55-та земља чланица те међународне организације.
На данашњи дан 2003. године Косовски заштитни корпус преузео је контролу моста преко реке Ибар у Косовској Митровици након повлачења припадника француског КФОР-а и УН полиције.
На данашњи дан 2006. године Специјални изасланик УН, содомиста Марти Ахтисари, саопштио је да ће УН одгодити доношење одлуке о будућем статусу Космета.
На данашњи дан 2006. године, вођа СРС Војислав Шешељ ступио је у штрajк глaђу у притвoру у Шевенингену, након чега је Хашки трибунал донео одлуку о привременом прекиду суђења.
Данас се сећамо и Игора Дмитријевича Сергејева (1938 - 2006), војног руководиоца, маршала РФ, главног командира Ракетних војски стратешке намене (1992-97), министра одбране (1997-2001).
На данашњи дан 2008. године умро је Никола Каваја, дисидент, србски патриота који је у више наврата покушао да убије србског злотвора Јосипа Броза Тита, али му то, на жалост, није пошло за руком.(Пећ, 03. 10. 1932 - Београд, 10. 11. 2008)
