Данас РПЦ прославља блажену Ксенију Петербургску, велику светитељку друге руске престонице. Велика светитељка је била удата за придворског пуковника, но, са двадесет шест година Ксенија је остала удовица. Изненадна смрт мужа, који није успео принти дужног покајање, изменила је цео њен живот, и она је решила да подвигом јуродства измоли од Бога опроштај прегрешења раба Божијег Андреја, њеног мужа. Блажена Ксенија је носила подвиг добровољног безумља 45 година и упокојила се око 1803. године. Света угодница Божија је била погребена на Смоленском гробљу у Петрограду, где је својевремено помагала изградњу цркве у име иконе Смоленске Божије Мајке. На њеном гробу је временом била изграђена камена капела, која и до данас представља једну од највећих светиња Петрограда, привлачећи многобројне богомољце.
На дана 1722. године Цар Петар I је издао «Табелу о ранговима» (пун назив «Табела о ранговима свих чинова, војничких, државних и придворних). «Табела о ранговима» се касније допуњавала, но сачувала је статус закона све до 1917. године.
Данас се сећамо грофа, коњичког генерала, генерал-ађутанта Василија Васиљевича Орлова-Денисова (1775-1843), сина В.П. Орлова, атамана Војске Донске и унука (по матери) првог грофа међу козацима, коњичког генерала Ф.П. Денисова. Године 1807 први је узео учешће у боју против Француза при Гутштадту и Гејлљсбергу (награђен орденом Св. Георгија 4-ог степена), стекавши тада чин генерал-мајора. Године 1808 постаје командир лејб-гвардијског Козачког пука и 1811. године постаје генерал-ађутант. В 1812 г. Орлов-Денисов са својим козацима сусреће армију Наполеона код воденог прелаза код Немана, заробивши грофа Сегјура и принца Гогенлоа. Под Бородином и Тарутином заузима француски логор и заробљава 38 оруђа при одступању Наполеона из Русије, док је све време и крило његове армије хватало заробљенике. После крваво боја код Љахова њему се предала бригада генерала Ожера заједно са својим командантом. Укупно је заробио четири французска генерала, тајну канцелярију Наполеона и хиљаде заробљених. Под Лајпцигом 4. октобра 1813. године, у критичном моменту он је решио исход битке, нападом на француско крило. Тај дан је постао празник лејб-гардијског Козачког пука. У бици при Тарутину командовао је првом колоном. Плод изненадног напада његове коњице били су огромни трофеји који су тог дана руски војници заузели (за то је награђен орденом Св. Георгија 3-ег степена). Участвовао је у бојевима под Малојарославцем, Гжатском, Љаховим, Красним, Виљни.
На данашњи дан 1876. године у Србији је основано Друштво Црвеног крста, непуних 13 година после прве Међународне конференције Црвеног крста у Женеви. Акцију је покренуо млади војни лекар Владан Ђорђевић, а за првог председника је изабран митрополит Михајло. Два месеца касније Друштво је постало члан Међународног Црвеног крста.
На данашњи дан 1882. године Србија и САД закључиле трговински споразум и конзуларну конвенцију, чиме су успостављани дипломатски и државни односи двеју земаља. Споразум и Конвенција на снази су и данас.
Данас се сећамо руског конструктора оружја Георгија Семеновича Шпагина (1897-1952). Од 1922. године он активно учествује у стварању нових видова оружја. Најзначајнији радови Шпагина били су модернизација 12,7-мм крупно-калибарског пушкомитраљеза, који је назван ДШК, и полуаутоматске пушке 1941 г. (ППШ). За стварање нових видова оружја за време Другог светског рата Шпагину је додељено звање Хероја ССССР-а и Државна награда СССР-а. Носилац највећих државних ордена Г.С. Шпагин је умро на данашњи дан 1952. године у Москви.
Тога дана упокојио се генерал-пуковник авијације, двоструки херој СССР-а, Заслужни ратни пилот СССР Виталиј Иванович Попков (1922-2010). Учествовао је у борбама на Калињинском, Донском, Југо-Западном, Степском, 1 и 3-ем Украинском фронту, као и у биткама под Москвом и Стаљинградом. Био је командиром авио-ескадриле. Током Другог светског рата извршио је 400 борбених летова, успешно провео 117 бојева, обори 47 непријатељских авиона лично и 13 авиона у групи. Виталиј Попков је командовао уникалном ескадрилом, у којој је од 14 пилота 11 постало Хероји СССР-а, а сам Попков Двоструки Херој СССР-а. Овог руског хероја запамтили су и амерички неонацисти. У Кореји, као заменик командира дивизије И.Н. Кожедуба, Попков је лично оборио 4 авиона, а је дан авион са тајном апаратуром је принудио на слетање. После рата Виталиј Иванович Попков наставља службу у руском ваздухопловству. Упокојио се на данашњи дан 2010. године и сахрањен је на Новодевичјем гробљу у Москву
На данашњи дан 1937. године у издању Београдске књижаре и издавачке куће Геце Кона објављен "Лексикон страних речи и израза" Милана Вујаклије, дело значајно за српску културу.
На данашњи дан 2000. године вршилац дужности председника Русије Владимир Путин изјавио да су окончане операције у главном граду Чеченије - Грозном, одакле су избачени исламски терористи.
На данашњи дан 2000. године убијен је југословенски министар одбране Павле Булатовић. На њега је пуцано у ресторану Фудбалског клуба "Рад" на Бањици.
На данашњи дан 2001. -године влада СРЈ усвојила план за решавање кризе на југу Србије, чијом применом би се постигло решење мирним путем, уз укључивање представника албанске националне заједнице и сарадњу са међународном заједницом. Но „међународна заједница“ (читај – неонацистички НАТО пакт) је имала на жалост друге планове са шиптарским неонацистима…
На данашњи дан 2003. године Савет безбедности УН разматрао извештај генералног секретара УН Кофија Анана и шефа УНМИК-а Михаела Штајнера о ситуацији на Косову и закључио да услови за доношење одлуке о крајњој судбини покрајине нису сазрели и да су сви покушаји да се прејудицира та одлука илегални и неприхватљиви. Но, неонацисти из НАТО пакта се не осврћу ни на какве извештаје…
На данашњи дан 2004. године умро је Милан Зец, сликар и карикатуриста ( 21. 07. 1940 - Београд, 06. 02. 2004)
