На данашњи дан 1389. године, на пољу Косову је вођена пресудна битка србске и турске војске, која је означила почетак краја независне србске државе и отворила врата Турцима за даљи продор у Европу. Претпоставља се да је турски султан Мурат Први, који је на Косово стигао са синовима Бајазитом и Јакубом, предводио 40.000 војника, а да је србски кнез Лазар Хребељановић сакупио 25.000 бораца. Србски краљ Босне Твртко Први Котроманић - који је кнезу Лазару, суоченом са најездом Турака после пада у вазални положај ромејског и бугарског цара, притекао у помоћ одредом под командом великог војводе Влатка Вуковића - писао је Трогиранима 1. августа 1389. о победи над Турцима.
Слично писмо је послао у Фиренцу, одакле му је одговорено да већ знају за турски пораз. На победу Срба посредно указује и дневник с пута у Цариград руског митрополита Пимена, у којем се помињу велики нереди у Турској 12 дана послије Косовске битке. У бици су погинула оба владара: кнеза Лазара Турци су заробили и посекли, а султана Мурата Првог убио је српски ратник Милош Обилић, пробивши се кроз турску војску. У сваком случају, неспорна је последица судара хришћанства и ислама и двају различитих култура: Србија је, будући да није имала тако велике резерве као Турска, убрзо постала вазална држава. Седам деценија касније је покорена и потом је провела четири века у ропству. Косовска битка је ушла у легенду, о њој је писао Константин Филозоф у "Животу деспота Стефана Лазаревића", као и дубровачки историчар Мавро Орбини у делу "Il Regno degli Slavi" (Царство Словена), а најлепше се о Косовској бици пева у циклусу величанствених српских народних песама.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Данас се сећамо и Николаја Алексејевича Хомјакова (1850-1925), сталног државног саветника, депутата Државне Думе I, II и III сазива, првог председника Државне дум III сазива. |
|
|
|
На данашњи дан 1921. године, Уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала је Видовдански устав којим је учвршћена власт краља. Скупштина је у битним питањима потчињена монарху, а држава је проглашена "уставном, парламентарном и наследном монархијом" с династијом Карађорђевић. Устав је важио до 1929, кад га је краљ Александар Карађорђевић укинуо и завео тзв. шестојануарску диктатуру. |
|
Такође, данас се сећамо Митрополита Пекинског и Кинеског Иннокентија (Фигуровског) (1863-1931). |
|
На данашњи дан 1940. године, совјетске трупе запоселе су румунске области Бесарабију и Буковину. |
|
Данас се сећамо и Алексеја Дмитриевича Гаранина (1921-1943), пилота-бомбардера, једног од пионира авијације далеког дејства, Хероја Совјетског Савеза. |
|
На данашњи дан 1948. године, у Букурешту је објављена "Резолуција о стању у КПЈ", код нас познатија као „Резолуција информбироа“. Стаљин је знао ко је србобоф Броз, али на жалост, многи Срби то ни данас не знају… |
|
Данас се сећамо Ивана Георгијевича Зубкова (1904-1944), инжењера, водећег специјалисте у области транспортног грађевинарства, Хероја Социјалистичког рада. |
|
На данашњи дан 1950. године, пуштен је у саобраћај пут Београд - Загреб, дуг 400 километара, назван "Ауто-пут братства и јединства", у чијој су изградњи учествовале и добровољне омладинске радне бригаде из целе земље. |
|
На данашњи дан 1956. године, у пољском граду Познањ угушени су раднички немири у којима је било доста жртава, и то је била једна од првих криза у источноевропским земљама после Стаљинове смрти. |
|
На данашњи дан 1960. године, основан је Унивезитет у Новом Саду, који је почео да ради у јесен 1960. године. |
|
Тога дана 1977. године умро је србски сликар Иван Табаковић, професор Академије примењених умјетности у Београду, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих представника српског модерног сликарства. Студирао је у Будимпешти, Загребу и Минхену. |
|
На данашњи дан 1992. године, прва генерација регрута Војске Републике Српске БиХ, на празник Војске - Видовдан, у Хан Пијеску је положила свечану заклетву. |
|
На данашњи дан 1993. године, представници Републике Српске и Хрватске Заједнице Херцег- Босне (ХЗХБ) на преговорима у Женеви прихватили су војни документ преузет из Венс-Овеновог мировног плана за бившу БиХ. |
|
Данас се сећамо и Матвеја Кузмича Шапошњикова (1906-1994), генерал-лајтнанта, Хероја Совјетског Савеза. |
|
На данашњи дан 2001. године, бивши југословенски председник Слободан Милошевић испоручен је Хашком трибуналу и пребачен у Шевенинген. Милошевић је испоручен на основу одлуке Владе Србије да се директно примењује Статут Хашког трибунала, која је донесена након одлуке Уставног суда СРЈ да обустави извршење. Симболично је да је баш на Видовдан одрађено ово срамно дело, вероватно је Вук Бранковић задовољан у гробу што се његово (не)дело баштини код Србаља и у ХХI веку… |
|
На данашњи дан 2003. године, председништво Савеза логораша РС донело је одлуку да Савез логораша РС поднесе Међународном суду правде у Хагу тужбу против Федерације БиХ и Хрватске за геноцид и етничко чишћење над србским народом, те појединачне тужбе против појединих лица из Федерације БиХ и Хрватске. |
|
На данашњи дан 2004. године, кантонални суд у Мостару ослободио је седморицу муслимана оптужбе да су починили ратне злочине над цивилним становништвом србске националности у Коњицу, почетком 1992. године. |
|
Данас се сећамо и познатог руског протојереја Димитрија Дудка (1922-2004). Протојереј Димитриј Дудко познат је као сјајан проповедник. Његове по форми просте али по садржају дубоке проповеди биле су веома популарне код верујућих људи и многи су ушли у црквену ограду захваљујући њима. Многе његове књиге преведене су на стране језике... Отац Димитриј скончао је 2004. године и био је погребен на Пјатницком гробљу поред гроба своје супруге— Нине Ивановне. |
|
На данашњи дан 2004. године, руске снаге током вишечасовне акције заузеле већи дио региона Ингушетије на граници са Чеченијом и убиле лидера побуњеничке групе Магомеда Јевлојева. |
|
На данашњи дан 2006. године, Врховни суд Србије потврдио Милораду Улемеку - Легији казну затвора од 40 година за убиство Ивана Стамболића и покушај убиства Вука Драшковића у Будви, док је осталој седморици оптужених полицајаца потврђена казна у укупном трајању од 207 година затвора. |
Данас се сећамо Е.А. Черепанова, великог руског проналазача, који је заједно са својим сином Мироном саградио први у Русији паровоз и железничку пругу.
Свети Јона, митрополит Московски, рођен је у последњој четвртини XIV века в граду Галичу у благочестивој хришћанској породици. У дванаестогодишњем узрасту момче је примило постриг у једном галичком манастиру, откуда је прешао у московски Симонов манастир, где је много година вршио различита послушања. Црковно предање говори, да је за време Отаџбинског рата 1812. године, страшно виђење у гробници светитеља Јоне ужаснуло Французе: чудотворац је био обретен с подигнутом, руком као да прети. Зато су његова сребрна рака и подсвећњак остали нетакнут, док су све остале драгоцености биле опљачкане од стране „цивилизованих Европљана“.
Данас се сећамо Великог кнеза Константина Павловича (1779-1831), другог сина Императора Павла I, намесника Царства Пољскога.
На данашњи дан 1874. године, умро је србски државник Илија Гарашанин, чије је дело "Начертаније", објављено 1844, предвиђало ослобађање свих Јужних Словена и стварање велике југословенске државе под вођством Србије. Залагао се и за Савез балканских народа којим би се заједно одупрли Отоманском царству. Син је трговца Милутина Савића из села Гараши код Крагујевца и презиме је узео према називу родног места. Каријеру је почео као официр 1837. и био први старешина војске кнеза Милоша Обреновића, али је после абдицирања кнеза Милоша 1839. морао у избеглиштво. По повратку у отаџбину од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дела, до 1853. министар спољних послова, али је смењен под притиском Русије, иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску. Поново је постао министар унутрашњих дела 1858. и одлука Светоандрејске скупштине о збацивању династије Карађорђевић је највише његова заслуга. На позив кнеза Михаила Обреновића 1861. постао је шеф владе и дипломатије. Прихватио је његову идеју о савезу с Црном Гором, Грчком и Румунијом у припремању устанка против Турака, такође је водио тајне преговоре о устанку с првацима Срба у Босни и Шиптара, али је отпуштен 1867. због противљења кнежевој женидби с Катарином Константиновић.
Данас се сећамо и Григорија Павловича Чухнина (1848-1906), вице-адмирала, команданта Црноморске флоте.
На данашњи дан 1914. године, у Сарајеву је србски националист из организације "Млада Босна" Гаврило Принцип убио аустроугарског надвојводу, престолонаследника Франца Фердинанда. Уследио је ултиматум Аустро-Угарске Србији, са оптужбом да она стоји иза атентата. Пошто је Србија одбацила ултиматум који се једноставно није могао прихватити иако је Србија максимлно удовољавала захтевима само да би се избегао рат, Аустро-Угарска јој је објавила рат чиме је отпочео Први светски рат. Претходно је на Франца Фердинанда бацио бомбу Недељко Чабриновић, али је промашио. Атентатори су ухапшени и осуђени: Вељко Чубриловић и Данило Илић на смрт, а Принцип, Чабриновић и Трифко Грабеж као малољетници на 20 година робије, али су убрзо умрли у затвору у Чешкој.
