Данашњи дан у србској и руској историји

На данашњи дан 1237. године, у манастиру Милешева сахрањене су мошти духовно оца србадије, оснивача СПЦ, великог државотворца, светитеља и просветитеља србскога рода - Светог Саве. Било је то годину и по после његове смрти у тадашњој бугарској престоници Трново, где је умро на повратку из Јерусалима у Србију. Бугарски цар Иван Асен Други, таст краља Владислава синовца Светог Саве, пристао је на захтев да се мошти пренесу у отаџбину тек пошто му се Свети Сава јавио у сну. А том јављању је претходило велико молитвено покајање праћено рекама суза краља Владислава, јер се због нове свађе браће, његових братанаца, Свети Сава и упокојио изван граница Србије. Свети Сава је на гробу свог оца измирио сопствену браћу, а по повратку са свог другог путовања у Јерусалим били су у свађи његови братанци. Противљење Бугара изручењу Савиних светих моштију не чуди, јер су због многих чуда на Савином гробу Асен и Трновљани сматрали почивање Савиног тела код њих за велику милост Божју.

Данас се сећамо великог руског војсковође, кнеза Михаила Васиљевича Скопина-Шујског, који се упокојио на данашњи дан 1610. године. Његов отац, Василиј Федорович је при Цару Ивану IV Грозном играо значајну улогу у држави, али је умро одмах по рођењу Михаиловом па је војсковођа васпитање стицао са мајком. Већ код Борисе Годунова постао је столник, а при Цару Василију Шујском, који му је био рођени стриц, кнез је постао човек близак Престолу. Године 1606 разбојничке одреде Ивана Болотникова два пута разбија 20-годишњи Скопин-Шујски. Војнички таленат млади кнез показује и приликом ослобађања руске земље од иноземаца и руских издајника који су им помагали. Тако је у априлу 1609. године спасавајући Престо, кнез освојио Орешек, Твер и Торжок, очистивши север од непријатеља, а пораз код Калазине хетмана Сапеге и заузимање Александровске слободе натерало је Пољаке да 12. јануара 1610. године напусте опсаду Тројицко-Сергиевске лавре која је трајала три године. Тако захваљујући Бођијој вољи и уз помоћ овог кнеза, нога папских јеретика није опоганила ову највећу светињу руског рода. Кнез је у марту скинуо блокаду Москве, која је са ликовањем срела младог војсковођу. Према сведочењу савременика, народ је у Скопину-Шујском видео свог «спаситеља», «оца отечества» и чак му предлагао царску круну, коју је он одлучно одбио. Име младог кнеза који се прославио «многогодишњим разумом» и душевним благородством, било је на устима свих, што је пробудило јаку завист његових рођака. поготово његовог стрица Д.И. Шујског, који је требало да му уступи команду над московским војскама које су се бориле под Смоленском. Према сведочењу летописца, Скопин-Шујски је био отрован на пиру, током кога му је жена Димитрија Шујског донела отров, од кога је и умро на данашњи дан, после двонедељних мука. Лицемерни стриц је наредио да се сахрани у Архангелском сабору Московског Кремља са великим почастима. У руском народу вечно је остало најлепше сећање на кнеза Скопина-Шујског, који је ушао и у народну песму и легенду, за разлику од његовог стрица који ће навући гнев Господњи и Москвом ће ускоро завладати папски јеретици. Но, благодарећи покајању руског народа и великим руским молитвеницима, Господ ће се смиловати и већ 1612. године народно ополченије предвођено Мињином и Пожарским ослободиће Москву од јеретика, а следеће 1613. године биће изабран први цар из лозе Романових, Михаило, и тиме ће се завршити „Смутно доба“.

На данашњи дан 1804. године, у Остружници код Београда почела устаничка скупштина ради успостављања судских и управних власти на ослобођеној територији, коју је сазвао вођа Првог српског устанка Карађорђе. Током скупштине, окончане 15. маја, пропао је покушај неких старешина да је усмере против Карађорђа и поново поставе питање вођства устанка.

На данашњи дан 1868. године, рођен је србски математичар Михајло Петровић, оснивач Београдске математичке школе, професор Универзитета у Београду, члан Српске краљевске академије и многих иностраних академија наука. Као дечак је научио рибарски занат, па је чак и положио мајсторски испит рибарског заната и тако стекао надимак "Мика Алас". Написао је преко 400 радова из теоријске и примењене математике, као и математичке физике и хемије, механике, геометрије... Творац је математичке феноменологије, теорије математичких спектара која је практично примењена у астрономским, статистичким и другим израчунавањима. Мика Алас је дао свој допринос и математичкој анализи, теорији диференцијалних једначина и теорији функција. Дела: "Квалитативна интеграција диференцијалних једначина", "Елементи математичке феноменологије", "Феноменолошко пресликавање", "Предавања о математичким спектрима", путопис "Кроз поларну област", популарно написан роман "Јегуље".

Тога дана 1939. године упокојио се руски уметник, један од оснивача журнала «Свет уметности», Константин Андрејевич Сомов. Поред многих познатих слика, Сомов је радио на многим илустрацијама познатих књижевних дела. Константин Андрејевич је познат и као мајстор портрета и пејзажа. Године 1913 добио је статус сталног члана Академије, а 1918. године постао је професор Петроградских државних слободних уметничких ученичких радионица. Године 1923 К.А. Сомов је емигрирао из Русије, живећи у Француској до своје смрти у Паризу, на данашњи дан 1939. године. Сахрањен је на гробљу Сент-Женевјев-де-Буа.

На данашњи дан 1941. године, у Грацу у Другом светском рату нацистичке немачке вође одлучиле су да етнички очисте делове Југославије. Депортацијама су подвргнути Срби из усташке НДХ и Словенци који су из Словеније пресељавани у Србију ради ослобађања простора за насељавање Немаца, а Јевреји и Роми су депортовани и убијани у концентрационим логорима.

Тога дана 1970. године отишао је Господу један од руководилаца Белог покрета на северо-западу Русије, генерал-лајтнант Александар Павлович Родзјанко. Потиче из дворјанске породице и доводи се у родбинску везу са председником Државне думе М.В. Родзјанком који није имао баш славну улогу у периоду срамног државног удара названог Фебруарска револуција. После пораза у Грађанском рату и распуштања северо-западне армије 1920. године, Родзјанко је емигрирао у Немачку, где је написао «Воспоминания о Северо-Западной армии». После је емигрирао у САД, где је био активан у емигрантским руским војним организацијама.

Тога дана 1981. године скончао је маршал авијације, Херој Совјетског Савеза Владимир Александрович Судец.

Тога дана 1986. године упокојио се конструктор стрељачког оружја, Херој Социјалистичког рад, Сергеј Гаврилович Симонов.

На данашњи дан 1991. године у Сплиту су избиле жестоке демонстрације против ЈНА, у којима је убијен војник Сашко Гешовски, а слика дављења војника Светланча Накова обишла је свет. Народ који се хвали „тисућљетном културом“ (а та тисућљетна култура је човечанству оставила у наслеђе србосек као једини поуздано аутентично хрватски изум) и после оваквог гнусног чина задобио је сву могућу помоћ „цивилизованог“ Запада за стварање нове НДХ…

На данашњи дан 1992. године умро је Радисав Радовановић, један од 1.300 србских каплара славног Ђачког батаљона, председник Друштва за чување споменика и неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. године. Учествовао је у Колубарској бици, прешао Албанију са српском војском с којом је после пробоја Солунског фронта наставио марш за ослобођење отаџбине. После Првог светског рата дипломирао је агрономију. Био је директор Пољопривредног комбината "Беље", а потом је радио у Пољопривредном комбинату "Београд" (ПКБ).

На данашњи дан 1993. године, Скупштина Републике Српске на Палама одлучила да се о Венс-Овеновом плану за бившу БиХ, који је у Атини претходно потписао председник Републике Српске Радован Караџић, изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96 одсто бирача. Наравно, „цивилизовани“ Запад не прихвата слободно опредељење Срба као нешто што се треба поштовати па је србофобна политика Запада неумољиво водила ка неонацистичком НАТО бомбардовању…

На данашњи дан 1999. године, неонацистичка НАТО авијација срушила је железнички мост код Ватина на прузи Београд – Букурешт. У бомбардовању насеља Детелинара у Новом Саду, неонацисти су повредили преко 40 мирних људи, цивила.

Представници неонацистичког НАТО пакта у Бриселу су тог дана најавили да би Алијанса обуставила бомбардовање СРЈ после евентуалног изгласавања резолуције Савета безбедности УН о политичком решавању тзв. косовске кризе и тек ако "јасно буде зајамчено повлачење војних, полицијских и паравојних снага".

Министри иностраних послова седам најразвијенијих земља Запада и Русије (Г8) сагласили су се у Бону о принципима којима ће се руководити у даљим политичким напорима за окончање рата на КиМ. Усвојеним принципима се захтева: 1) брза обустава насиља на КиМ која се може међународно проверити, 2) повлачење свих војних и паравојних снага са КиМ, 3) међународно безбедносно и цивилно присуство на КиМ уз мандат УН које би омогућило безбедни повратак избеглица и 4) преговори о остваривању аутономног статуса за КиМ, уз очување територијалног интегритета СРЈ. Принципи проистичу из захтева које је поставио НАТО на самиту 23. априла.

Немачки канцелар Герхард Шредер и амерички председник Бил Клинтон најавили су, након разговора у Бону, наставак политичких напора за решавање сукоба, али истовремено и наставак напада НАТО на Југославију. Руски председник Борис Јељцин је оценио да је његов специјални изасланик за Југославију Виктор Черномирдин успео да приближи ставове НАТО-а и председника СРЈ Слободана Милошевића. Комесар УН за избеглице Садако Огата изјавила је да су неопходне међународне војне снаге које ће обезбеђивати повратак избеглица на КиМ.

Поводом Руговиног одласка у Рим, амерички председник Бил Клинтон изјавио је током посете Немачкој да се председник СРЈ Слободан Милошевић можда "приближава" прихватању захтева НАТО-а за решавање тзв. косовске кризе. Ибрахим Ругова је изјавио на конференцији за новинаре у Риму, да на КиМ треба да дођу међународне мировне снаге у којима би, поред других, учествовале и земље НАТО.

ВЈ је на данашњи дан 1999. године кренула у контранапад на позиције ОВК на Раша Кошаресу, које је ова терористичка организација заузела 9. априла. Следила је крвава битка са великим губицима са обе стране али ВЈ није заузела Раша Кошарес због велике помоћи неонациста из НАТО пакта шиптарским терористима.

На данашњи дан 2000. године, становници Хрватског Благаја спречили су комеморативни скуп Срба у Вељуну, који је требало да буде одржан поводом страдања 520 становника овог кордунашког места и околних села, које су усташе убиле 6. маја 1941. године. Још један показатељ великих достигнућа „тисућљетње културе“…

На данашњи дан 2007. године умро је велики србски песник, акaдeмик Стeвaн Рaичкoвић.

Данас се сећамо и генерала армије, Хероја Совјетского Савеза Валентина Ивановича Вареникова, који се упокојио на данашњи дан 2009. године.