Свети младенац Гаврил рођен је 1684. године у селу Зверки града Белостока у губернији Гродно (данас је та губернија подељена између Белорусије и Пољске).
Када је у пролеће 1690. године дечак остао сам у кући, упали су јудеји, киднаповали га и одвели у Бели Сток, где су младенца предали мучењу. Њему су ритуално испустили крв, а потом је дечак разапет на крсту. На празник светог Васкрсења, јудеји су бацили његово беживотно тело у шуму близу села Зверки. Над измученим телом младенца кружиле су вране, но пси који су нашли дечаково тело не само да га нису растрзали, него су га, напротив, чували од птица. За време истраге разјашњено је да се радило о ритуалном убиству које су починили јудеји, они су били пронађени и кажњени. Године 1720 тело младенца Гаврила обретено је нетрулежним, а 9 маја 1755. године због сложене ситуације у Западној Русији свете мошти мученика биле су пренете у Свето-Тројицки манастир града Слуцк у Минској губернији. Године 1820 мученик младенац Гаврил прибројан је лику светих Руске Православне Цркве. Године 1915 због опасности од немачке окупације св. мошти су пребачене у Москву у храм светог Василија Блаженог, чији је настојатељ био један од вођа монархистичког покрета, свештеномученик протојереј Јован Восторгов. После празничне службе коју је извршио настојатељ 20. априла 1918. године и проповеди о сећању на "од јудеја замученог" младенца Гаврила, започет је прогон оца Јована "због антисемитске пропаганде". Ухапшен је 2. јуна, а 5. септембра стрељан заједно са групом истакнутих делатника Царске Русије. Дана 21-22. септембра 1992. године, свете мошти младенца Гаврила биле су пренете уз Крсни ход у Свето-Николајевски сабор Белостока. Пољска Православна Црква због тога 22. септембар празнује као дан преноса моштију мученика младенца Гаврила, које се данас налазе у Пољској.
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1936. године, у Јагодини су одржане масовне антифашистичке демонстрације. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
На данашњи дан 1999. године неонацисти из НАТО пакта избацивали су из авиона касетне бомбе усмртивши најмање 20 и ранивши 43 људи у аутобусу код Савиних вода у близини Пећи. НАТО неонацистима није био довољан овај злочин, него су и после тога то подручје више од два сата засипали касетним бомбама, па су рањени и припадници спасилачких екипа. На светски дан слободе штампе, НАТО неонацисти су два пута бомбардовали Телевизију Нови Сад. Ваљда једном у част штампе, а други пут у част слободе. Дакле, коришћење термина „НАТО неонацисти“ нем иза себе никакву другу побуду осим називања ствари правим именима, а то су Срби дужни да чине у свакој прилици… НАТО неонацисти су гађали и мостове на Увцу код Пријепоља и Кокиног Брода. Бомбардоване су касарне у Нишу и Приштини. Гађани су Радановићи код Котора. НАТО неонацисти тога дана су у Бриселу саопштили да је за 40 дана ваздушних напaда на СРЈ изведено 14.000 летова авиона. |
|
|
|
На данашњи дан 2006. године Европска унија је суспендовала преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању са Србијом због тога што генерал Ратко Младић није ухапшен и изручен Хашком трибуналу. На жалост, србске јуде су ухапсиле србске јунаке па је укинута та спасоносна суспензија… |
Данас се сећамо и великог руског националног хероја, спаситеља Отаџбине у Смутно време кнеза Димитрија Михајловича Пожарског. Пожарски је потомак кнежевског рода Стародубских. Са 15 година кнез је почео дворску службу, 1608 већ је имао чин војводе и истакао се убици против Пољака код Коломне, а следеће 1609. године, кнез Димитриј је поразио присталице Лажног Димитрија II. После многих борби против Пољака био је тешко рањен и одвезен у Троице-Сергијев манастир. По излечењу стао је на чело другог ополченија на позив Козме Мињина и у јесен 1611. године стигао је у Нижњи Новгород. Следеће 1612. године кнез Димитриј Пожарски је формирао и предводио армију која је успела да разбије Пољаке и ослободи Москву 26. октобра 1612. године. На Земском сабору 1612-13. године, он је одиграо значајну улогу приликом избора за Цара Михаила Федоровича Романова. И после ослобођења Москве учествовао је у многобројним ратовима. Сахрањен је у капели Спасо-Евфимијевског манастира Суздаља, примивши пред смрт схиму са именом Козме, као сећање на пријатеља из ополченија.
На данашњи дан 1898. године, умро је србски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности Светислав Вуловић, професор Велике школе у Београду, члан Српске краљевске академије, један од најутицајнијих српских књижевних критичара у 19. веку. Написао је вредне критичке студије о српским песницима: Петру Другом Петровићу - Његошу, Сими Милутиновићу - Сарајлији, Бранку Радичевићу, Ђури Јакшићу.
На данашњи дан 1881. године рођен је велики изрод руског народа Александар Фјодорович Керенски, масон и један од главних организатора државног удара из фебруара 1917. године, прво члан а потом председник Привремене владе послије Фебруарске револуције 1917. године у Русији. После бољшевичке револуције овај изрод је емигрирао 1918. године код својих газда на Запад и од 1940. године је живео у САД, где је умро 1970. године.
Јуриј Алексејевич Васнецов родио се 1900. године у селу близу Вјатке у свештеничкој породици. Био је даљи род са уметницима А.М. и В.М. Васнецовима и фолклористом А.М.Васнецовим. Радио је на многим илустрацијама познатих књига, као и декорацију за позоришне представе, разгледнице и честитке, макете, чак и цртане филмове… Године 1966 постаје Народни уметник, а 1971. године уметник постаје лауреат државне премије СССР-а. Умро је1973. године у Лењинграду, сахрањен је на Богословском гробљу.
Патријарх Пимен (у миру Сергеј Михаилович Извеков) рођен је 1910. године. Са 15 година завршава средњу школу и прелази у Москву. Тамо је у Сретењком манастиру будући Патриарх примио монашки постриг, а 1931. године је рукоположен у јерођакона, а затим - у јеромонаха. За време рата био је позван у армију а потом је служио у многим манастирима, да би 1950. године Пимен постао архимандрит и постављен за намесника у Тројице-Сергијеву лавру. Он је уделио велику пажњу обнови и рестаурацији храмова. Епископ постаје 1957. године, а 1960 постаје архиепископ. Од 1963. године био је Митрополит Крутицки и Коломенски. На Поместном сабору 1971. године Пимен је избран за Патријарха Московског и све Русије. Патријарх Пимен је био један од првих свештенослужитеља који су покушали да поправе односе са совјетском влашћу. Он је подржао епископа Теодосија (Дикуна), који се обратио Л.И. Брежњеву са писмом о вапијуђој обесправљености цркве. Прослава хиљадугодишњице Крштења Русије био је огроман позитиван корак у односу цркве са совјетским властима. Постепено се увећавао број парохија у цркви и многе светиње су јој биле враћене. Године 1981 канонизован је Патријарх Тихон. Од тог момента започет је процес канонизације православних мученика и праведника XX века, што је свакако и заслуга Патријарха Пимена. На крају свог живота Патријарх Пимен је био веома болестан и упокојио се1990. године.
На данашњи дан 1991. године, у родно село Лелић код Ваљева пренесене су мошти епископа Николаја Велимировића, великог беседника, доктора теологије и филозофије, који је 1956. умро у руском манастиру у САД. Први светски рат је на молбу Николе Пашића провео на Западу као изасланик србске владе, а у Другом светском рату био је заточен у нацистички концентрациони логор Дахау. После ослобођења Југославије остао је у емиграцији као непомирљиви противник материјалистичке идеологије комунизма и режима Јосипа Броза Тита. Србски златоусти како су га звали, својим списатељским радом оставио је величанствен споменик читавом роду србском и читавом благочестивом хришћанству. Богомољачки покрет којим је руководио између два рата, практично је сачувао монаштво у СПЦ у време страшне безбожне комунистичке тираније.
На данашњи дан 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву припадници такозваних "Зелених беретки" и Територијалне одбране БиХ, према наредбама члана Предсједништва БиХ Ејупа Ганића, напале су колону возила ЈНА која је, према договору Алије Изетбеговића и УНПРОФОР-а, напуштала тадашњу Другу војну област. Телевизијске станице емитовале су снимке на којима су се видјела угљенисана тијела војника код сарајевске Скендерије.
На данашњи дан 2001. године бившем југословенском председнику Слободану Милошевићу у Окружном суду у Београду Савезно министарство правде доставило је оптужницу Хашког трибунала, коју је Милошевић одбио да прими. /p>
