На данашњи дан 1392. године представио се у Господу „игуман све земље Руске“, преподобни Сергије Радоњешки. Велики руски чудотворац оснивач је највеће руске светиње – Свето-Тројичко Сергијевске лавре у Сергијевом Посаду, где се данас налази и Московска духовна академија. Овај дивни светитељ посејао је величанствено семе руског монаштва, мноштво његових ученика били су руски светитељи, градитељи храмова, свенародни просветитељи и велики молитвеници. У његово време је почео да слика и свети Андреј Рубљов, а остао је упамћен и по благослову који је уочи Куликовске битке (1380) дао светом благоверном кнезу Димитрију Донском, уз речи – иди кнез, победићеш. Летописци су забележили да је светитељ све време трајања битке непрекидно служио молебан, изговарајући име сваког православног војника који би пао у боју (манастир се налазио пар десетина километара од Куликовог поља). Летописци су такође забележили да је преподобни Сергије кнезу послао и своја два инока, Пересвета и Ослабу, који су починили чуда од јунаштва. Пересвет је уочи боја имао мегдан са монголским чудовиштем Челубејом. Била је то својеврсна борба Давида и Голијата, али Пересвет је убио чудовиште, и сам задобивши у том двобоју смртне ране. Камену цркву у којој се налазе свете мошти великог руског светитеља, која и данас украшава манастирски комплекс, саградио је његов ученик, игуман свете лавре, Никон Радоњешки
Данас се сећамо угледног државног и друштвеног делатника, првог председника Руског покрајинског друштва професора Николаја Дмитријевича Сергејевског, који се упокојио на данашњи дан 1908. године.
На данашњи дан 1692. године, постављен је камен темељац Петроварадинске тврђаве код Новог Сада, на рушевинама средњовјековне тврђаве на узвишењу 40 метара изнад Дунава. Нова тврђава састојала се од Горњег и Доњег града, имала је високе бедеме и била је окружена шанчевима у које је пуштана вода.
На данашњи дан 1812. године, објавом рата Црне Горе Турској, почео је Први Балкански рат.
На данашњи дан 1842. године, рођен је србски политичар, економиста, дипломата, историчар и писац Чедомиљ Мијатовић, члан Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке Србије, професор економије на Великој школи у Београду. По данашњим мерилима рекло би се – паметан и успешан човек. Но, постоји и друга страна живота о којој безбожна интелигенција треба дубоко да се замисли. Пошто је поменута персона као један од оснивача тадашњег СНС-а (Српске Напредне Странке) ушао у високу политику, био је и председник владе и министар у 5 мандата. Као такав је и потписао (уз Бриселски споразум који су потписали данашњи напредњаци) најсрамнији споразум у историји србске државности, тајни Бечки споразум из 1881. године, којим је Србију претворио у банана државу и протекторат папистичке Аустро-Угарске монархије. Због тога је добио орден од Фрање Јосифа и грофовско звање од лицемерних Енглеза. Међутим, живот је завршио свакодневно долазећи пред србско посланство у Лондону где је извртао џепове говорећи – ја немам ни за хлеб. Заиста, заиста, Гогољ је по хиљаду пута у праву – НЕМА НИШТА СТРАШНИЈЕ ОД ИЗДАЈЕ ВЕРЕ И ОТАЏБИНЕ.
На данашњи дан 1856. године рођен је србски геолог и политичар Јован Жујовић, геолог светског гласа, утемељивач геолошке науке у Србији, председник Српске краљевске академије, професор Београдског универзитета, члан многих иностраних друштава и академија. Основао је Српско геолошко друштво, Минералошко-геолошки завод и часопис "Геолошки анали Балканског полуострва".
На данашњи дан 1910. године рођен је србски композитор, диригент и музиколог Војислав Вучковић, који је у Прагу завршио Конзерваторијум и Мајсторску школу, гдје је и докторирао. У Београду је био професор Музичке школе "Станковић", диригент Београдске филхармоније и сарадник више листова и часописа.
На данашњи дан 1925. године, Београд је одликован Орденом ратног крста Чехословачке.
Данас се сећамо угледног војног и државног делатника, владара Приамурског краја генерал-лајтнанта Михаила Константиновича Дитерихса, који се упокојио у изгнанству 1937. године. Овај истински руски монархистички великан, православни витез, генерал Дитерихс, аутор је и књиге «Убиство Царске Породице и Чланова Дома Романових на Уралу».
На данашњи дан 1904. године упокојио се руски песник Константин Константинович Случевски (1837-1904)
Такође, на данашњи дан је стрељан песник Сергеј Антонович Кличков (Лешенков) (1889-1937).
На данашњи дан 1991. године Телевизија Београд почела да емитује програм преко сателита.
На данашњи дан 1993. године, снајперисти из правца Сарајева убили су у Рајловцу једног, а на Грбавици ранили два србска цивила.
