Стеван СинђелићНа данашњи дан 1809. године, погинуо је србски витез Стеван Синђелић, ресавски војвода, који је из кубуре испалио хитац у складиште муниције у шанцу на узвишењу Чегар код Ниша, у јеку борбе са бројчано надмоћним Турцима у Првом србском устанку.

Експлозија је дигла шанац у ваздух, усмртивши и браниоце и 6.000 Турака који су упали у утврђење. Синђелић се у мају 1809. са 3.000 Ресаваца придружио устаницима који су намеравали да ослободе Ниш. На Чегру је био у најистуренијем од шест српских шанчева и на њега је напад усмерио командант нишке тврђаве Куршид-паша, али су устаници одбили више турских јуриша. Кад је увидео да проређени браниоци, упркос невиђеном херојству, не могу да одоле турској сили, запалио је складиште муниције. После битке паша је, да би застрашио Србе, наредио да се од глава погинулих устаника озида кула, која је добила назив Ћеле-кула. Првобитно су на њој биле 952 лобање, а сада је остало неколико десетина. Синђелић је учествовао у свим борбама у Поморављу од почетка Карађорђевог устанка 1804. и истакао се у бојевима на Иванковцу 1805, кад је за показану храброст добио чин војводе, и на Делиграду 1806. под командом Петра Добрњца.

Данас се сећамо Александра Васиљевича Роговског (1782-1849), руског генерал-мајора, учесника ратова против Наполеона.

Такође, данас се сећамо руског кнеза Михаила Дмитриевича Горчакова (1793-1861), војног руководиоца, артиљеријског генерала, генерал-ађутанта.

Данас се сећамо и Виктора Ипатјевича Аскоченског (1813-1879), руског песника, прозаика, журналисте, историчара.

Данас се сећамо и жртава Ходинске трагедије, произашле на данашњи дан 1896. године на Ходинском пољу. Тога дана, на дан крунисања Цара Николаја Другог, десила се страшна трагедија када је на вест о подели хране и пића, маса нагрнула у стихији и после пуцања ограде практично је прегажено преко хиљаду људи, а да људи нису тога ни били свесни…

Данас се сећамо једног од оних непоколебљивих исповедника вере који су одлучно стали у заштиту Православне Цркве, Царског Самодржавља и Руског Народа. Датум и околности мученичке кончине епископа Серафима (Голубјатникова) нису познати у потпуности. Међутим, познато је да је његов прогон започет на данашњи дан 1917. године када је он био прогнан са епископске катедре. Будући владика рођен је у свештеничкој породици у Вороњежкој губернији и световно име је било Сергеј (Георгијевич). Образовање је стекао у Вороњежкој богословији и Московској духовној академији. Године 1899 примио постриг, био намесник Високо-Петровског манастира у Москви, 1905. године хиротонисан у епископа Можајског, викарија Московске епархије. Активно је подржавао руске патриоте у организацији борбе против револуције, учествовао је у раду монархистичких конгреса, освештавао знамења патриотских савеза. Епископ Подољски постао 1908. године, а 1914. године пребачен је на место будуће Царске Голготе - у Јекатеринбург. Када се у марту 1917. године чуло за насилно одречење Господара, владика је одржао проповед, у којој је осудио револуцију и њене творце. Био је то храбар корак, многи тада нису могли одолети друштвеној еуфорији и страху пред ликујућим мраком и увидети у наизглед мирном преврату долазак крваве катаклизме. Привремена влада је одмах затражила смену епископа Серафима с катедре. Епархијални конгрес духовенства је 10. маја донео срамну одлуку о изгону владике Серафима са катедре. Он је био пензионисан са одређивањем места боравка у Новоспаском манастиру. Почетком јануара 1918. године, манастир је био од стране бољшевика претворен у затвор, чији је први затвореник постао епископ Серафим. Према не потпуно потврђеним подацима, он је био стрељан 1921. године. У Новоспаском манастиру постоји глуво двориште, где су по причама чекисти стрељали руске мученике за Веру, Цара и Отаџбину.

Данас се сећамо и Александра Архиповича Бочкарева (1866-1934), руског уметника-иконописца.

Такође се данас сећамо и Василија Алексејевича Ватагина (1883-1969), руског уметника, скулптора-анималисте, Народног уметника РСФСР, сталног члана Академије уметности СССР-а.

Под притиском западних сила и уз најамничко аминовање јељциновске Русије, на данашњи дан 1992. године Савет безбедности УН је усвојио Резолуцију којом су наметнуте санкције СР Југославији, под оптужбом да сноси највећу одговорност за грађански рат у БиХ. Управо неонацистички Запад је тај рат изазвао због својих геополитичких циљева – дробљења србског националног корпуса као јединог вечног истинског савезника Русије на Балкану…

На данашњи дан 1992. године, влада Српске Републике БиХ одредила је екипу која је са УНПРОФОР-ом требало да утврди у каквом се положају налази 4.000 Срба које су муслимани држали заточене у тунелу код Брадине.

На данашњи дан 1995. године, у нападу муслиманске артиљерије из правца Тешња на градско језгро Добоја, рањено је седам српских цивила.

Данас се сећамо руског писца Анатолија Степановича Иванова (1928-1999).

На данашњи дан 1999. године, авијација неонацистичког НАТО пакта бомбардовала је санаторијум у Сурдулици. Са два пројектила погођен је старачки дом у санаторијуму и павиљон у тој здравственој установи насељен избеглицама. Погинуло је 20 људи. У бомбардовању Рипња погинула је једна особа, а једна је тешко рањена. У том нападу срушене су три куће. Гађан је објекат у Волгиној улици, у густо насељеном делу Звездаре. Од гелера су оштећени многи стамбени објекти на потезу од Волгине до Булевара Краља Александра. У Клиничко-болничком центру "Звездара" је амбулантно збринуто осам грађана који су посечени стаклом или лакше рањени у ракетирању Волгине улице од стране НАТО неонациста. У поновљеном нападу на подручје Београда, НАТО неонацисти су гађали далековод у Бољевачкој шуми према Обреновцу, радио-предајник у селу Звечка код Обреновца, а поново је бомбардован и Рипањ. Гађано је разводно постројење термоелектране "Никола Тесла А" у Обреновцу. Неонацистичка НАТО авијација тог дана испалила је и пет пројектила на Макишко поље, а гађано је и подручје Миљаковачке шуме. НАТО неонацистима сметало је и србско гробље па су у бомбардовању православног гробља у Приштини оштетили преко сто гробова и споменика, а знатно је оштећена и стара капела. Дакле, шиптарско вандалско дивљање по србским гробљима упражњавали су и њихови неонацистички покровитељи. Трећи пут од почетка агресије неонациста, бомбардована су постројења за снабдевање Војводине електричном енергијом на Римским шанчевима надомак Новог Сада. Тога дана неонацисти су бомбардовали и Рафинерију уља на Панчевачком путу.

Истог дана исте године, представник ЕУ за Југославију, фински настрани председник Марти Ахтисари изјавио да ће Русија одустати од противљења мировним снагама за КиМ са НАТО у језгру и да све коначно зависи од пристанка власти у Београду, а не од преговора других страна. Изјаснивши се против "претераног оптимизма", он је рекао да се нада да ће са руским изаслаником Виктором Черномирдином допутовати у Београд и донети заједничку понуду. Понуда ће бити утемељена на раније договореној основи, укључујући повлачење војске и полиције са КиМ и улазак "врло јаких" снага безбедности, са језгром сачињеним од војника из "кључних земаља НАТО и Русије". Као кључне тачке договора САД, ЕУ и Русије он је описао "снагу и природу мировне мисије и нужност повлачења српских снага". Према његовим речима, војно присуство на КиМ неће бити класичне мировне снаге Уједињених нација, за какве се Москва залаже, него снаге сличне онима у БиХ.

На данашњи дан 2001. године, Скупштина Србије није прихватила документ "Уставни оквир за привремену самоуправу на Косову", "јер се њиме прејудицира коначно решење на штету државних интереса СРЈ, Србије, Срба и осталог неалбанског становништва у покрајини".

На данашњи дан 2007. године, у свом стану на Бежанијској коси ухапшен је србски херој, генерал Војске Републике Српске Здравко Толимир, а онда је направљена представа као да је ухапшен у Братунцу. Пошто је од стране србских најамника предат Хашком трибуналу, у овом зликовачком политичком суду је уморен још један србски херој…

Данас се сећамо и Ивана Никифоровича Степаненка (1920-2007), пилота-јуришника, двоструког Хероја Совјетског Савеза, генерал-лајтнанта авијације.

На данашњи дан 2009. године, учесници 4. Међународне конференције о Јасеновцу усвојили су Декларацију којом се од Савета министара БиХ и влада Републике Српске и Србије захтева да покрену тужбу против Хрватске за геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима у систему јасеновачких логора смрти од 1941. до 1945. године.

Данашњи дан у србској и руској историји

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com