На данашњи дан 1806. године Срби су одржали једну од највеличанственијих победа у Првом србском устанку. У боју на брду Мишар код Шапца готово десетоструко малобројнији Срби су до ногу потукли Турке. Тежећи да угуши устанак, Порта је упутила војску из Босне коју је предводио Сулејман-паша Скопљак. Србски вожд Ђорђе Петровић - Карађорђе је Турке дочекао на Мишару, где је изградио шанац, а коњица је остала у шуми да удари у бок и позадину непријатеља. Први турски напад је одбијен, а затим су ступили у дејство коњица и ушанчени устаници. Турци су се уз велике губитке панично повукли, при чему су се многи подавили у Сави, покушавајући да се пребаце у Срем.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Тога дана 1999. године, демократска Америчка влада наредила власницима сателита за пренос Интернета да искључе везе према Југославији. |
|
|
|
|
|
|
|
|
Свети преподобни Нектарије (у миру Николај Васиљевич Тихонов) рођен је 1853. године у граду Јељцу Орловске губерније у сиромашној радничкој породици. Године 1873 Николај је стигао у Оптинску пустињу носећи у торбици на леђима само једно Јеванђеље. Примио га је преподобни старац Амвросије. После тог разговора, заувек је остао у скиту. Постао је духовно чедо преподобног Анатолија (Зерцалова), а на савет је ишао преподобном старцу Амвросију. Године 1912 оптинска братија га је изабрала за старца. Но преподобни Нектарије је отказивао, говорећи: "Не, оци и братијо! Ја сам слабе памети и такав терет не могу носити". И само по послушању се сагласио да прими на себе старчество. Примао је преподобни старац Нектарије посетитеље у "хибарци" претходних стараца. Старац је имао приступ за сваког човека. "Сва наша образованост је од Светог Писма", - говорио је о себи старац. Скончао је преподобни Нектарије у дубокој старости на данашњи дан 1928. године и био је сахрањен на локалном гробљу. После обнове Оптинске пустиње, 3. јула 1989. године, обретене су мошти преподобног Нектарија. Док се кретала свечана процесија по манастиру, од моштију су излазили дивни миомириси: мантија старца је била нетрулежна, мошти су биле боје ћилибара. У овом тренутку рака са моштима се налази у западном делу Амвросијеве капеле Ваведењског сабора манастира.
Данас се сећамо и историчара, друштвеног делатника Платона Васиљевича Павлова (1823-1895). Платон Васильевич је предавао у војним училиштима; у Археографској комисији је припремио издање Сибирских летописа. У периоду 1875-1885. године, професор Павлов је предавао у Кијевском универзитету. Умро је 1895. године у Петербургу.
Данас се сећамо писца, песника, једног од аутора Козме Пруткова А.М. Жемчужникова (1826-1896).
На данашњи дан 1881. године био је дарован Манифест Императора Александра III о неприкосновености Самодржавља. Састављач Манифеста је био угледни државни делатник епохе Константин Петрович Победоносцев. Манифестом је био зацртан курс на јачању Самодржавља, послати су у оставку чиновници који су разрађивали планове о ограничењу власти Цара и уношење Устава.
На данашњи дан 1942. године, у ноћном јуришу на усташко утврђење на Купресу, у Другом светском рату, погинуо је србски борац против нацизма Симо - Симела Шолаја, командант партизанског Крајишког батаљона "Искра". По избијању устанка 1941. постао је некрунисани сељачки вођа у свом крају, омиљен због правичности, поштења и невероватне храбрости и народ га је доживљавао као заштитника, посебно од усташких покоља. Посмртно је проглашен народним херојем.
Данас се сећамо и живописца, народног уметника СССР Аркадија Александровича Пластова (1893-1972).
Данас се сећамо и тенкисте, пуковника, двоструког Хероја Совјетског Савеза Ивана Никифоровича Бојка (1910-1975).
Приликом напада неонацистичке НАТО авијације са четири пројектила гађан је Владичин Хан, два лица су погинула, петоро је рањено, а мост усред града погођен је на два места. Према подацима Окружног штаба Цивилне заштите у Врању, погинули су Милан Душана Игњатовић (19) и Гордана Момчила Николић (18). На мети неонациста из НАТО пакта била су подједнако села настањена и српским и албанским живљем у општинама Подујево, Ново Брдо, Косовска Каменица, Вучитрн, Ораховац, Штимље и Липљан. Бомбардована је земљорадничка задруга у селу Светље, у којој су била смештена расељена лица са подручја општине Подујево. Касетним бомбама засуто село Ливађе у општини Липљан. Неонацисти су бомбардовали и избегличко насеље у Параћину, у коме је смештено око 20 породица прогнаних из БиХ и Хрватске, и резервоари пијаће воде, одакле се снабдева становништво Параћина. Срушен је надвожњак изнад међународне железничке пруге Суботица-Хоргош-Сегедин. У нападу неонациста на подручју Куршумлије авиони НАТО су осми пут гранатирали мост на ушћу Косанице у Топлицу, на магистралном путу Ниш - Приштина.
Шеф француске дипломатије Ибер Ведрин изјавио је да ће на КиМ након садашње кризе бити успостављена "привремена међународна администрација". Ведрин је рекао да би та привремена администрација требало временски да буде што краћа, "све док се не успоставе аутономне институције полазећи од статуса базираног на идејама из Рамбујеа, али који ће Савет безбедности УН успоставити". "Не можемо више дати Србима администрацију Косова, нити можемо то поверити ОВК, после свега што се догодило. ЕУ би могла то да обавља, али то не би чинила сама, већ у координацији са ОЕБС." - рекао је Ведрин. Али су поверили ОВК.
Данас се такође сећамо и генералног конструктора КБ ТУ, академика СССР-а, лаурета свих највећих државних премија СССР-а, Алексеја Андрејевича Тупољева (1925-2001). Постоји читава плејада чувених авиона са ознаком ТУ, наводимо да је први у свету суперзвучни путнички авион био ТУ-144, а да је ТУ-160 данас један од најмоћнијих у свету стратешких бомбардера, а ту су и високоекономични путнички авиони ТУ-204 и ТУ-214.
На данашњи дан 2003. године, шиптарски терористи су у селу Гораждевац, код Пећи, убили двоје, а ранили четворо србске деце док су се купала у реци Бистрици. Уследили су протести Срба, блокаде саобраћајница. Овај злочин „осудили“ су ЕУ, САД, УНМИК. Савет безбедности је на ванредној седници 18. августа оквалификовао овај напад као терористички акт. Али је „међународна заједница“ илити Запад, све радио у корист Албанаца а против Срба и државе Србије.
Данас се сећамо и доктора медицинских наук, академика РАМН, главног хирурга Русије, Хероја Социјалистичког Рада, лауреата Државних премија СССР-а Михаила Иљича Кузина (1916-2009).
