На данашњи дан 1349. године, Државни сабор у српском престоном граду Скопљу усвојио је први део Душановог законика, односно "Законик благовернога цара Стефана", како је гласио званичан назив, којим су утврђена општа начела уређења тада најмоћније државе на југоистоку Европе. Осим одредаба уставног карактера, Законик је регулисао права сталежа, штитећи и најниже сталеже, и имао је казнено-правне и процесно-правне одредбе и одредбе из породичног и наследног права. Законик је 1354. допуњен другим делом на Државном сабору у Серезу. Рађен је на основу обичајног права, црквеног законодавства и ромејског (византијског) права, прокламовао је начело законитости: закон је јачи и од супротне воље владара. Сачувано је 25 преписа, али оригинал није. Најстарији препис, из 14. века, сачуван је у српском манастиру у Струги (сада је у Москви). Призренски препис из 15. века је у Призренској епископији. Душанов законик имао је велики значај не само за србску правну историју, него и за руску, јер је овај Законик легао у основу како правног кодекса Ивана Грозног, тако и у „Уложеније“ Цара Алексеја Михаиловича, као два темељна правна кодекса руске царевине.
|
|
|
|
|
|
|
Тога дана 1908. године упокојио се прозаик, драматург, песник, публициста и уредник Василиј Михајлович Михејев. Михејев је био активни друштвеним делатник. Његова књига поводом Пушкинове стогодишњице била је веома запажена. |
|
Данас се сећамо команданта Балтичке флоте адмирала Николаја Отовича Есена, који се упокојио 1915. године. |
|
На данашњи дан 1941. године Италија је у Другом светском рату анектирала србску Боку и део дубровачког котара. Данас је србска Бока, „невеста Јадрана“, у саставу „независне од памети“ Црне Горе чија пета колона пре пар дана изгласа припајање неонацистичком НАТО пакту… |
|
|
|
|
|
|
|
Британска агенција Ројтерс, тога дана 1999. године, пренела је најважније делове плана за решење тзв. косовске кризе о којем се договарају представници седам најразвијенијих земаља света и Русије. |
|
|
|
Данас се такође сећамо и следећих руских познатих делатника: грофа Ивана Ивановича Толстоја (1858-1916), државног делатника (министра народне просвете Руске империје током 1905—1906. године, градске главе Петрограда 1912—1916. године, нумизматичра и археолога; проналазача Јосифа Андрејевича Тимченка (1852-1924); геохемичара и минералога академика Александра Евгењевича Ферсмана (1883-1945); уметницу Варвару Федоровну Степанову (1894-1958); Хероја Совјетског Савеза, фронтовску санитетску радницу Зинаиду Михајловну Туснолобову-Марченко (1920-1980) и Хероја Совјетског Савеза, генерал-мајора авијације Андреја Борисовича Јумашева (1902-1988). |
Данас се сећамо преподобног Нила Сорског, оснивача руског скитожитељства. Нил потиче из рода бојара Мајкових, монашки постриг примио је у Успењском Кирило-Белозерском манастиру. После првих монашких година, свети Нил одлази на Свету Гору, где проводи неколико година изучавајући дела Светих Отаца, примајући их умом и срцем и претварајући их у практично руководство сопственог живота. Свети Нил Сорски је познат не само као велики подвижник и оснивач скитског живота у Русији, него и као духовни писац. Саставио је устав на темељу дела Светих Отаца, у коме је пре свега обраћао пажњу монаха на умно делање, под којим се такође подразумева дубока молитвеност и духовно подвижништво. Преподобни Нил се мирно упокојио 1508. године.
Данас се сећамо руског писца-маринисте Константина Михајловича Стањуковича, који се упокојио 1903. године. Велику популарност стекле су повести Стањуковича из морског живота (1886—1903), у којима се пројавила најјача црта његовог дара. Морске приче Стањуковича су 1901. године биле удостојене Пушкинске премије.
Тога дана 1905. године скончао је од рана капетан 1-ог ранга Иван Николајевич Лебедев, који је био рањен у Цусимском походу као командир брода Димитрије Донски“.
На данашњи дан 1985. године филм србског режисера Емира Кустурице освојио је „Златну палму“ на 38. Међународном филмском фестивалу у Кану.
На данашњи дан 1998. године, Високи цивилни представник за БиХ Карлос Вестендорф, у складу са својим овлашћењима, изабрао је нови грб БиХ, пошто се чланови Парламентарне скупштине БиХ нису могли договорити о томе.
На данашњи дан 1999. године, у нападу на Београд авијације неонацистичког НАТО пакта, директним поготком је уништена зграда неурологије Клиничко-болничког центра "Драгиша Мишовић". Погинула су три пацијента, док је десетак рањено. Од силовитих детонације оштећена је зграда "Дечије клинике" и "Гинеколошко-акушерске клинике", бараке ГП "Партизански пут", као и просторије правне службе болнице и рачуноводство. То ни Хитлер није радио… Са 18 пројектила неонацисти су гађали и репетитор на планини Цер. Бомбардовано је „Нафтагасово“ складиште у индустријској зони Сомбора. Погођена је и метеоролошка станица на Палићу, у близини Суботице. НАТО неонацисти су са три пројектила гађали мост на Старом Бегеју, на међународном путу Зрењанин-Темишвар, код Банатског Двора.
На данашњи дан 2003. године, бивши пилот ЈНА Емир Шишић осуђен је у Риму на доживотну робију због убиства петорице дипломата из ЕУ приликом обарања авиона ЕУ на подручју Хрватске (у данас признатим, видећемо до када важећим, авнојевским границама), у јануару 1992 године. Апелациони суд преиначио је казну на 15 година затвора. Наравно да није осуђен ни један од неонацистичких пилота који су побили толико цивила и гађали и обданишта и болнице…
