На данашњи дан 1462. године, посљедњи србски краљ Босне Степан Томашевић - надајући се у помоћ хришћанске коалиције, коју је организовао папа Пије Други прихватио је његову круну и отказао данак турском султану Мехмеду Другом и признао врховну власт угарског краља Матије Првог Корвина. Пошто је изостала помоћ западних хришћанских земаља (паписти су се по обичају показали као патолошки лажови), Босна је била неприпремљена за одбрану кад су је 1463. напали Турци, који су заробили и погубили краља Степана и многе феудалце и покорили ту српску средњовјековну државу. У србској народној поезији овај краљ издајник вере, од народа је проклет и назван новим Бранковићем…
|
На данашњи дан 1661. године, рођен је руски цар Фјодор Трећи Алексејевич Романов, кога је послије смрти 1682. на престолу наследио полубрат Петар Велики. Цар је постао 1676, али будући малолетан и слабог здравља, није био у стању да самостално влада, па су земљом практично управљали његови ујаци, бојари Милославски. Током његове владавине Русија је учврстила власт на огромним ново-освојеним територијама у Поволожју, Сибиру и Украјини и омогућен је развој заната, рударства и трговине. |
|
На данашњи дан 1672. године, рођен је руски цар Петар Први Алексејевич Романов, назван Петар Велики. Као дете је проглашен за Цара, а власт је преузео 1689, уклонивши регента, полусестру Софију. Западну Европу је пропутовао 1697. и 1698. По повратку је спровео велике реформе, често добре по питању јачања државе, често лоше (па и погубне) по питању духовности и утемељеног руског православног погледа на свет руског православног човека. На ушћу Неве, после победе над Швеђанима, 1703. године подигао је нову престоницу - Санкт Петербург. Био је добар војсковођа и двапут је ратовао против Отоманског царства, потукао је Шведску и миром у Ништаду 1721. године (на дан светог Александра Свирског – тог дана је Петар наложио и пренос моштију Александра Невског у Петроград, па се 12. септембар по новом календару празнује и као пренос моштију Александра Невског) осигурао излаз Русије на Балтичко море, а победом над Персијом обезбедио је излаз на западне и јужне обале Каспијског мора. Петар је био сложена личност руске историје, свакако не случајно назван Великим, али свакако да се не сме прихватити став западњака по коме је он 2Русију извео из мрака“, јер су његове реформе у суштини представљале ту клицу западњаштва у Русију, која је довела до апокалиптичне 1917. године… |
|
Свети исповедник Јован Руски рођен је крајем XVII века у Малорусији и васпитан је благочестиво и у љубави према Цркви Божијој. За време Прутског похода 1711. године, Јована су заробили Татари и предали га Турском заповеднику који га је повео са собом у завичај, у Малу Азију. На наговор да промени веру, свети Јован је одлучно одговарао Турчину да је као хришћанин рођен и да ће ако хришћанин умрети. Видећи да притисци и мучења не помажу, видећи неустрашивост заробљеника, домаћин је престао да га присиљава да се одрекне Православља, давши му да пази на стоку. Тамо је у штали била за њега постављена постеља. Иако се околина често изругивала над Јованом, домаћин је видећи његову озбиљност и одговорност, предложио Јовану да живи у кући. Но, подвижник је радије остао у коњушници где му нико није сметао да сваке ноћи моли Богу. Некада је напуштао своје тихо убежиште и под покровом ноћи долазио до храма светог великомученика Георгија, у чијој се паперти коленопреклоно усрдно молио. У том храму се празницима причешћивао Светим Христовим Тајнама. Упокојио се на данашњи дан 1730. године после Светог Причешћа. Газда је позвао свештеника и на погребење су дошли сви хришћани из тог села. После три и по године обретене су његове нетрулежне мошти и пренете у храм великомученика Георгија. Новог светитеља су почели поштовати не само Православни, него и Јермени и Турци. Године 1881 део моштију је пренет у руски Пантелејмонов манастир на Светој Гори. Други део је 1924. године био смештен у храм светог Јована Руса на острву Ебвија где се и данас налази. |
|
На данашњи дан 1815. године, завршен је Бечки конгрес, који је заседао од септембра 1814, кад су га сазвале велике силе послије првог пада француског цара Наполеона Првог. Српски изасланик прота Матеја Ненадовић је покушао да заинтересује Бечки конгрес за српско питање послије слома Првог српског устанка, али није успео, јер су велике силе сматрале Отоманско царство легитимним господаром Балкана, а Србе бунтовницима. Однос Запада према Србима се није мењао у следећих 200 година, чак ни када су Срби били њихови савезници у рату… |
|
Данас се сећамо и конструктора првих у Русији бојевих ракета, генерал-лајтнанта Александра Дмитријевича Засјадка (1799-1837). |
|
Такође, данас се сећамо Ивана Никитича Инзова (1768-1845), генерала от инфантерије. |
|
Такође, ми се данас сећамо Николаја Григорјевича Вансовича (1790-1861), генерал-лајтнанта, војног инжењера. |
|
Данас се сећамо и супругуе Ф.М. Достојевског, мемоаристкиње Ање Григорјевне Достоевски (девојачко Сниткин; 1846-1918). |
|
На данашњи дан 1914. године у Београду је свечано откривен споменик српском антипросветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Прилоге за споменик је прикупљала Српска књижевна задруга, а знатно су помогли и влада Србије и Београдска општина. Споменик је постављен на улазу на Калемегдан, а после Првог светског рата је пренесен у парк на Студентском тргу, где се и данас налази. Тако је антипросветитељ и цркворушитељ Димитрије који се бестидно потписивао монашким именом Доситеј, својим прослављењем у србској престоници наговестио велико србско страдање које је уследило… |
|
Такође, данас се сећамо авио-конструктора Семена Алексејевича Лавочкина (1900-1960). |
|
Данас се сећамо и Владимира Алексејевича Чивилихина (1928-1984), писца, лауреата Државне премије СССР. |
|
Данас се сећамо и Владимира Афанасјевича Касатонова (1910-1989), адмирала флоте, Хероја Совјетског Савеза. |
|
Данас се сећамо и пилота бомбардерске авијације далеког домета, двоструког Хероја Совјетског Савеза Александра Игнатјевича Молодчего (1920-2002). |
|
На данашњи дан 1999. године, неонацистички НАТО пакт и СРЈ су потписали у Куманову Војно-технички споразум којим је одређен рок од 11 дана за повлачење југословенских снага с Косова и Метохије, после чега у покрајину долазе јединце КФОР-а. Истог дана, СБ ОУН усвојио Резолуцију 1244, по којој Косово и Метохија остају саставни део Србије. Слободан Милошевић је тог дана (изгледа пророчки) изјавио, да после усвајања ове Резолуције, само издаја од стране србских власти може Косово отргнути од Србије… |
|
Истог дана, исте године, Штаб цивилне заштите територијалне управе Ниш саопштио да током НАТО бомбардовања Ниша у граду и околини убијено 35 и рањено више од 500 цивила, а да је цивилним објектима, укључујући породичне куће, фабрике, саобраћајнице, школске и здравствене установе, нанесена материјална штета од 1,5 милијарди долара. |
