- На данашњи дан 1791. године, у Бечу је изашао први број "Сербских новина", које је штампао грчки патриота Маркидес Пуљо, сарадник грчког песника и борца против турског ропства Риге од Фере. Лист је излазио уторком и петком до краја 1792.
- Српски писац и дипломата Матија Бан, члан Српске краљевске академије, професор београдског Лицеја и шеф пресбироа у време кнеза Александра Карађорђевића, упокојио се на данашњи дан 1903. године.
- На данашњи дан 1912. године упокојио се руски физичар Петар Николајевич Лебедев чији су радови дали значајан допринос развоју руске космичке технике.
- На данашњи дан 1914. године Србија и Турска су потписале Цариградски мир као допуну Лондонском споразуму којим је окончан Први балкански рат.
- Мирослав Мика Антић, велики српски песник, посебно омиљен међу децом, рођен је на данашњи дан 1932. године.
- Један од најближих сарадника терориста-цареубица Лењина и Троцког, Николај Иванович Бухарин, стрељан је 1938. године на данашњи дан. По свој прилици је Јосиф Висарионович већ тада био свестан да са најближим сарадницима Лењина и Троцког неће бити могућа победа над фашизмом који је већ представљао велику претњу светском миру.
- Коњички генерал, Фјодор Петрович Денисов, носилац ордена светог Ђорђа 2, 3 и 4 степена, као и ордена свете Ане, светог Владимира, Александра Невског и ордена Белог орла, упокојио се на данашњи дан 1803. године. Више пута тешко рањаван у ратовима против Турака, Швеђана, Пољака… Због изузетних војних заслуга овај потомак донских козака стекао је грофовско звање.
- На данашњи дан 2015. године упокојио се можда последњи велики класик руске књижевности, Валентин Григорјевич Распутин. Истински национални херој за свако руско патриотско срце, био је велики борац не само за руску земљу, него и за руску реч, за руски Бајкал, за руски Сибир, за руско село и руске сељаке… „Опроштај с мајком“ многи сматрају једним од најбољих дела руске књижевности ХХ века, а филм снимљен по мотивима тог дела један је од најгледанијих руских филмова. Према мишљењу Валентина Распутина, руски језик и национална култура не могу постојати одвојени од руске земље. Нужно је живети у Русији и делити са њом сва добра и зла, да би се могло бити уистину руским ствараоцем, сматрао је Валентин Распутин. „Тада земља почиње да ради, да предаје своју енергију народу који је насељава, помаже свом народу, чини га добрим и потпуним!“.
