РПЦ днас празнује обретење моштију преподобног Сергија Радоњежског. Мошти преподобног Сергија († 1392; празновање 25. септембра/8. октобра) биле су обретене на данашњи дан 1422. године при преподобном игумену Никону († 1426; празновање 17/30 новембра). Године 1408, када је Москва и њена околина подвргнута нашествију татарских орди Едигеја, Тројицка обитељ је била опустошена и спаљена, иноци на челу са игуманом Никоном скрили су се у шумама, сачувавши иконе, свете сасуде, књиге и друге светиње, повезане са сећањем на преподобног Сергија. У ноћном виђењу уочи татарског налета преподобни Сергиј је известио свог ученика и наследника о надолазећим искушењима и предрекао му је као утеху да се искушење неће настављати и да ће се света обитељ обновити из пепела, процветати и још више порасти. Пред почетак градње новог храма у име Живоначалне Тројице, на месту древянног храма из 1412. године, преподобни се јавио једном благочестивом мирјанину и наредио му да извести игумана и братију: «Зашто ме толико времена остављате у гробу, земљом покривеног, у води, која стешњава моје тело?» И приликом градње сабора, када су копали ров за темеље, изнете су биле нетрулежне мошти преподобног, и сви су увидели, да је не само тело, него и одежда на њему била неоштећена, ико је око ковчега заиста била вода. Уз велики број придошлих богомољаца и духовенства, у присутву сина Димитрија Донског, кнеза Звенигородског Јурия Димитриевича († 1425), свете мошти су били изнете из земље и привремено стављене у дрвени Троицки храм (на том месту сад се налази црква Сошествија Светог Духа). Приликом освећења цркве 1426. године каменог Тројицког сабора мошти су биле пренете у нови храм, где и данас пребивају.
|
На данашњи дан 1764. године, погинуо је свргнути с Престола 1741. године Император Јован VI Антонович. Пошто је као дете био одређен за престолонаследника, због неколико преврата на крају је био протеран и изолован у Шлисебуршкој тврђави. Убијен је од стране стражара 1764. године током покушаја потпоручика В.Ј. Мировича да га ослободи. |
|
Данас се ми сећамо руског живописца Василија Дмитриевича Поленова, који се упокојио 1927. године. Године 1869 за слику "Јов и његови пријатељи" добио је малу златну медаљу, а следеће године за платно "Христос васкрсава кћер Јаирову" - велику златну медаљу. |
|
На данашњи дан 1868. године, постављен је камен темељац за зграду Народног позоришта у Београду, чему је пресудно допринело гостовање у престоници Србије глумаца из Новог Сада 1867. године. Одушевљен представом "Госпође и гусари", кнез Србије Михаило Обреновић обећао је да ће о свом трошку подићи зграду и основати стално позориште. Народно позориште је свечано отворено у октобру 1869. године пригодним комадом "Посмртна слава кнеза Михаила". |
|
На данашњи дан мученички је окончала свој живот преподобномученица Велика кнегиња Јелисавета. Године 1884 она се удала за Великог кнеза Сергеја Александровича, брата Императора Александра III. Када су револуционари-терористи, претходници бољшевичке олоши, 5. фебруара 1905. године бацили бомбу на Великог кнеза Сергеја Александровича, од чије је експлозије он погинуо, живот преподобне Јелисавете се променио из корена. Када је истрчала на место експлозије, стравичност слике коју је затекла не може се описати. Ћутећи и без хистеричног вриштања и суза, клечећи на коленима у снегу, она је почела сакупљати и стављати на носила делове тела мужа кога је пламено волела. У страшним моментима, Велика Кнегиња није пала духом, молила је утеху од Господа и сутрадан се причестила Светим Тајнама у Чудовом манастиру Московског Кремља. Трећи дан по убиству мужа отишла је у затвор да посети убицу. Желела је да се он покаје за своје страшно недело и молила је Бога да му опрости. Чак је предала молбу Императору да помилује убицу. Остатак живота Велика Кнегиња је посветила Господу и у Москви је служила људима отворивши обитељ рада, милосрђа и молитве, чувену Марта-Маринијску обитељ (у част светих сестара Марте и Марије). У окриљу болнице изградила је два храма – Марта-Маријински и Покровски. Та болница је једно време сматрана најбољом у Москви а у болничкој апотеци лекови су давани бесплатно сиромашним људима. У оквиру тог добротворног центра радио је и дом за незбринуту децу и школа. Изван зидина обитељи али у склопу центра, отворена је и болница за жене које болују од туберкулозе. Митрополит Владимир, каснији светитељ РПЦ, 1910. године је поставио Јелисавету за настојатељицу обитељи. Велика Кнегиња је тамо живела подвижничким животом, спавала је на дрвеном кревету без мадраца, најчешће не више од три сата, јела је веома мало и строго поштовала пост. Почетком Првог светског рата организовала је помоћ фронту, организовала је санитарне возове. Дубоко је њену узвишену душу птресло присилно одречење Цара Николаја II од власти и горко је плакала осећајући духом све страхоте кроз које Русија мора проћи. Бољшевички изроди ухапсили су Велику Кнегињу трећег дана Васкрсења Христовог 1918. године, у Светли уторак. Уз остале чланове породице Романов (међу њима је био и Николај Николајевич Млађи, унук Цара Николаја I и муж Јелене, кћерке Петра I Карађорђевића) одвезли су Велику Кнегињу у сибирски град Алапајевск. На данашњи дан под покрићем ноћи бољшевички изроди су одвезли Романове изван града у правцу села Сињачихи, у напуштени рудник и тамо извршили крвави злочин. Уз простачке псовке крвници су тукли мученике кундацима и бацали их у рударску јаму. Прва је гурнута управо Велика Кнегиња Јелисавета. Она се крстила и гласно молила „Господе, опрости им, не знају шта раде!“. Јелисавета Фјодоровна и кнез Иван нису пали на дно јаме него на њен језичак који се налазио на дубини од 15 метара. Тешко рањена, она је од своје монашке одежде откинула део тканине да ни превила и олакшала муке кнезу Ивану. Господ је хтео да после одласка бољшевичких изрода један сељак случајно залута поред рударских јама и чује како се из дубине јаме пева Херувимска песма коју су певали свети мученици Романови. Када су њихова тела била извучена из јаме, код преподобномученица Јелисавете и варваре прсти су били сложени за крсно знамење. Приликом одступања Беле армије, ковчези са телима преподобномученица су 1920. године биле допремљене у Јерусалим. У овом тренутку њихове мошти почивају у храму равноапостолне Марије Магдалене у подножју Јелеонске горе. |
|
На данашњи дан 1877. године, рођен је србски византолог и преводилац Драгутин Анастасијевић, сјајан зналац грчког језика и палеографије, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Проучавао је ромејску /византијску/ културу и књижевност, српско-ромејске односе и истраживао нове изворе, нарочито на Светој Гори. |
|
На данашњи дан 1942. године, после 38 дана огорчених борби Немци и Хрвати су у Другом светском рату заузели планину Козару у северозападној Босни, на којој је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило збег са око 80.000 србских цивила пред офанзивом 40.000 њемачких, усташких и домобранских војника, уз подршку мађарских речних бродова. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца. На више места је пробијен обруч и спашено нешто више од 15.000 цивила, али су нападачи надјачали, спалили сва села, побили део становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отерали у логоре, махом у Јасеновац. |
|
На данашњи дан 1991. године, председништво СФРЈ објавило је одлуку о повлачењу Југословенске народне армије из Словеније. |
|
На данашњи дан 1992. године, ратни бродови неонацистичког НАТО пакта и Западноевропске уније упловили су у Јадран ради контроле санкција УН против Савезне Републике Југославије. |
|
На данашњи дан 1999. године, чланови Комисије за тражење несталих лица и стручни тим Републике Српске, у сарадњи са члановима породица, идентификовали су у Српском Сарајеву 30 од укупно 52 ексхумирана тела србских цивила и војника на локалитетима у општинама Горажде, Вареш и ширем подручју федералног Сарајева. |
|
На данашњи дан 2000. године, ЕУ је донела одлуку да укине санкције Београду уколико опозиција победи на изборима. У поруци народу Србије министри иностраних послова ЕУ позвали бираче да гласају против Слободана Милошевића. |
|
На данашњи дан 2001. године Хашки трибунал је отпечатио оптужницу против Стојана Жупљанина, оптуженог за геноцид, злочине против човечности и ратне злочине над Хрватима и муслиманима 1992. године и властима БиХ упутио налог за његово хапшење. |
|
На данашњи дан 2008. генерални секретар УН Бан Ки Мун наредио свом изасланику на Косову Ламберту Занијеру да приступи реконфигурацији мисије УНМИК. |
|
На данашњи дан сећамо се и: скулптора, монументалисте, портретисте и педагога Ивана Петровича Виталија (1794-1855); сина А. С. Пушкина, официра, световног судију, првог чувара и практично - оснивача музеја-имања А.С. Пушкина у Светогорју, Григорија Александровича Пушкина (1835-1905); оптичара, конструктора астрономских инструмената, лауреата Стаљинске премије Николаја Георгијевича Пономарјева (1900-1942); супругу писца и драматурга М.А. Булгакова, чуварку његовог књижевног наслеђа Јелену Сергејевну Булгакову (1893-1970); члана екипажа ледоломца «Георгиј Седов», Хероја Совјетског Савеза, заслужног делатника науке и технике РСФСР, почасног радника морске флоте, доктора географских наука Виктора Харлампијевича Бујницког (1911-1980). |
