downloadДанас РПЦ празнује свету Евфросинију Московску. Евфросинија, у миру Евдокија, кћер Суздаљског кнеза Димитрија Константиновича, била је супруга Великог кнеза Московског Димитрија Донског.

Њихов срећни савез био је залог за Русију савеза и мира између Москве и Суздаља. Цео живот овог великокнежевског пара протекао под духовним руководством и благословом великих светитеља земље Руске – светог Алексеја и преподобног Сергија, као и ученика преподобног – светог Теодора, игумана Московског Симоновог манастира (каснијег архиепископа Ростовског), који је био духовник Евдокије. Преподобни Сергиј је крстио самог Димитрија и двоје његово деце, тако и првенца Василија (у великокнежевском браку рођено је 5 синова и 3 кћери). Био је то уистину благословен хришћански брак. У страшној 1380. години кнегиња је поделила са Великим кнезом подвиг борбе за ослобођење Русије од монголо-татарског ропства, – врелим молитвама и делима љубави. Као знак сећања на победу на Куликовом пољу Евдокија је изградила унутар Московског Кремља храм у част Рождества Пресвете Богородице. Храм су осликали велики иконописци Древне Русије Теофан Грк и Симеон Черни, учитељи сликања највећег фрескописца у историји Цркве Христове, светог преподобног Андреја Рубљова. Света кнегиња је саградила мноштво храмова. Године 1387 она је основала у Московском Кремљу Вознесењски женски манастир. Године 1395, при нашествију Тамерлана на Јужне границе Русије, по њеном савету је била принесена у Москву Владимирска икона Божије Мајке. На дан 26. августа 1395. године, Велика кнегиња Евдокија са синовима, митрополитом, духовенством, бојарима, са мноштвом окупљених житеља Москве срели су икону Богомајке на Кучковом пољу. Тога дана и часа Тамерлан је у сну имао виђење «Светозарне Жене», окружене сјајем и мноштвом «муњеносних војника», грозно устремљених напред. По савету својих саветника Тамерлан је дао наредбу војсци да се окрене од граница Русије. Кнегиња је тајно упражњавала подвиг поста, испод лепих хаљина кнегиња је носила вериге. По њеном указу одсликана је знаменита икона Архистратига Михаила, која је касније постала храмовном иконом Архангелског сабора Кремља. Године 1407, после виђења архангела Михаила који јој је саопштио скору кончину, кнегиња Евдокија је решила да прими монаштво, коме је тежила цео свој живот. У молитви и подвигу завршивши свој земни пут, преподобна Евфросинија мирно се упокојила 7. јула 1407. године и погребена је у Вазнесењском манастиру, својој задужбини.

Тога дана 1745 года отишао је ка Господу угледни државни и црквени делатник архиепископ Новгородски и Великолуцки Амвросије (Јушкевич). Био је познат као диван проповедник. Међу његовим радовима најпознатије дело је «Основне различитости између православне и римске папске цркве».

Данас се такође сећамо и војног и државног делатника, генерал-аншефа, обер-прокурора Владајућег сената, грофа Федора Григорјевича Орлова, који се упокојио на данашњи дан 1796. године.

Данас се сећамо и писца драматурга, активног учесника монархистичког покрета, једног од руководилаца Савеза Руског Народа (СРН) кнеза Михаила Николајевича Волконског.

На данашњи дан 1913. – године, у Лондону је потписан мировни уговор пораженог Отоманског царства са Србијом, Црном Гором, Грчком и Бугарском, чиме је окончан Први балкански рат. Србија је добила Вардарску, Бугарска Пиринску, а Грчка Егејску Македонију. Први балкански рат је био завршна фаза ослободилачке борбе балканских народа против турске власти, али су убрзо Бугари испољили завојевачке тежње и избио је Други балкански рат дојучерашњих савезника изненадним нападом Бугарске на Србију у ноћи између 29. и 30. јуна 1913. године У том рату, у који се укључила и Румунија, Бугарској је нанесен тежак пораз. Треба рећи да су се Србија и Бугарска обавезале да ће поштовати арбитражу руског Цара, али су Бугари вероломно погазили ту обавезу…

На данашњи дан 1944. године, британска влада у Другом светском рату званично је обуставила помоћ четницима Драже Михаиловића. То је само један у низу дубоко антисрбских потеза ове увек србофобне и русофобне државе, која је и у време ратног савезништва са Србијом и Русијом, све радила на слабљењу србских и руских позиција по завршетку рата…

На данашњи дан 1956. године, југословенска државно-партијска делегација на челу са Јосипом Брозом Титом допутовала је у СССР. Била је то узвратна посета србског крвника и великог прогонитеља СПЦ Јосипа Броза Тита, руском крвнику и великом прогонитељу РПЦ Никити Хрушчову…

На данашњи дан 1960. године умро је руски писац Борис Леонидович Пастернак, добитник Нобелове награде за књижевност 1958. године. Иако свакако велики књижевник, данас је познато да је Нобелова награда добијена уз помоћ ЦИЕ, ради дискредитације Совјетског Савеза. Теме прве и друге руске револуције обликовао је у поемама као трагедију интелектуалаца у историјским превирањиа. Роман "Доктор Живаго", објављен је у иностранству, а у СССР-у је "Доктор Живаго" штампан тек 1988. године. Исказао се и као теоретичар књижевности и сјајан преводилац Виљема Шекспира, Јохана Волфганга Гетеа, Шандора Петефија и грузијских песника. Његова филозофска лирика снажно је утицала на многе руске, европске и америчке песнике а у познијем добу постао је и хришћански религиозни песник.

Под притиском западних сила и уз најамничко аминовање јељциновске Русије, на данашњи дан 1992. године Савет безбедности УН је усвојио Резолуцију којом су наметнуте санкције СР Југославији, под оптужбом да сноси највећу одговорност за грађански рат у БиХ. Управо неонацистички Запад је тај рат изазвао због својих геополитичких циљева – дробљења србског националног корпуса као јединог вечног истинског савезника Русије на Балкану…

На данашњи дан 1994. године, преминуо је србски физичар и хемичар Павле Савић, један од проналазача процеса нуклеарне фисије, професор Београдског универзитета, председник Српске академије наука и уметности од 1971. до 1981. године. Павле је са Иреном Жолио Кири 1937. и 1938. године открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. Резултат је био неочекиван и епохалан - откривени су и елементи средње атомске масе, а не само тзв. трансурански елементи како се очекивало, а други научници су понављањем тог експеримента установили да је бомбардовање неутронима произвело цепање језгра атома урана. Павле је практично организовао Институт за нуклеарне науке у Винчи код Београда.

На данашњи дан 1995. године, Русија је формализовала односе са НАТО пактом, али је поновила упозорење да би ширење западног војног савеза на исток могло да подели Европу.

На данашњи дан 1999. године, у Минску су погинула најмање 54 човека у стампеду неколико хиљада, махом младих житеља главног града Белорусије, који су по окончању концерта рок музике јурнули у улаз станице подземне железнице да се спасу од изненадне провале облака. Шта рећи осим - благодат западњаштва, западњачко „културно“ семе не даје другачије плодове…

НАТО неонацисти су на данашњи дан 1999. године испалили седам пројектила на подручје Врања. Једна особа је погинула, а једна је тешко рањена. НАТО неонацисти бомбардовали су тог дана и подручје полуострва Луштица, на улазу у Боку которску, град Пирот, где је причињена велика метеријална штета, а гађан је и телевизијски репетитор на брду Козарица, поред Димитровграда. Са неколико пројектила гађана је Дуванска индустрија у Нишу. НАТО неонацисти бомбардовали су и приградско насеље Валакоње-Буково у Бољевцу. Силина детонација обарала је чак и дрвеће на земљу. Преко 30 пројектила пало је на Београд. Бомбардовани су село Звечка код Обреновца, Остружница, брдо Стражевица, село Јаково и Бубањ Поток. Једно лице је погинуло, а шест рањено у бомбардовању тунела на путу Призрен-Брезовица код Горњег села. У Косовској Витини је бомбардовано православно гробље. Авијација НАТО неонациста је дејствовала и на подручју села Дубрава код Истока и Бијело Поље код Пећи, као и у подручју општине Липљан. Истовремено је гађана и околина Качаника и планина Голеш. Са четири пројектила, срушен је мост преко Велике Мораве у Варварину. Мост је због пијачног дана, али и празника Света Тројица био пун људи. У том нападу неонациста погинуло је 10 цивила, а 16 их је теже повређено. У првом налету су два авиона НАТО неонациста надлетали мост и испалили две ракете, које су га потпуно уништиле. Мост је са градске стране срушен у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу. У првом нападу је убијено троје људи, а најмање пет је рањено. Неколико минута касније неонацистички авиони су се вратили и испалили још две ракете при чему је убијено седам људи који су у међувремену дошли на мост како би помогли настрадалима у првом удару. У другом налету рањено је још 12 људи. Данас у Србији има људи који се залажу за улазак Србије у неонацистички НАТО пакт и који сарађују са неонацистима…

На данашњи дан 2001. године, немачки парламент донео је одлуку да се деблокира исплата надокнада жртвама принудног рада током Другог светског рата, због патњи које су доживели током нацистичког режима.

На данашњи дан такође су се упокојили и следећи руски знаменити људи: уметник Василиј Кондратјевич Сазонов (1789-1870); професор Московске духовне академије, писац и публицист Николај Иванович Суботин (1827-1905); песник Константин Михаилович Фофанов (1862-1911); економист и политичар Георгиј Валентинович Плеханов (1856-1918); генерал-мајор, учесник Руско-Јапанског и Првог светског рата и Белог покрета, Владимир Платонович Гулидов (1876-1920); математичар и механичар, академик Владимир Андрејевич Стеклов (1864-1926); архиепископ Сан-Франциски и Западно-Амерички, проповедник, писац, песник Јован (Шаховској) (1902-1989).

Данашњи дан у србској и руској историји

Други чланци...
Go to top
JSN Boot template designed by JoomlaShine.com