Свети Игнатије Ростовски рођен је од благочестивих родитеља; у раној младости прихватио монаштво у Ростовском Богојављенском манастиру, у коме је касније неко време био настојатељ. Године 1261 додељена му је епископска катедра Ростова Великог. Он је управљао епархијом 26 година у периоду татаро-монголског нашествија, пожртвовано служећи Руској Цркви и утврђујући паству у верности Православљу. Два пута је одлазио у Орду ради грађења олакшица за црквене потребе. Светитељ се користио таквим ауторитетом, да је успео да помири кнежеве Димитрија и Константина Ростовског, који су своју свађу довели скоро до крвопролића. Послушавши Свт. Игњатија, браћа су вратила кнезу Михаилу одузети му део и све су међусобно поделили. Као знак сећања на Јевангелски мир, Свт. Игњатије је заложио у Ростову храм Бориса и Гљеба. На данашњи дан 1288. г. десила се блажена кончина светитеља и била је праћена таквим чудесима и исцељењима, да су сви били уверени у светост почившег епископа. Он је једини светитељ из венца светих у земљи Руској просијавших, кога је Господ прославио нетрулежним и целебним даром моштију још пре њиховог погребења. Био је признат за светитеља одмах по кончини и његово тело није било предато земљи, него је било постављено отворено у ростовском Успењском сабору за свеопште празновање. Кода су светоме принели списак са именима свих од њега рукоположених свештеника и ђакона, усопши светитељ је, као жив, подигао руку и преузео га.
|
Тога дана 1828. године невелики одред руске обалске флотиле под командом капетана 1-ог ранга И.И. Завадовског, разгромио је турску флотилу. |
|
|
|
|
|
Данас се сећамо Николаја Платоновича Зарубајева (1843-1912), генерала, једног од водећих делатника руско-јапанског рата. |
|
Данас је дан сећања и на Сергеја Николајевича Шубинског (1834-1913), историчара, журналисте, оснивача и уредника журнала «Древна и Нова Русија», «Историјски вестник». |
|
Данас се сећамо и Александра Александровича Навроцког (1839-1914), војног правника, песника, драматурга. |
|
Данас се сећамо и скулптора Матвеја Атанасјевича Чижова (1838-1916). |
|
Данас је дан сећања и на Хероја Совјетског Савеза, Народног хероја Југославије Бориса Тихоновича Калинкина (1913-1945). |
|
Данас се сећамо и дечијег песника Виталија Валентиновича Бјанки (1894-1959). |
|
На данашњи дан 1999. године, снаге неонацистичког НАТО пакта престале су са бомбардовањем територије СРЈ. Прве јединице Војске Југославије су, на основу Војно-техничког споразума потписаног дан раније у Куманову, почеле повлачење с Косова и Метохије, а касније истог дана Савет безбедности УН је, уз уздржан глас Кине, усвојио Резолуцију 1244 којом је легализован долазак међународних војних снага у јужну српску покрајину. |
|
На данашњи дан 1999. године, председник СРЈ Слободан Милошевић саопштио је да је током напада неонацистичког НАТО пакта на СРЈ погинуло 462 припадника ВЈ и 114 полицајаца. |
На данашњи дан 1868. године, приликом шетње Кошутњаком, убијен је србски кнез Михаило Обреновић. На престолу Србије био је од 1839. до 1842. и од 1860. до смрти. Због буне коју је 1842. дигао Тома Вучић - Перишић морао је да побегне у Аустрију, после чега је на престо ступио кнез Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка Карађорђа. Боравећи ван земље, на Западу, и сам се пропитао западним духом па је помагао многе позападњачене српске културне раднике и писце, попут Вука Караџића, Ђуре Даничића... Женидбом са принцезом Јулијом Хуњади стекао је везе с мађарском и аустријском аристократијом. Кад се његов отац кнез Милош Обреновић вратио на власт 1858. године, преузео је команду над војском, а убрзо после очеве смрти 1860. године, завео је ауторитарну владавину, претворивши скупштину у саветодавни орган. Установио је 1861. народну војску од око 50.000 људи и снабдео је модерним наоружањем, чиме је Србија постала војно доминантна на Балкану. Искористио је турско бомбардовање Београда 1862. да послије дужег преговарања 1867. године натера Турке да повуку гарнизоне из свих српских градова. Рачунајући на рат с Отоманским царством, предузимао је дипломатске иницијативе и склапао савезе с балканским хришћанима ради рушења отоманске империје - с Црном Гором 1866, с Грчком и Бугарским револуционарним одбором 1867. и с Румунијом 1868. Такође је настојао да Босна и Херцеговина не падне под аустријску власт.
На данашњи дан 1875. године умро је србски писац Јован Грчић - Миленко, поетски сљедбеник Бранка Радичевића, познат као "фрушкогорски славуј". Себи је додао име Миленко, по девојци Милени у коју је био заљубљен. Гимназију је учио у Новом Саду, Сегедину и Пожуну, студирао је медицине у Бечу, али се разболео од туберкулозе и у 29. години умро у родном Черевићу у Срему. У Бечу је 1896. објавио "Песме". Писао је и приповедачку прозу и преводио Фридриха Шилера, Јохана Волфганга Гетеа и Хајнриха Хајнеа.
