Данашњи дан у србској и руској историји

Владимирска икона Божије Мајке је по предању насликана од стране Јеванђелисте Луке на дасци од стола за којим је обедовао Спаситељ са Пречистом Матером и праведним Јосифом. Божија Матер, увидевши ту икону, благословила је икону речима: «Благодат Рођеног од Мене и Моја да буде са том иконом». Године 1131 икона је била послата у Русију из Константинопоља светом кнезу Мстиславу и била је постављена у Девичјем манастиру Вишгорода - древнога града свете равноапостолне велике кнегиње Олге. Празновање Владимирске иконе Божије Мајке установљено је у знак сећања на спасење Москве 1521. године од налета Татара под предводништвом хана Махмет-Гиреја. Татарски пукови су се приближавали Москви, палећи и рушећи руске градове и села, истребљујући њихово становништво. Велики кнез Василиј је сабирао војску против Татара, а Московски митрополит Варлам заедно са становницима Москве усрдно се молио за избављење од погибије. У то грозно време, једна благочестива слепа инокиња је имала виђење: из Спаских врата Кремља су излазили московски светитељи, напуштајући град и носећи са собом Владимирску икону Божије Мајке - главну светињу Москве, - као казну Божију за грехове њених житеља. У Спаским вратима светитеље су срели преподобни Сергије Радоњешки и Варлам Хутински, молећи их са сузама да не остављају Москву. Сви они заједно су принели Господу пламену молитву за опроштење грехова и избављење Москве од непријатеља. После те молитве светитељи су се вратили у Кремљ и унели обратно Владимирску свету икону. Слично виђење имао је и московски светитељ, блажени Василије, коме је било откривено, да ће заступништвом Божије Мајке и молитвама светих Москва бити спасена. Татарски хан имао је виђење Божије Мајке, окружене грозном војском, која се устремила на њихове пукове. Татари су у страху бежали, престоница Руске државе је била спасена.

Тога дана 1796. године, упокојио се уметник Алексеј Иванович Бељски. Он се родио 1726. године у Санкт-Петербургу, припадао је династији Бељских, познатих руских крепостних живописаца XVIII века.

Данас се сећамо и митрополита Амвросија (Подобедова), који се упокојио 1818. године.

Данас се сећамо и пуковника, учесника ратова 1812. године, носиоца Георгијевског ордена, Александра Захаровича Путковског (?-1849);

Тога дана 1862. године отишао је Господу угледни државни делатник, коњички генерал, генерал-ађутант; главни начелник III одељења Имераторске канцеларије и шеф жандармерије кнез Алексеј Фјодорович Орлов.

На данашњи дан 1886. године рођен је србски социјалиста и публициста Коста Новаковић, један од првака Српске социјалдемократске партије. Верно служећи антисрбској комунистичко-масонској олоши и зликовцу Брозу, није био свестан да Стаљин није спреман да игра по нотама западне масонерије, па је долијао 1938. године у СССР-у.

Данас се сећамо учесника Синопске битке, контра-адмирала Александра Семеновича Стројникова (1824-1886).

Данас се сећамо мајстора храмовне архитектуре Павла Петровича Зикова (1821-1887);

На данашњи дан 1896. године у Москви је потписан уговор Русије и Кине о ненападању у сљедећих 15 година, а Кина је одобрила Русији да користи железницу у северној Манџурији.

Данас се сећамо етнографа-белетристичара, почасог академика Петербургске Академије наука Сергеја Васиљевича Максимова (1831-1901);

Данас се сећамо писца Викентија Викентијевича Вересајева (1867-1945).

На данашњи дан 1968. године, у Београду су избиле највеће студентске демонстрације у Југославији после Другог светског рата. Демонстранте је милиција растерала бруталном силом. Седмог дана протеста тадашњи југословенски председник србски крвник Јосип Броз (Тито) убацио је међу студентске вође своје шпијуне, синове својих верних удбаша „црвене брадате четнике“, бедне најамнике који су касније љубили крваве руке Медлин Олбрајт. Када је то успео, србски крвник Броз је јавно подржао већину студентских захтева.

На данашњи дан 1992. године, Војска Републике Српске (ВРС) ушла је у Трново, градић удаљен 30 километара од Сарајева, на путу Сарајево - Фоча.

На данашњи дан 1993. године, у касарни у Врању војник Јожеф Мендер из аутоматске пушке је убио седморицу и ранио четворицу војника Војске Југославије, а затим извршио самоубиство. Вршљање секти даје своје крваве плодове…

Авијација неонацистичког НАТО пакта извршила је на данашњи дан 1999. године више од 20 напада на подручју Косова и Метохије, испаливши око 200 пројектила. Посебно је на мети била околина Призрена: фабрика чајева „Фармакос“, подножје планине Паштрик и десна обала Белог Дрима. У пет налета је бомбардовано насеље Марковићи код Куршумлије, у најжешћем нападу од почетка агресије. Четврти пут од почетка агресије бомбардован је мост преко реке Јасенице на аутопуту Београд-Ниш код Велике Плане. У исто време са два пројектила је гађан и железнички мост преко Јасенице на прузи Велика Плана-Београд. НАТО неонацисти су бомбардовали и складиште предузећа „Нафтаплин“ између Кљајићева и Чонопље.

Председник СР Југославије Слободан Милошевић је тога дана, те године, прихватио мировни предлог за који су у Београд донели међународни посредници Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин.

Скупштина Србије истог дана прихватила је предлог који су донели Ахтисари и Черномирдин, и који је већ прихватио Слободан Милошевић. За прихватање предлога је гласало 136 посланика, 74 је било против, три су била уздржана, а један посланик није гласао. Једино су посланици Српске радикалне странке гласали против овог предлога. Лидер Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ је рекао да су радикали у Скупштини Србије гласали против плана за КиМ који су понудили руски изасланик Виктор Черномирдин и изасланик Европске уније Марти Ахтисари јер је то „план НАТО-а“.