СПЦ данас обележава сећање на светитеља Јоаникија II, Патријарха Србског (1354)
РПЦ данас обележава сећање на блаженог Јована Власатог, Ростовског чудотворца (1580);
На данашњи дан 1745. године рођен је руски војсковођа Михаил Иларионович Кутузов, један од највећих војних стратега 19. века. Упркос противљењу цара Александра Првог Павловича Романова и генерала, у време напада француског цара Наполеона Првог Бонапарте на Русију 1812. године - после битке код Бородина - пустио је Французе да уђу у Москву, а затим им нанео пораз, терајући их до Париза. У рату против Отоманског царства 1811. веома је успешно командовао руском Молдавском армијом. Због његове велике популарности у руском народу, у СССР-у су у Другом светском рату установљена три степена "ордена Кутузов".
На данашњи дан 1821. године Руска империја је потврдила своја искључива права на Аљаску. На жалост, 46 година касније, Аљаска је продата Сједињеним Америчким Државама.
На данашњи дан 1823. године рођен је србски кнез Михаило Обреновић, који је Србију учинио најјачом војном силом Балкана. Владао је од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868, кад је убијен на Кошутњаку. Због буне Томе Вучића - Перишића побегао је 1842. у Аустрију. Кад се његов отац кнез Милош Обреновић вратио на власт 1858. године, преузео је команду над војском, а 1861. је установио народну војску од око 50.000 људи и снабдео је модерним оружјем. Искористио је турско бомбардовање Београда 1862. и после дугих преговора натерао је 1867. Турке да повуку гарнизоне из свих српских градова. Склапао је савезе са балканским хришћанима ради рушења Отоманског царства - 1866. са Црном Гором, 1867. са Грчком и са Бугарским револуционарним одбором и 1868. са Румунијом и настојао је да спречи пад БиХ под аустријску власт.
На данашњи дан 1861. године, заступништво града Загреба је Вуку Стефановићу Караџићу доделило Повељу почасног грађанина, којом су му дата "сва права, слобоштине и користи као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају". Наравно кад је својим латиничним потписом на „Бечком књижевном договору“ српску штокавицу поклонио Хрватима као њихов језик. Вук је умро у Бечу и напредњачке масонске власти у време краља Милана пренесоше остатке Вукове и сахранише га испред Саборне цркве у Београду. Тако данас два масона, Вук и Доситеј, стражаре испред улаза у Саборну цркву у Београду. Пошто је он отац „хрватског језика“, предлажемо да се очисти простор испред Саборне цркве и да се творац хрватског језика пренесе у Загреб пошто је Вук као што видимо био почасни грађанин Загреба.
На данашњи дан 1869. године рођен је србски археолог Милоје Васић, један од оснивача археологије у Србији, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Његово животно дело је откопавање праисторијског насеља Винча. На основу тога поставио је тезу да подунавска култура потиче из Средоземља и предње Азије, а не из нордијских земаља. Објавио је више од сто научних радова. Дела: "Преисторијска Винча, 1 - 4", "Архитектура и скулптура у Далмацији", "Жича и Лазарица", "Јонска колонија Винча".
На данашњи дан 1894. године рођен је србски архитекта, историчар уметности и писац Александар Дероко, члан Српске академије наука и уметности, један од првих историографа српске средњовјековне и народне архитектуре, професор Архитектонског и Филозофског факултета у Београду. Студирао је архитектуру у Риму, Прагу, Брну и Београду, где је дипломирао 1926, послије чега је у Паризу код професора Габријела Мијеа специјализовао српску средњовјековну архитектуру. Аутор је низа пројеката, укључујући зграду Богословског факултета и Светосавског храма у Београду и цркве у Новом Сарајеву. Дела: "Народно неимарство 1", "Народно неимарство 2", "Средњовековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији", "Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији", "Римски споменици у Ђердапу", "Архитектура старога века", "Споменици архитектуре од 9. до 18. века у Југославији", "Фолклорна архитектура у Југославији", "Средњовековни градови на Дунаву", "Света Гора", "Са старим неимарима", "Стара сеоска кућа", "Стара варошка кућа", књига сећања "И ондак је летијо јероплан над Београдом".
Данас се сећамо руског генерала Јосифа Ивановича Мрозовског, потомка дворске породице који се упокојио на данашњи дан 1934. године. Учесник је Руско-турског рата 1877-78 гг. в 1899 г. Умирио је устанак у Манџурији као начелник артиљеријског Јужно-Манџуријског одреда, награђен је Златним оружјем с натписом «За храброст и одважност у пословима с Кинезима».
На данашњи дан 1908. године Беч и Москва се споразумели да се Аустро-Угарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији БиХ, чиме је окончана анексиона криза која је претила светским ратом.
Данас се сећамо пилота-бомбардера, двоструког Хероја Совјетског Савеза Сергеја Ивановича Грицевца, који је погинуо 1939. године.
На данашњи дан 1941. године вођа нацистичке Њемачке Адолф Хитлер наредио гушење устанка у Србији свим средствима и онемогућавање партизана крајњом свирепошћу: за сваког убијеног њемачког војника мора се стрељати сто, а за рањеног 50 српских цивила, водећи рачуна да казна буде изведена на застрашујући начин. Срби су једини народ према којем су Немци прописали такву одмазду у Другом светском рату.
1941. - Послије уласка у Иран у Другом светском рату трупа СССР и Велике Британије, пронемачки монарх Реза шах абдицирао у корист 23-годишњег сина Мохамада Резе Пахлавија.
Тога дана 1943. године војска Северо-Кавкаског фронта у сарадњи са Црноморском флотом после петодневних жестоких бојева овладала је градом и луком Новоросијск.
На данашњи дан 1990. године Специјалне јединице сецесионистичког режима у Загребу спречиле одавање поште жртвама усташког геноцида у Јасеновцу у Другом светском рату. Наоружани специјалци су блокирали све прилазе Јасеновцу и онемогућили прелазак грађана из Босне и Херцеговине у Хрватску.
Данас се сећамо жртава терористичког акта у Волгодонске – године 1999, када је приликом експлозије у стамбеној згради погинуло 17 људи.
На данашњи дан 2000. године СР Југославија затражила од Савета безбедности да што прије донесе одлуку о повратку једног броја војника и полицајаца на Косово и Метохију, према Резолуцији 1244 и Војно-техничком споразуму.
На данашњи дан 2001. године четворо ученика Основне школе "Петар Петровић Његош" из Бањалуке и њихова наставница утопили су се када је потонуо туристичи бродић код Светог Стефана - погинули Вања Дрекаловић, Ведрана Видовић, Драгана Кондић и Денис Кваснеј - ученици осмог разреда и њихова наставница Јелена Видовић.
На данашњи дан 2001. године одбојкашка репрезентација Југославије освојила титулу првака Европе.
На данашњи дан 2004. године посланици 25 земаља чланица ЕУ усвојили у Европском парламенту Резолуцију о малтретирању мањина у Војводини, у којој се истиче да власти у Србији "окрећу главу од проблема насиља над грађанима Србије мађарског етничког поријекла". Какво лицемерје европских изопаченика.
На данашњи дан 2008. године у више градова у БиХ ухапшено осам лица због пријаве о распрострањеној злоупотреби електронског система БиХ за израду личних карата и пасоша Агенције за идентификацијске документе и размјену података (ранијег ЦИПС-а).
