На данашњи дан 1405. године умрла је србска кнегиња Милица, жена кнеза Лазара Хребељановића. После Косовске битке 1389. склопила је мир са Турцима и управљала Србијом у име малолетног сина Стевана. Кад је он постао пунолетан, закалуђерила се, али је и даље знатно утицала на државне послове, смирујући размирице између Стевана и другог сина - Вука. Подигла је манастир Љубостиња на месту где је била црквица Светог Стевана, близу двора свог оца, који се у народним песмама помиње као Југ-Богдан. У народним песмама је названа царица, а умрла је и сахрањена у Љубостињи као монахиња Евгенија. После породице великог Немање у којој су он и његова благочестива супруга и двоје њихових чеда (Свети Сава и свети Стефан Првовенчани) канонизовани светитељи СПЦ, још једна благочестива породица српских владара дала је диван плод. Свети кнез Лазар, света кнегиња Милица и свети деспот Стефан Лазаревић њихов син, представљају дивну светитељску породицу. Интересантно је да се у тим породицама као нека зла коб појављује, као нека црна овца у благочестивој породици, поново појављују лица са именом Вук у корену (Вукан, брат Светог Саве и Стефана Првовенчаног и Вук – брат деспота Стефана). Ниска Вукова издајника иде и преко Вукашина Мрњанчевића, Вука Караџића, Вујице, па све до данашњих великих и малих „вукова“…
На данашњи дан 1726. године рођен је србски историчар и писац Јован Рајић, један од најученијих калуђера свог доба. У историјском спеву "Бој змаја с орлови" опевао је борбу Отоманског царства против Русије и Аустрије. Главно дело "Историја разних словенских народа, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов" писао је на основу изворних докумената. Као прва историја Јужних Словена оно је, упркос недостацима, веома утицало на српску историјску науку у првој половини 19. века.
Данас се сећамо Григорија Савича Сковороде (1722-1794), филозофа, песника, педагога.
Данас памтимо и руског песника Алексеја Васиљевича Кољцова који се упокојио на данашњи дан 1842. године. Поред писања песама, значајан је његов рад на скупљању и прерађивању руских народних песама.
На данашњи дан 1821. године рођен је велики руски писац Фјодор Михајлович Достојевски, према многим критичарима највећи књижевник свих времена. Ухапшен је као учесник утопијско-социјалистичког кружока Михаила Васиљевича Петрашевског - Буташевича и осуђен на смрт 1849, али је казна замењена прогонством у Сибир, где је провео десет година. Његова рана дела су инспирисана социјалним трагедијама малих људи. Основне одлике његове литературе - понирање у подсвест, трагање за коренима људске трагике, феномен религије и веза човека и Бога - главна су преокупација модерног романа, а на светску литературу утицао је више него иједан други писац. Дубоко је, као нико ни прије ни послије њега, понирао у људску психу и расветљавао тајну људске природе. Његово вјерују је сазревало и пролазило кроз истински огањ очишћења, док није сазрело до апостолског исповедања вере. Његов рома „Зли дуси“ као да слика сатанске ликове који су после крвавих револуција пролили потоке крви. Достојевски показује да су ти дуси зли јер живе без Христа, али дехристијанизована руска интелигенција се не обазире на највеће руске умове, Гогоља, Достојевског, велике словенофиле и зликовачке сподобе из дела Достојевског пресељавају се у управљачке фотеље руске државе… Дела: романи и приповијести "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Младић", "Коцкар", "Идиот", "Двојник", "Беле ноћи", "Неточка Незванова", "Записи из мртвог дома", "Село Степанчиково и његови житељи", "Ујкин сан", публицистика "Пишчев дневник", "Политички записи".
На данашњи дан 1878. године умро је србски писац и политичар Стјепан Митров Љубиша, који је много учинио за буђење националне свести. Био је самоук, а приповедање му је луцидно, изворно, проткано финим хумором, с поетским осећајем за легенду и реалистичним нервом за живот завичаја и говор људи. Дела: "Кањош Мацедоновић", "Причања Вука Дојчевића", "Приповијести црногорске и приморске".
На данашњи дан 1918. године, потписивањем капитулације Њемачке у железничком вагону у француском месту Компијењ окончан је Први светски рат, у којем је погинуло најмање десет милиона војника, а још толико људи умрло је од болести и глади. Сразмјерно највеће жртве поднела је Србија, изгубивши 26 одсто становништва - 400.000 војника и 640.000 цивила.
Данас се сећамо Сергеја Михаиловича Љапунова (1859-1924), композитора, пијанисте, диригента, сина научника-астронома М.В. Љапунова.
Данас се сећамо Николаја Ниловича Бурденка (1876-1946), хирурга, једног од оснивача руске неурохирургије, академика АН СССР (1939), академика и првог председника АМН СССР (1944-46), генерала-пуковника медицинске службе, Хероја СССР-а (1943).
На данашњи дан 1944. године форсирањем Дунава на сектору Батина - Апатин у Другом светском рату почела је Батинска битка. Јединице Трећег украјинског фронта Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије су послије тешких борби 23. новембра сломиле немачке снаге.
На данашњи дан 1945. године, уз коришћење „ћоравих кутија“ изабрана је Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије. На првим послератним изборима право гласа имали су сви грађани са навршених 18 година живота, без обзира на пол, расу, образовање, вероисповест, изузимајући оптужене за сарадњу с окупатором током Другог светског рата.
Данас се сећамо Николаја Николајевича Зубова (1885-1960), океанолога, поларног истраживача, инжењера-контра-адмирала.
На данашњи дан 1961. године Совјетски град Стаљинград преименован је у Волгоград.
На данашњи дан 1987. године Борис Јељцин смењен је са положаја шефа московских комуниста.
На данашњи дан 1999. године, антисрбски Хашки трибунал изрекао је казну још једном Србину, Душану Тадићу, од 25 година затвора због пет убистава и прекршаја Женевске конвенције, а одлука која представља проширење већ изречене казне од 20 година затвора донесена је на основу додатних тачака оптужнице.
На данашњи дан 2003. године Република Српска је доставила Хашком тужилаштву доказни видео-материјал о ратним злочинима исламских верских ратника - муџахедина над лицима хрватске националности на подручју општине Витез.
На данашњи дан 2010. године у Србији је почела примена Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму. Коначно да се неки закон наших евроунесрећитеља може поздравити…
