На данашњи дан 1865. године рођен је србски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Веома су значајни његови радови о миграцијама југословенских народа, о морфологији и хидрографији динарског крша и других крашких предјела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском базену. Дела: "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије", "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва", "Балканско полуострво и јужнословенске земље", "Геоморфологија", "Етногеографске карте југословенских земаља", "Географска карта Југославије", "Говори и чланци"
На данашњи дан 1873. године рођена је Надежда Петровић, српски сликар, професор Академије ликовних уметности у Београду и суоснивач "Кола српских сестара". Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу је приредила 1900. године. Надежда је сликар оригиналног израза, сликар велико богатства боја. Сачувано је око 200 њених дела, а поједине слике спадају у врх европског сликарства тог времена. Њено дело обухвата распон од пленеризма до снажног реализма, прожетог експресионизмом. Рођена је у породици у којој су две сестре постале сликари, једна музичар, а најмлађи брат Растко - писац. Умрла је од тифуса 1915. у ваљевској болници, где је као болничарка неговала рањене српске војнике.
На данашњи дан 1874. године рођен је србски археолог Владимир Петковић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности и управник Народног музеја у Београду, стручњак за српску средњевековну уметност. Био је уредник специјализованог часописа "Старинар" и први директор Археолошког института САНУ. Руководио је откопавањима Стобија и Царичиног Града. Дела: "Преглед црквених споменика кроз повјесницу српског народа", "La peinture serbe en Mouen age" , монографије о манастирима Жича, Раваница, Студеница, Каленић и Дечани.
На данашњи дан 1897. године из Београд су из Беча пренесени посмртни остаци србског језичког реформатора Вука Стефановића Караџића и сахрањени су у порти Саборне цркве. Тако је Краљ Милан, прозападни најамник који је потписао срамни Бечки споразум са Аустро-Угарском, који је протерао Митрополита Михаила великог светилника СПЦ, свом срамном деловању придодао и овај – Вука Караџића, оца хрватског језика (потписао се ЛАТИНИЦОМ испод језичког споразума) и почасног грађанина Загреба, сахранио је испред улаза у Саборну цркву у Београду.
На данашњи дан 1909. године у Москви је отворен споменик првом штампару Ивану Фјодорову (скулптор С. М. Волнухин). Већ следећег дана покрај споменика је освануо венац са натписом «Првом мученику руског штампарства».
Данас се сећамо кнеза Императорске крви Олега Константиновича, који је јуначки пао у годинама Првог светског рата, на данашњи дан 1914. године. Кнез Олег је био праунук Императора Николаја I и четврти син познатог руског песника Великог кнеза Константина Константиновича («К.Р.») и рођен је 15. новембра 1892. године. У десетогодишњем узрасту уписан је у Полоцки кадетски корпус. По завршетку Корпуса ступио је у Императорски Александровски лицеј који је завршио са златном медаљом, Олег Константинович је био уписан у лејб-гардијски Хусарски пук Његовог Императорског Величанства, а 1912. године био је произведен у корнетаю. Истовремено са војним наукама, одушевљавао се Пушкиновим стиховима и уопште, био је велики заљубљеник у књижевност. Тог кобног дана јуришао је на Немце у првим борбеним редовима, и погођен практично кад је непријатељ већ био побеђен. Остало је записано да је пре него што је испустио душу, рекао како је „јако срећан, то подиже дух војницима када сазнају да је проливена крв из Царског Дома“. Први помен херојски погинулом кнезу одслужио је будући Патријарх Тихон.
На данашњи дан 1934. године малолетни Петар Други Карађорђевић проглашен је краљем Југославије, три дана након што је у Марсеју убијен његов отац Александар Први, у атентату који су уз помоћ италијанских фашиста извеле хрватске усташе.
На данашњи дан 1960. године, током дебате о колонијализму у Генералној скупштини УН, љутити совјетски лидер Никита Сергејевич Хрушчов је скинуо ципелу и треснуо њоме о сто неколико пута. Његов претходник Стаљин није лупао ципелама по столу, али је побеђивао непријатеље на свим фронтовима, док је владавина Хрушчова упамћена по страшном паду у свим областима државног живота…
Данас се сећамо и генерал-ађутанта грофа Александра Матвејевича Дмитријева-Мамонова (1758-1803),
књижевног критичара, преводиоца, журналисте Павла Александровича Никољског (1791-1816) и
геофизичара, академика (с 1966 г.) Михаила Александровича Садовског (1904-1994).
На данашњи дан 2000. године амерички председник Бил Клинтон укинуо је ембарго на нафту и забрану авиосаобраћаја са Југославијом.
На данашњи дан 2007. године, „србске јуде на власти“ како их описа Николај Бурљајев, су понудиле милион евра за информацију која би довела до лoцирaњa и хaпшeњa хaшкoг oптужeникa Рaткa Млaдићa.
